Kako stvarno donosimo
odluke
BBC News na srpskom
danas, 22.05.2025. 17:30
rulet
Andrew Milligan/PA Wire
Sa svakom odlukom koju napravite,
svakim sudom koji donesete, u vašem mozgu se odvija bitka – bitka između
intuicije i logike.
A intuitivni deo našeg mozga
mnogo je moćniji nego što biste mogli da pomislite.
Većina nas voli da misli kako smo
sposobni da donosimo racionalne odluke.
Možda se povremeno oslanjamo na
intuiciju, ali ako je neophodno, možemo da se pozovemo na snagu našeg razuma da
bismo došli do logičke odluke.
Volimo da mislimo kako se naša
verovanja, sudovi i mišljenja zasnivaju na čvrstom rasuđivanju.
Ali možda ćemo morati da
razmislimo malo bolje.
Profesor Danijel Kaneman, sa
Univerziteta Prinston, pokrenuo je revoluciju u našem razumevanju ljudskog uma.
Bila je to revolucija koja je
dovela do toga da dobije Nobelovu nagradu.
Njegovi uvidi u to kako
funkcioniše naš um potiču iz grešaka koje pravimo.
I ne nasumične greške, već
sistemske omaške koje svi pravimo, sve vreme, nesvesni da to radimo.
Profesor Kaneman i njegov pokojni
kolega Ejmos Tverski, koji je radio na Hebrejskom univerzitetu u Jerusalimu i
na Stenfordu, shvatili su da mi zapravo imamo dva sistema mišljenja.
Postoji svesni, logički deo našeg
uma koji je sposoban da analizira problem i da dođe do racionalnog odgovora.
To je deo vašeg uma koga ste vi
svesni.
On je stručan za rešavanje
problema, ali je spor, iziskuje mnogo energije i ekstremno je lenj.
Čak i sam čin hodanja dovoljan je
da zaokupi najveći deo našeg svesnog uma.
Ako se od vas zatraži da rešite
komplikovan problem dok hodate, najverovatnije ćete zastati, zato što vaš
svesni um ne može da se bavi s oba zadatka istovremeno.
Ako želite da testirate vlastitu
sposobnost da obratite pažnju, isprobajte test nevidljivog gorile koji su
osmislili Kris Čabris, sa koledža Junion u Njujorku, i Danijel Simons sa
Univerziteta u Ilinoisu.
Ali tu je i drugi sistem u našem
umu koji je intuitivan, brz i automatski.
Ovaj brzi način razmišljanja
neverovatno je moćan, ali potpuno skriven.
On je toliko moćan da je zapravo
zaslužan za većinu stvari koje govorimo, radimo mislimo i verujemo.
A opet mi nemamo pojma da se to
dešava.
Ovaj sistem je naš skriveni
auto-pilot i ima um za sebe.
Ponekad je poznat i kao neznanac
u nama.
Najveći deo vremena, naš brzi,
intuitivni um drži kontrolu, efikasno preuzima odgovornost za hiljade odluka
koje donosimo svaki dan.
Problem nastaje kad dozvolimo
našem brzom, intuitivnom sistemu da donosi odluke koje bi trebalo da prepustimo
našem sporom, logičkom sistemu.
Tu se provlače greške.
Naše mišljenje je izrešetano
sistemskim greškama koje psiholozi znaju kao kognitivne pristrasnosti.
A one utiču na sve što radimo.
One nas navode da impulsivno
trošimo, da na nas preterano utiče šta drugi ljudi misle.
One utiču na naša verovanja, naša
mišljenja i naše odluke, a mi nemamo predstavu da se to dešava.
Možda je teško poverovati, ali to
je zato što je naš logički, spori um majstor za izmišljanje izgovora.
Većina verovanja ili mišljenja
potiču od automatskih reakcija.
Ali onda vaš logički um naknadno
izmišlja razloge zašto nešto mislite ili verujete.
Doktorka Lori Santos proučava
majmune da bi saznala koliko su duboko ukorenjene naše pristrasnosti
BBC
Doktorka Lori Santos proučava
majmune da bi saznala koliko su duboko ukorenjene naše pristrasnosti
Prema Danijelu Kanemanu, „ako
mislimo da imamo razlog za verovanje u nešto, to je često greška. Naša
verovanja, naše želje i naše nade nisu uvek ukorenjene u razložnosti.“
Otkako su Kaneman i Tverski prvi
put istražili ovaj radikalni prikaz našeg uma, spisak identifikovanih
kognitivnih pristrasnosti samo rastao.
