Konačno urađena rekonstrukcija: Evo kako je izgledao Ludvig van Betoven

 

ili

///o tome kako IZBORI u Srbiji imaju smisla NULA (0)%///

 

Jedan od najslavnijih kompozitora na svetu – Ludvig van Betoven – „oživeo“ je u najnovijem radu Cicera Moraesa. Ovaj brazilski forenzički 3D umetnik uradio forenzičku aproksimaciju lica (forenzičku rekonstrukciju lica).

 

Izvor: Telegraf Nauka

 

Konačno urađena rekonstrukcija: Evo kako je izgledao Ludvig van Betoven FOTO

Profimedia

U studiji je kombinovanjem forezničke nauke, antropometrije i psihologije ponudio jedinstvenu perspektivu o Betovenovoj kompleksnosti, izdržljivosti, kreativnosti i baštini.

 

"Dok sam radio na aproksimaciji lica prema navodnoj lobanji Volfganga Amadeusa Mocarta, pojavilo se mnogo referenci na ekshumaciju Betovena 1863. godine. Od tog trenutka rešio sam da pročitam više o ovom događaju, a zbog kvalitetnih fotografija koje su postojale, bio sam veoma motivisan da uradim forenzičku aproksimaciju lica – rekao je za Telegraf Nauku Cicero Moraes.

Udarne vesti

img

"НЕЋЕМО ОДУСТАТИ" Студенти који желе да уче: Боримо се да се на свим факултетима врати настава

img

POGLEDAJTE SVINJAC NA FON-u KOJI SU OSTAVILI BLOKADERI! Pacovi, nered, prljavština i zaključana soba za BLUDNE RADNJE (FOTO)

img

Mrzitelji se potpuno pogubili: Prepodne - Penzioneri su uz studente, uveče - Vučićevi penzioneri

Na pitanje o tome šta je bio najveći izazov u ovom radu, on je rekao:

 

"Najveći izazov bilo je prikupljanje podataka eksperata koji su radili na ekshumaciji i koji su imali veoma robusne informacije o merama vezanim za kosti. Srećom, sve je završeno dobro."

Studija je predstavila interdisciplinarni pristup istraživanju života i baštine Ludviga van Betovena.

 

"Korišćenje tehnika forenzičke aproksimacije lica, trodimenzionalna rekonstrukcija lica kompozitora urađena je na osnovu istorijskih fotografija njegove lobanje, koje nam je autorizovala Betovenova kuća u Bonu, čime predstavljamo novu perspektivu vizuelizacije istorijskih ličnosti. Ovaj rad predstavlja i prvo dokumentovano merenje kompozitorove lobanje. Osim toga, predstavlja i prvu rigoroznu meta-analizu njegove visine u odnosu na merenje kostiju tokom ekshumacije 1863, zahvaljujući čemu je unapređena metodološka preciznost“, navodi se u studiji objavljenoj OrtogOnLineMag #11.

 

Ludvig van Betoven rođen je 1770. i sin je Johana van Betovena i Marije Magdalene Keverič.

 

"Nakon smrti oca 1792. Betoven se preselio u Beč, gde se brzo nametnuo kao klavirski virtuoz. Oko 1798. počeo je da primećuje prve simptome gluvoće, koju je prvo hteo da sakrije i koja je bila prekretnica u njegovom životu. Upkos tome nastavio je da komponuje sa strašću, a Klavirska sonata broj 8 nastala 1799. bila je remek delo koje je kombinovalo uzvišene emocije i strukturalne inovacije, pokazujući genijalnost koja je definisala njegovu karijeru," navodi se u studiji.

 

Nakon Betovenove smrti 26. marta 1827. njegovo telo je prošlo detaljan posmrtni pregled. Tokom autopsije napravljeni su rezovi u lobanji, a delovi su i sklonjeni. Betovenova sahrana 29. marta 1827. bila je grandiozni događaj, a procenjuje se da je oko 20.000 ljudi prisustvovalo pogrebnoj ceremoniji u Beču.

 

Čuvena Betovenova kompozicija uništava ćelije raka: Da li je muzika budućnost u lečenju?

