Nagasaki poziva na zabranu nuklearnog oružja na 75. godišnjicu bombardovanja

AUTOR: Beta/AP

 

Nagasaki poziva na zabranu nuklearnog oružja na 75. godišnjicu bombardovanjaIzvor: Mandatory credit Kyodo/via REUTERS

Japanski grad Nagasaki obeležio je 75. godišnjicu američkog bombardovanja atomskom bombom pozivajući svetske vođe i sopstvene lidere da učine više za uvođenje zabrane nuklearnog oružja.

U 11.02 po lokalnom vremenu, tačno kada je avion B-29 bacio bombu od 4,5 tona sa plutonijomom nazvanu "Debeli čovek", preživeli iz bombardovanja u Nagasakiju i drugi učesnici minutom ćutanja odali su počast za više od 70.000 mrtvih.

Ovo bombardovanje 9. avgusta 1945. dogodilo se tri dana pošto su SAD bacile atomsku bombu na Hirošimu, a tom prvom nuklearnom napadu u istoriji čovečanstva, poginulo je 140.000 ljudi. Japan je 15. avgusta kapitulirao, i time je završen Drugi svetski rat.

Na ceremoniji u Parku mira u Nagasakiju, u smanjenoj verziji zbog pandemije koronavirusa, gradonačelnik Tomihisa Taue pročitao je izjavu mira.

U izjavi se izražava zabrinutost što zemlje sa nuklearnim oružjem poslednjiih godina odustaju od napora za razoružanje. Umesto toga one unapređuju nuklearno oružje i smanjuju ga radi lakše upotrebe, rekao je gradonačelnik.

Taue je posebno ukazao na SAD i Rusiju zbog pojačanog rizika zato što su ukinule Sporazum o nuklearnim snagama srednjeg dometa.

"Kao posledica toga pretnja od upotrebe nuklearnog oružja postaje sve realnija", rekao je Taue.

On je ukazao da je Sporazum o neširenju nuklearnog oružja (NPT) stupio na snagu pre 50 godina.

Taue je pozvao SAD i Rusiju da pokažu kako može da funkcioniše njihovo nuklearno razoružanje i proces revidiranja tog ugovora iduće godine.

"Pravi užas nuklearnog oružja nije još na odgovarajući način prenet svetu" uprkos naporima preživelim od atomskih bombi, da Nagasaki bude poslednje mesto gde se takva tragedija dogodila, rekao je on.

On je takođe pozvao japansku vladu i poslanike da brzo potpišu Ugovor o zabrani nuklearnog oružja iz 2017. godine.

Japanski premijer Šinzo Abe više puta je odbio da potpiše taj ugovor, navodeći da japanski pristup nije da zauzima strane već da služi kao most izmedju zemalja sa nuklearnim oružjem i onim koje ga nemaju i da ohrabruje dijalog da bi se postigla potpuna zabrana za nuklearno oružje.

Preživeli i grupe pacifista smatraju da Japan odbijanjem da potpiše Ugovor o zabrani nuklearnog oružja zapravo staje na stranu SAD-a i drugih nuklearnih država.

Abe je ponovio japanski stav navodeći teško okruženje za nacionalnu bezbednost i veliki jaz između dve strane oko nuklearnog razoružanja.

***

(komentar)

Nadajmo se da je Homo sapiens još uvek sposoban da "uči na greškama". Bez uvećanja empatije život na našoj planeti će se ugasiti! Pridodne nauke su nam pokazale - prvi put u istoriji evolucije odgovornost za odvijanje samog evolutivnog procesa našla se u rukama evolucijskog materijala (Homo sapiensa). Od nas, a ne od boga ili đavola, zavisi šta ćemo "izabrati", naša "sudbina" nigde nije određena, mi je određujemo svojim činjenjem ili ne činjenjem... Evo 75 g kasnije (jula/avgust 2020) započela je u Francuskoj montaža "fuzionog reaktora" - projekat zajednički finansiraju Japan, Sjedinjene Države, EU, Kina,  Južna Koreja, Indija, Rusija, Velike Britanija. Te politički često suprotstavljene zemlje ujedinile su se u zajedničkoj nameri da na Zemlji stvore „mini-Sunce“, odnosno da proizvodnjom energije pomoću fuzije reše energetske probleme planete i doprinesu ekološkom oporavku planete Zemlja.

Engleski fizičar Džejms Čedvik je otkrićem neutrona 1932.  pripremilo teren za otkriće fisije urana 235 i za stvaranje atomske bombe, kao i za proces fuzije. U Kevediš laboratoriji postojala su sva teorijska znanja za pravljenje atomske bombe, nedostajala su finansiska sredstva - kako bi svet izgledao da je VB tada stvorila tu bobu? Da li bi bilo Hirošime i Nagasakja? Sporazum u Kvebeku uspostavio je saradnju između Britanije, SAD i Kanade oko nuklearnog programa, tako se Čedvik našao i u budućem projektu Menhetn...

Zoran Stokić

09. 08. 2020.