„Pristrasnost sadašnjosti“ nas
tera da obraćamo pažnju na ono što se dešava sada, a da ne brinemo previše za
budućnost.
Ako vam ponudim pola kutije
čokolade za godinu dana ili čitavu kutiju čokolada za godinu i jedan dan,
verovatno ćete izabrati da čekate jedan dodatni dan.
Ali ako vam ponudim pola kutije
čokolada sada ili čitavu kutiju čokolade sutra, verovatno ćete uzeti pola
kutije čokolade sada.
To je ista razlika, ali čekanje
dodatan dan za godinu dana deluje beznačajno.
Čekanje jedan dan u ovom trenutku
deluje nemoguće kad ste suočeni sa momentalnim obećanjem da ćete dobiti
čokoladu.
Prema profesoru Denu Arieliju, sa
Univerziteta Djuk u Severnoj Karolini, ovo je jedna od najvažnijih
pristrasnosti: „To je pristrasnost koja dovodi do stvari kao što su prejedanje,
pušenje, slanje poruka u vožnji i nezaštićen seks“, objašnjava on.
Pristrasnost potvrđivanja
sklonost je da se traži informacija koja potvrđuje ono što već znamo.
Zbog toga smo skloni da kupujemo
novine koje su u skladu sa našim stavovima.
Postoji pristrasnost naknadne
pameti, halo efekat, efekat reflektora, averzija prema gubitku i pristrasnost
negativnosti.
Ova poslednja je pristrasnost
koja znači da se negativni događaji mnogo lakše pamte od pozitivnih.
To znači da na svaku svađu koju imate
u vezi, morate da imate pet pozitivnih uspomena da biste se održali na
pozitivnoj nuli.
Radoznalost: Potcenjena osobina
koja je neophodna za uspeh
Zašto neuspeh može biti dobra
stvar
Jednostavna, a moćna vežba za
bolje raspoloženje
Oblasti naših života u kojima ove
kognitivne pristrasnosti mogu da izazovu najviše nesreće su bilo šta što ima
veze sa novcem.
Profesor Kaneman je dobio
Nobelovu nagradu upravo za rad u ovoj oblasti – ne za psihologiju (ne postoji
nagrada za nju), već za ekonomiju.
Njegovi uvidi doveli su do
osnivanja potpuno nove grane ekonomije – bihevioralne ekonomije.
Kaneman je shvatio da reagujemo
drugačije na gubitke u odnosu na dobitke.
Osećamo bol finansijskog gubitka
mnogo jače nego zadovoljstvo dobitka.
Čak je izračunao i tačno za
koliko.
Ako izgubite 10 evra danas,
osetićete bol tog gubitka.
Ali ako pronađete neki novac
sutra, moraćete da pronađete 20 evra da biste nadoknadili osećaj gubitka od 10
evra.
Ovo je averzija prema gubitku, a
njen kumulativni efekat ume da bude katastrofalan.
Jedna poteškoća sa tradicionalnim
ekonomskim pogledom je da je sklon da pretpostavi da svi donosimo racionalne
odluke.
Realnost funkcioniše potpuno
drugačije.
Bihevioralni ekonomisti
pokušavaju da formiraju ekonomski sistem zasnovan na realnosti onoga kako
zapravo donosimo odluke.
Den Arieli tvrdi da su
implikacije ignorisanja ovog istraživanje katastrofalne: „Prilično sam siguran
da bismo, da su regulatori od početka slušali bihevioralne ekonomiste,
izgradili veoma drugačiji finansijski sistem i ne bismo imali ovaj neverovatan
rast na tržištu nekretnina, i ne bismo imali ovu finansijsku katastrofu“, kaže
on.
Ove pristrasnosti utiči na sve
nas, bilo da biramo šolju kafe, kupujemo kola, vodimo investicionu banku ili
sakupljanje vojne obaveštajne podatke.
majmun
Getty Images
Ljudi nisu jedina vrsta koja
iskazuje averziju prema gubitku
Šta, dakle, da radimo?
Doktorka Lori Santos,
psihološkinja sa Univerziteta Jejl, istražuje koliko su stvarno duboko usađene
ove pristrasnosti.
