Na Harvardu pronađeno retko izdanje Magna karte iz 1300. godine

Autor:

Beta

15. maj. 2025. 13:15

SCITECH

Facebook

X

Mail

Magna karta, Tanjug/Lorin Granger/Harvard Law School via AP, 15.5.2025.

Tanjug/Lorin Granger/Harvard Law School via AP

 

Stručnjaci sa dva britanska univerziteta otkrili su da je kopija Magna karte u biblioteci Pravnog fakulteta američkog univerziteta Harvard, umesto jeftine kopije, zapravo retko izdanje iz 1300. godine.

 

Original ovog pravnog akta objavio je 1215. godine engleski kralj Džon i u njemu je uspostavio princip da kralj podleže zakonu, što je kasnije postao temelj ustava mnogih država širom sveta.

 

Verziju iz 1300. godine, čiju kopiju ima Harvard, objavio je engleski kralj Edvard I.

 

Profesor srednjovekovne istorije na Kraljevskom koledžu u Londonu Dejvid Karpenter, koji je u decembru 2023. našao digitalnu verziju dokumenta na sajtu biblioteke Pravnog fakulteta na Harvardu, rekao je da je bio začuđen što je uspeo da pronađe nepoznatu kopiju Magna karte.

 

"Prvo, pronašao sam jedan od najređih dokumenata i najznačajniji dokument u svetskoj ustavnoj istoriji", rekao je Karpenter. "A, drugo, naravno, bio sam zapanjen što je Harvard imao to sve ove godine ne shvatajući šta je to".

 

Karpenter je na utvrđivanju starosti dokumenta sarađivao sa Nikolasom Vinsentom, profesorom srednjovekovne istorije na Univerzitetu Istočne Anglije u Noriču.

 

Poredeći je s još šest kopija iz 1300. godine, Karpenter je ustanovio da im se dimenzije poklapaju, a zatim je, sa Vinsentom, upoređivao slike koje su bibliotekari sa Harvarda napravili korišćenjem ultraljubičastog svetla i spektralnog snimanja.

 

Ova tehnologija omogućila im je da uporede tekstove od reči do reči i uoče detalje koji nisu vidljivi golim okom, a koncentrisali su se i na rukopis, gde se vidi potpis kralja Edvarda I.

 

Od originala iz 1215. godine do 1300. godine napisano je još pet izdanja, a to je bila poslednja godina kada je ceo dokument iznet i autorizovan kraljevim pečatom.

 

Karpenter je rekao da nijedna verzija nije potpuno ista i da se međusobno razlikuju u mnogo detalja.

 

Harvardova kopija, prema Karpenterovoj proceni, vredi više miliona dolara, ali univerzitet ne planira da je prodaje, a jedna verzija dokumenta je 2007. godine prodata na aukciji za 21.3 miliona dolara.

 

Vinsent je istraživao kako je dokument došao do biblioteke na Harvardu i ustanovio da ga je fakultet kupio 1946. godine od jednog londonskog trgovca knjigama, kao i da ga je platio oko 27 dolara, pod pogrešnom pretpostavkom da je izdanje iz 1327. godine.

 

On je takođe utvrdio da je dokument 1945. godine jednoj britanskoj aukcijskoj kući poslao vojni pilot, koji je učestvovao u odbrani Malte tokom Drugog svetskog rata.

 

Vinsent i Karpenter će posetiti Harvard u junu kako bi dokument videli uživo, a oni tvrde da je on danas podjednako relevatnan kao i u doba kada je nastao, imajući u vidu da je Harvard trenutno u sukobu sa administracijom predsednika Sjedinjenih Američkih Država (SAD) Donalda Trampa oko toga kolika ovlašćenja savezna Vlada treba da ima u vođstvu, prijemu studenata i aktivizmu na kampusu univerziteta.

 

"Magna karta" ima važnu ulogu u pravnoj istoriji SAD, od Deklaracije o nezavisnosti do usvajanja Povelje o pravima, a 17 američkih saveznih država sadrži neke njene elemente u svojim zakonima.

 

 

 

***

Komentar

***

 

 

Magna karta – nepoznati arhetip u Srbiji. 

