Uticaj reformi obrazovanja na budućnost društva

 

 

VESTI Autor: N1 Beograd 30. avg 202415:13 2 komentara

 

 

U svetu koji se neprestano menja, obrazovanje igra ključnu ulogu u oblikovanju budućih generacija. Reforme obrazovnog sistema nisu samo akademsko pitanje, već i ključni faktor koji utiče na ekonomski rast, društveni napredak i lični razvoj pojedinaca. Pročitaj više:

 

https://n1info.rs/vesti/uticaj-reformi-obrazovanja-na-buducnost-drustva/

 

 

 

***

Komentar

***

 

 

Samo nastavite da se samo-obmanjujete. Nije obrazovanje - izolovan sistem - nego je najvažniji deo društva, proživa celo društvo i horizontalno i vertikalno. Reforma obrazovanja tiče se svih segmenata društva.

 

Radio sam na BU, već od 1998, 1999., bilo je jasno da su fakulteti, uz državno basiranje zbog ratova, pušteni niz vodu, tj. politika vlasti je bila, da bi sačuvali vlast, žrtvovali su znanje, moral i operacionalne sposobnosti buduće "elite"; jer procenili su da ih sa vlasti mogu srušiti samo građani. Reforme su tako vođene DA SPREČE  RAZVOJ tj. "proizvodnju"  ljudi koji umeju kritički da misle (da spreče postojanje budućih građana), već od 2000 započela je proizvodnja malogrđana sa diplomama fakulteta, čak doktora nauka koji nisu u stanju kritički da misle proizveli su drveno-gvožđe... U društvu kao i u prirodi, biologiji, nema ništa besplatno, sve ima svoju cenu. Ako u košnici "odstraniš" buduće "matice" košnica  neće preživeti...

 

 

*

 

 

Dokle je bilo nekih, koliko toliko slobodnih medija, poput "Naše borbe", "Danas", "Peščanika" moglo se kritički govoriti (i) o obrazovanju. Ali te ideje tu saopštene – nisu nikoga zanimale u Srbiji. Nije bilo dalje kritičke rasprave, te ideje nisu onda mogle da se "šire" u društvu – jer je Srbija kao prestabilisana harmonija. Svaka ideja bude upokojena (čim je objavljena) – mukajet. Napisao sam nekoliko upozorenja evo poslednjeg od njih:

 *

Od 1990-2021. dokle su nas doveli kadrovi, dekani, prodekani, večita vlast na Beogradskom univerzitetu, Lipkovski, Boričić i kompanija?

Najskuplja cena ratne avanture iz ’90. bila je ta da su školski sistem i građanski moral doživeli apsolutni slom.

Posledice?

Kada brucoš dođe da studira, podrazumeva se da je on u prethodnom školovanju stekao neophodna znanja i usvojio određene moralne norme i da tako opremljen stupa u zgradu fakulteta.

Slom građanske kulture doneo nam je, već od 2000. godine, srednjoškolce koji dolaze na studije a da nisu u stanju da grade predikatske rečenice, da se bave analizom i sintezom, da se simbolički izražavaju, apstrahuju itd.

Kako od njih, onda, očekivati sposobnost baratanja osnovnim logičko-teorijskim pojmovima kojima se nauke služe pri predviđanju i „objašnjavanju“ stvarnosti?

Naučna metodologija, za njihovu ravan zdravorazumskog znanja, ostaje nedostižna himera, pa onda nije čudno ni to što za njih naučni problemi i naučne činjenice, korelacije, uzročnost, hipoteze, teorije, zakoni, naučno predviđanje, determinizam – ostaju tek mrtvo slovo na papiru.

Kako da onda budu sposobni da, na primer, dokazuju teoreme (što je u starom, pred Bolonjskom, sistemu studiranja bilo osnov za ocenjivanje)? Nikako!

Na nesreću po budućnost Srbije, nju vodi „učeno neznanje“ – ono koje je izlaz videlo u „prečicama“, tj. „skrivanju od javnosti činjenica“, a to je postiglo pomoću famoznog načina studiranja zvani „Bolonja“.

„Bolonja“ je postala „smokvin list“ iza kojeg je, pored ostalog, sakrivena i degradacija u ocenjivanju studenata, tj. u načinu dolaženja do diplome.

Tako od 2000. godine studenti više nisu morali za pozitivnu ocenu da dokazuju teoreme: dobiješ diplomu, a nisi sposoban da se služiš apstrakcijama i simbolima; to je kao da si postao kompozitor koji treba da komponuje muziku, ali nisi savladao note.

Tako su i državni fakulteti polako postajali sega-mega-turbo-pink. „Učenom neznanju“ je pošlo za rukom, ono što nije nikome na svetu, da proizvedu čak i „naše“ nove naučnike bez kritičkog mišljenja i bez naučnog morala, tj. da proizvedu „drveno-gvožđe“.

Pošto jedna fotografija govori više od 1.000 reči – o stanju u našem visokom školstvu ništa ne govori tako jasno kao slike proslave Dana studenata u Studentskom gradu 4. aprila 2021; u doba pandemije, studenti su, iz inata i hira, ne koristeći se propisanim merama zaštite, napravili veliku žurku, uz muziku i pevanje, iako oko njih vlada kapljična zarazna bolest.

Iza njih je ostala deponija đubreta.

Sve to govori kakav „kratak spoj“ postoji u njihovim glavama; u delovanju i ponašanju ih ne vodi razum, nego emocije, mrze nauku, ne veruju medicini i vakcinama (maksimalno izbegavaju da se vakcinišu), imaju empatiju koja teži nuli…

– Kao na rentgenu, svako je mogao da vidi da su to „lažni studenti“ (crveno-crna koalicija ih je ubedila da su oni studenti – velika većina od njih dobiće „diplome“ i postaće – stručnjaci „učenog neznanja“ – i tu će se krug zatvoriti: između stručnjaka i crveno-crne koalicije više neće biti razlike, unisono će delati kao i u svakoj despotiji (vizantijsko-osmansko-komunističkoj).

Pored ovih opštih zapažanja mogli smo se zapitati i o nekim pojedinačnim slučajevima, na primer, da nije naše „učeno neznanje“ možda rešilo „aferu indeks“ (prodavanje ispita, na primer, predaješ „krivično pravo“ i prodaješ ispit… već 12 godina suđenje nije odmaklo dalje od početka, a mnogi profesori iz te afere su sa BU, neki su postali čak i ambasadori)?

Umesto zaključka: „Čovek je počeo da se humanizuje i civilizuje tek onda kada je stekao sposobnost da se stidi svojih postupaka, a to je moglo biti tek onda kada je mogao da procenjuje vrednosti tih postupaka i postao svestan zla koje svojim postupcima može naneti drugima…“ Đanbatista Viko (1668 – 1744). Slobodan Jovanović: „Nacija sama sobom ne predstavlja ono što se u filosofiji naziva ‘vrednost’. Vrednost joj mogu dati samo opšti kulturni ideali, kojima se ona stavila u službu.“

 

/// Reagovanje na tekst Aleksandra Lipkovskog "Gde je grešila Ivanka Popović" (Danas, 11. jun 2021.) "Učeno neznanje" Zoran Stokić 15.06.2021. 15:29///

 

Zoran Stokić

30.08.2024.