Sve dok ne budemo znali
evolutivno poreklo ova dva različita sistema razmišljanja, nećemo znati da li
možemo da ih promenimo.
Doktorka Santos je učila grupu
majmuna da se služe novcem.
Nazvala je to majmunoekonomijom i
želela je da sazna da li bi majmuni pravili iste glupe greške kao i ljudi.
Ona je naučila majmune da koriste
tokene za kupovinu poslastica i otkrila da majmuni takođe iskazuju averziju
prema gubitku – praveći iste greške kao i ljudi.
Njen zaključak je da su ove
pristrasnosti toliko duboko ukorenjene u evolutivnoj prošlosti da ih je
nemoguće izmeniti.
„Ono što smo naučili od majmuna
je da ako je ova pristrasnost zaista toliko stara, ako smo zaista vodili ovu
strategiju poslednjih 35 miliona godina, naprosto odlučiti da je prevaziđemo
neće funkcionisati.
„Potrebni su nam drugi načini da
se nateramo da izbegnemo te zamke“, objašnjava ona.
Možda nećemo moći da promenimo
sebe, ali ako budemo bili svesni naših kognitivnih ograničenja, možda ćemo
uspeti da izgradimo okruženje oko nas tako da uračunava naše verovatne greške.
Dan Arieli to najbolje sumira ovako:
„Mi smo ograničeni, mi nismo savršeni, mi smo iracionalni na raznorazne
načine“.
„Ali možemo da izgradimo svet
koji je kompatibilan sa ovim a koji nam omogućuje da donosimo bolje odluke
umesto lošije odluke. To je moja nada.“
***
Komentar
***
Put ka Kanemanu. Adam Smit osnivač
ekonomije (The Vealth of Nations 1776.) je istovremeno začeo i ideju bihevioralne
ekonomije u "Teoriji moralnih osećanja" 1759. Zatim tu liniju
nalazimo i kod filozofa Džeremi Bentama,..., a Džon M. Kejns je već stavio
veliki naglasak na iracionalnost tržišnog ponašanja i efekte stada na berzi.
Pominjanja ljudske psihologije postepeno su nestajala sa razvojem ekonomije. Na
razvoj neoklasične ekonomije (izgrađene na predpostavkama teorije racionalnog
izbora) pojavio se veliki broj kritičara koji su isticali važnost psihološkog
pristupa. Na primer, "ograničena racionalnost" Herberta A. Sajmona
(Nobel za ekonomiju 1978.).
Slično iz drugih grana nauke, Dzon fon Nojman, koji
se kretao na tragu Rajhenbaha, nam je u "Teorija
igara i ekonomija" 1944., sugerisao da "život nije igra poput igre
šaha". Šah je savršeno definisan oblik računanja; možda niste u stanju da
nađete odgovore, ali u teoriji postojati rešenje. Ali ni život ni nauka nisu
poput šaha. Život se sastoji od obmana, malih lukavstava, laganja, glume od
ispitivanja šta drugi čovek mili da ja nameravam učiniti,...,od strategija i
taktika. Ni život ni nauku nije moguće u potpunosti formalno-logički urediti,
zato nam je potrebno "mnjenje", "kritičko mišljenje,
"učenje na greškama" da disciplinuje naša verovanja.
*
"Intuitivni" sistem mišljenja je
u pozadini naših brojnih svakodnevnih aktivnosti (šetnja,...vožnja) - rasuđivanje
je brzo, odvija se po navici ili na emotivnoj osnovi, do uverenja i odluka se
dolazi uz neznatan misaoni napor. Ovaj tip mišljenja je nepouzdan i u iole
složenijim situacijama najčešće nas vodi u pogrešna verovanja nego u tačana
verovanja. On je opterećen tzv. implicitnim kognitivnim propustima povezanim sa
- nesvesnim stavovima i stereotipovima - koji nekontrolisano utiču na naše
(obično pogrešno) rasuđivanje, odluke i ponašanje.
Drugi tip mišljenja "logički", naročito
kod složenijih odluka, je daleko sporiji,
koristi logička pravila, iziskuje misaoni napor, što ga čini pouzdanijim
od "intuitivnog" sistema. Ipak i on može da vodi (ako je odsutna
kritika, učenje na greškama) eksplicitnim kognitivnim propustima kao što je
previđanje snage svedočanstva, pogrešan izbor uzoraka, ishitrena uopštavanja i tsl.
Zoran Stokić
23.05.2025.