Naučnici razotkrili šta je mumificirano stvorenje iz Japana "koje donosi kišu"

Skok, skok – kre, kre: Najluđe takmičenje na svetu VIDEO

Misterija iz šesnaestog veka i dalje zbunjuje naučnike

"Ostaci Ludviga van Betovena ekshumirani su 1863. To nije bila rutinska ekshumacija, već ju je pokretala želja da se sačuvaju ostaci dvojice velikih bečkih kompozitora – Betovena i Šuberta, koji su bili sahranjeni jedan do drugog. Primarni cilj bilo je prebacivanje na bezbedniju lokaciju. Ekshumacija je detaljno dokumentovana, a jedno od najvažnijih otkrića bila je lobanja," navedeno je u studiji.

 

Inicijalna rekonstrukcija, objašnjeno je, urađena je na osnovu tri fotografije, koje je autorizovala Betovenova kuća u Bonu.

 

"Generisane su tri grupe slika. Jedna je osnovna i objektivna, u njoj su samo obične, crno-bele strukture, bez detalja poput ekspresije ili teksture, sa fokusiranjem na osnovne elemente lica. Druga je osnovna, ali detaljnija: vidi se izraz lica, ali su oči zatvorene i sve je crno-belo. Treća grupa su umetničke slike sa spekulativnim elementima. Na njima ima pigmentacije, poput boje kože, očiju i kose, ali su urađene i sa otvorenim očima", navedeno je u Moraesovoj studiji.

 

***

Komentar

***

 

///Neobjavljeni komentar na B92; odkako je počelo Putinovo razaranje Ukrajine, ako napišem komntar na neku vest iz kulture ili nauke i pošaljem, na primer, na B92 ("Politici" i tsl medijima), neće biti objavljen – što će reći cenzori su aktivirali SPISKOVE "neprijatelja" (po njihovim merilima – ne odobravaš Putinovo razaranje Ukrajine ti si "unutrašnji neprijatelj u Srbiji")///

 

O stanju medija u Srbiji upečatljivo pokazuju ovakvi neobjavljeni komentari iz segmenta kulture, nauke i tsl. Agitprop budno pazi da u "medije" ne prođe bilo šta bi pomagalo razvoj građanske humanističke kulture. Jer kao što su to od naših vlasti tražili ruski slavenofili za nas je poženjo da ostanemo - ĆACI -"zaostali, prljavi i zli"! A zamislite da napišete tek neki politički komentar koji je protivan ideologiji očuvanja njihovog - despotskog proruskog - sistema vladanja (a tek da napišete politički tekst za taj mediji). Saberi/oduzmi IZBORI u takvoj državi imaju smisla NULA (0)%

 

 

*

 

 

Betoven je smatrao Kerubinija najvećim kompozitorom (među njegovim savremenicima) tih vremena - posle njegove malekosti; Kerobinijeve opere, na primer, "Eliza" očarala je Betovena, Vebera,...,Bramsa tj. sve romantičare. Kada je Kerubini 1805., poslom bio u Beču Betoven je iskoristio priliku da ga lično upozna. Kerubin, zvezda Pariza, pozvan je u Beč da postavi svoju novu operu  "Les deux journées, ou Le porteur d'eau" (iz 1800., koju su Gete i Betoven smatrali najboljom operom ikada; Betoven je posedova partituru – bila je stalno na njegovom radnom stolu dok je komponovao "Fidelija") jer je njegova opera "Lodoïska" (1791.odmah je izvedena 200 puta) koju je Emanuel Šikaneder postavio 1803. dozivela neviđen uspeh. Betoven je Lujđija  pozvao da prisustvuje izvođenju njegovog prvenca "Fidelija", posle predstave Betovenove opere Kerubini je reagovao podrugljivo – mislim da je to razlog zašto Betoven više nije napisao ni jednu operu; takođe je opisao Betovenov klavirski stil kao „grub”; a kada su mu predstavljali  Betovena zabeleženo je - da je Kerubini kazao: "jel to ovaj 'nalizani medvedić' "!

 

Zoran Stokić

30.05.2025.