Sport u Srbiji kao nekada u DDR

tema o kojoj se ne govori

političko-sportska mafija

 

 

Kao što postoji kućni budzet porodice, tako postoji i budzet države, možeš da potrošiš onoliko koliki ti je budzet. Naše vlasti su nažalost već od 1945 počeli da troše više nego što imamo u budzetu. Odatle svi naši bazni problemi. Umesto "prvo skoči pa kaži hop" – prvo odrasti, budi sposoban da samostalno svojim radom napuniš budzet države, pa onda imitiraj normalne (uspešne) države – umesto, prvo nauči od uspešnih država kako se stvara društvo i privreda koja puni budzet – ti od njih prvo uzeo zabavu i sport tj. luksuz. Nemaš budzet, zadužuješ se kod MMF i tsl a finansiraš zabavu i sport. Danas u doba interneta lako se može proveriti da se kod nas o ovome nikada nigde nije govorilo. Stvorene su brojne generacije ljudi u nas koji misle da je sport važniji od života društva i države. To je poput parazita koji na kraju uništi objekat na kome parazitira.   

 

*

 

Rekreativni sport DA, profesionalni (državni) NE. Vlast, kao nekada u DDR, 1945-2024 nepovratno troši enorman novac na sport. Održavaju se svi klubovi, infrastruktura, režiski troškovi, krovne organizacije u zemlji i svetu (funkcioneri, sudije, lekari...). Plaća sve u vezi takmičenja po svetu, enormna mediska pratnja. Enormne premije, nacionalne penzije...Da je to dato u razvoj poljoprivrede i prateće infrastrukture danas bi punili budzet Srbije odatle. Takođe taj je novac mogao biti preusmeren u železnicu, bila bi kao u Austriji, a ne zarđala - iskaču vozovi sa kiselinom, imali bi metro i tsl. Uzimaš kredite od MMF da bi plaćao sport, otimaš, kradeš, novac od zaposlenih, penzionera...da bi finansirao sportsku zabavu.

 

Zoran Stokić

1.08.2024.