„Putin je za večni rat“: Politico analizira pregovore Rusije i Ukrajine

 

S. D. "Danas" 21.05.2025. 19:03

Foto: EPA-EFE/ALEXANDER NEMENOV / POOL

 

Rusija je spremna za večni rat. Samo pitajte omiljenog pseudoistoričara Vladimira Putina.

Vladimir Medinski bio je ministar kulture pod okriljem Kremlja od 2012. do 2020. godine, poznat po svom ultrapatriotskom pristupu, piše Politico.

Tokom svog mandata nadgledao je reviziju školskog programa istorije, uvodeći iskrivljenu verziju prošlosti koja se sada predaje ruskim đacima.

Kao zagovornik podizanja spomenika Josifu Staljinu, Medinski je postao jedan od vodećih progonitelja istoričara koji proučavaju Gulag i dokumentuju sovjetske zločine.

Njegova uloga jasno pokazuje kako Putinova Rusija ne samo da vodi rat na bojnom polju, već i u učionicama – oblikujući percepciju budućih generacija kako bi ih pripremila za trpljenje, žrtvu i večiti sukob u ime „velike otadžbine“.

 

Medinski je, takođe, predvodio moskovsku delegaciju na pregovorima s Ukrajinom u Istanbulu prošle nedelje.

Vladimir Medinski tom prilikom prizvao je Veliki severni rat (1700–1721) kao upozorenje – poruku da je Rusija spremna da vodi rat protiv Ukrajine koliko god bude potrebno, sve dok ne pobedi ili ne natera drugu stranu na kapitulaciju.

„Veliki severni rat sa Švedskom trajao je 21 godinu. Ali svega nekoliko godina nakon što je počeo, Petar Veliki je ponudio mir Šveđanima. Šta su oni rekli? ‘Ne, borićemo se do poslednjeg Šveđanina’,“ rekao je Medinski s podmsehom u jednom televizijskom intervjuu.

Taj sukob između carske Rusije i Švedske vodio se za prevlast nad Baltičkim regionom i završio se porazom Švedske. Putin voli da sebe vidi kao reinkarnaciju Petra Velikog čak u kabinetu drži bronzanu statuu cara iz 18. veka.

Putin verovatno veruje da neće samo dugotrajno ratovanje ostvariti njegove revizionističke ciljeve u Ukrajini, već i beskonačni pregovori koji će iscrpljivati volju američkog predsednika Donalda Trampa da postigne mirni dogovor.

Njihov dvosatni telefonski razgovor u ponedeljak nije doveo do nikakvog pomaka ka miru.

Trampovi postovi na društvenim mrežama povremeno su zvučali optimistično – kao da veruje da će moći da posreduje u postizanju dogovora, verovatno onog koji bi išao u korist Rusije. Međutim, nakon njegovog poslednjeg razgovora s Putinom, pojavili su se znaci promene tona.

Umesto da se razbesni zbog Putinove tvrdoglavosti – što ukrajinski predsednik Volodimir Zelenski već dugo priželjkuje – Tramp sada deluje kao da je spreman da digne ruke. Povukao je čak i svoju dosadašnju tvrdnju da će lako rešiti rat ako mu se pruži prilika.

Prošle nedelje, Tramp je prihvatio Putinovu odluku da se ne pojavi na razgovorima u Turskoj i priznao da kraja rata neće biti dok se njih dvojica ne sretnu lično i ne dogovore. Međutim, u ponedeljak je ublažio tu poziciju, napisavši da „sporazum o miru mogu postići samo Rusija i Ukrajina, jer oni znaju detalje pregovora koje niko drugi ne zna“.

Obraćajući se novinarima u Beloj kući, Tramp je čak sugerisao da bi mogao potpuno da odustane od pokušaja posredovanja, uz komentar:“Ovo je bila evropska stvar. I trebalo je da tako i ostane. Ali nas je prethodna administracija ubedila da moramo da se umešamo“.

Rekao je da ako ne bude napretka, „samo ću se povući“, zlokobna, sada uporna pretnja.

Ranije je potpredsednik SAD Džej Di Vens dao sličan ton, rekavši: „Pokušaćemo da to okončamo, ali ako ne možemo da završimo, na kraju ćemo reći: ’Znate šta? To je vredelo pokušaja, ali to više ne radimo“.

To će, bez sumnje, izazvati podsmeh u Kremlju.

Putin i njegovi savetnici dobro poznaju Trampov obrazac ponašanja: grandiozne izjave praćene naglim gubitkom interesovanja čim pregovori postanu zamorni – upravo kao što se dogodilo tokom njegovog prvog mandata u odnosima sa severnokorejskim autokratom Kim Džong Unom.