Cena ideologije "amerika i engleska biće zemlja proletereska", najasnije se vidi u segmentu kulture u  nas od 1945. Koje su teme birane za filmove, drame, za TV i tsl, sa kime su se na Zapadu družili i sarađivali naši umetnici? Socijalistički realizam SSSR i satelita, veličanje komunističke utopije, idealizacija radnika i tsl je na Zapadu imala slabu prođu. Otuda se komunizam sa ljudskim likom iz YU povezao sa "besnim ljudima" (levičari, poput Arnolda Veskera i &) oko zajedničkih tama – nezadovoljstvo životom radničke klase i svetom - na primer, problemima britanske radničke klase, prikazujući njihov život u naturalističkom svakodnevnom okruženju, podrumi, kuhinje, predgrađa, radnici koji žive u skučenom iznajmljenom smeštaju i provode van radnog vremena pijući u prljavim pabovima. Reflektori su usmereni na  kontroverzna društvena i politička pitanja u rasponu od abortusa do beskućništva (droga i ubistva se podrazumevaju). Ove drame, romani, filmovi, TV  obično nisu imale zaplet kao takav i samo su predstavljale određenu društvenu realnost i karakterisali  su ih prirodni dijalozi, uz nedostatak udarne linije i jasne moralne poruke. Uzvišeni koncepti kao što su "neizreciva"  lepota i istina u umetnosti - koji su u ranijim epohama, na Zapadu, pretvarani u duhovne ideale sada su zamenjeni novim arhetipovima anti-herojima sa fokusom na  - ružnoj  stvarnosti savremenog života (eventualno na saosećanju sa siromašnim). Zapad koji je u svojoj istoriji stvorio mnoge dobre i loše stvari je preživeo estetiku "ružnog, prljajvog i zlog" ali mi koji od nove državnosti do 1945., još nismo bili stvorili društvo sposobno da preživi samostalno - nismo "preživeli" - pa u 21 veku živimo u toj "ružnoći".

 

*

Najveći izum zapadne gradske kulture, a to je kulminiralo u VB,  je izum "METODE IZUMEVANJA" – do tehničkih naprava i rešenja dolazi se iz naučnih teorija, a ne dugom milenijumskom evolucijom (kao u starim civilizacijama). Grčka kontemplacija i hrišćansko spasenje, sva tehnička znanja Istoka, zamenila je  metoda - "nagađanja i pobijanja" - naučni "metod opovrgavanja" - čiji je glavni proizvod "metod izumevanja". A da bi rečeno bilo moguće bila je neophodna - liberalizacija društva - koja je započela "Saksonskim ogledalom": "Čovek je dužan da se suprotstavi svom kralju i njegovom sudu čim on počinje da čini zlo, i treba da ga spreči na sve načine, pa čak i ako mu je on rođak ili gospodar." To je vodilo ka "Magna Charta" 1215. – koja sadrži "dva osnovna načela, koja i danas, kao i 1215., predstavljaju osnov engleskog ustava i svih ustava koji su iz njega proistekli. Prvo načelo: da u državi postoje izvesni zakoni koji su toliko potrebni kao osnova političke organizacije da ih kralj, ili kako bismo danas rekli vlada, moraju slušati; i drugo, ako vlada (kralj) odbije da sluša ove zakone, narod ima pravo da je silom na to natera, pa čak i da je zbaci i postavi drugu umesto nje".  Tako, na primer, Volter je 1733., u Londonu štampao "Pisma vezana za englesku naciju" u njima je pokazuje koliko je britanska ustavna monarhija (3 raslojene institucije)  naprednija  od Francuske; knjiga je u Francuskoj bila javno spaljena...

*

@Sll  Mržnja (prema zapadnoj civilizaciji) je za 80 godina "oglodala" društvo u Srbiji, izgubili smo kritičnu masu građana, jedina šansa da preživimo su naši sunarodnici iz emigracije (koji nisu zaraženi tom mržnjom) koji bi u klinički mrtvo društvo udahnuli energiju tj. pomogli da se stvore nove elite (u liberalnom građanskom ključu), kao što je to nekada činio Sava Tekelija, Dositej Obradović... Elite koje su stvorene, kod nas, od 1945-2025 pokazale su se apsolutno nesposobne da nas oslobode despotske tradicije (vizantisko, osmansko, komunističke).

Zoran Stokić

15.05.2025.