Prema rečima nemačkog ministra odbrane Borisa Pistorijusa, Rusija Trampu „maže oči“ mogućnošću dogovora, samo da bi zatim nastavila da „kupuje vreme“ uz uobičajene prazne izjave.

Pistorijus je dodao: „Mora se reći da Putin i dalje ne deluje kao neko ko je ozbiljno zainteresovan za mir ili primirje barem ne pod uslovima koji bi bili prihvatljivi drugima. Čujem reči, čujem izjave, ali ostajem pri stavu – više ne sudim po rečima, već po delima i akcijama. Verujem da nam to svima pomaže više nego da nagađamo o ozbiljnosti njegovih namera“.

Ali, zašto bi iko uopšte očekivao da će Putin ozbiljno želeti da okonča rat?

Kremlj je oduvek odugovlačio to je taktika koju koristi iznova i iznova u pregovorima koje vodi bez iskrene namere da ih privede kraju, osim ako nisu potpuno u skladu s njegovim uslovima.

I glavni prioritet: Ne želi prekid vatre pre nego što dobije ustupke koji bi značili kraj demokratske i nezavisne Ukrajine.

Crvene linije Moskve nisu se pomerile ni za jotu u godinama otkako je Putin započeo svoju invaziju punog obima.

Ruski lider i njegovi najviši saradnici su ih mesecima odlučno ocrtavali – uslove koji bi, u stvari, rastrgli ukrajinsku naciju na komadiće. Oni žele garancije da Kijev nikada neće ući u NATO, da će ostati geopolitički neutralan i nesposoban da upravlja sopstvenom sudbinom, i sa ozbiljnim ograničenjima u pogledu oružja.

Moskva takođe želi da Krim i četiri istočna regiona za koje tvrdi da su deo Ruske Federacije budu međunarodno priznati kao takvi.

A do tada, kako se hvalio Medinski, Rusija će nastaviti da vodi rat, uz pomoć Trampove administracije koja nije spremna da izvrši bilo kakav pritisak na Putina i malo je verovatno da će nastaviti da vojno podržava Ukrajinu.

Na kraju krajeva, i Tramp i Vens tvrde da je ovo evropski nered i da Amerika nikada nije trebalo da bude umešana.

Čak i kada bi Zelenski bio spreman, a nije, da popusti pred Putinovim zahtevima, malo je verovatno da bi mogao da dobije podršku svog parlamenta ili da pobedi na referendumu.

Mnogi u ukrajinskoj vojsci bili bi zgroženi i besni, postavljajući pitanje: „Za šta smo onda sve ovo žrtvovali?“ Posle hiljada poginulih, miliona raseljenih i godina otpora, prihvatanje takvih uslova bi za mnoge značilo izdaju same suštine ukrajinske državnosti.

Rezultat bi verovatno bio duboka politička kriza, podeljena zemlja, narušeno jedinstvo i potencijalni haos unutar same Ukrajine – upravo ono čemu se Kremlj i nada.

Zato su Putinovi zahtevi ne samo neprihvatljivi, već i neostvarivi bez ozbiljnog urušavanja ukrajinskog političkog i društvenog poretka – što Zapad mora jasno da prepozna u svakom pokušaju „dogovora“ koji dolazi iz Moskve.

 

 

***

Komentr

***

 

Cilj tog upada u Ukrajinu je da dovede do razdora na Zapadu i uništenja NATO, da se države Zapada posvađaju, oko toga šta i kako rešavati krizu i haos oko Ukrajine. Tome je poslužio i Sloba '90 kada je razorio YU, cilj je bio, ne da reše bilo koji "naš" problem, nego da RAT  TRAJE, čak i rat sa NATO, jer očekivalo se u Rusiji da će to dovesti do raspada NATO (da zemlje Zapada neće moći da se dogovre, oko pritupa problemu u YU). Od rata NATO: Sloba Rusija je imala i druge velike koristi. NATO je delovao bez odobrenja UN, pa je Rusija po tom modelu upala u Gruziju...Ukrajinu. Takođe je Rusija dobila propagandi rat, izvrgla je NATO i Zapad ruglu.... Ukratko  budući da je Rusija despotska država, ona ima mogućnost da sprovodi DUGOROČUNU spolju politiku. Najveća mana demokratijaje što vlade, vladaju kratko, političare se bore kako da dođu na vlast, bave se KRATKOROČNIM ciljevima (to je pogubno za spoljnu politiku).

Zoran Stokić

22.05.2025.