Newton versus Einstein

1. Uvod[1]

”U pokušaju da se postigne pojmovna formulacija zbunjujuće velikog brda posmatranih podataka, naučnik upotrebljava ceo arsenal pojmova koje je praktično dobio već s majčinim mlekom; retko, ako ikada, svesan je večito problematičnog karaktera svojih pojmova. On upotrebljava taj pojmovni materijal, ili govoreći tačnije, ta misaona pojmovna oruđa kao nešto uobičajeno, nepromenljivo zadato; nešto što ima objektivnu vrednost istine u koju teško da se ikad, a u svakom slučaju nikad ozbiljno, može posumnjati. Kako bi i moglo biti drugačije? Pa ipak je u interesu nauke potrebno upustiti se iznova u kritiku ovih osnovnih pojmova i to zato da ne bismo bili nesvesno upravljani njima... Naučnik današnjice, međutim, nije u prvom redu školovan ni usmeravan poput istoričara; on nije kadar da oblikuje niti je voljan da na ovaj način oblikuje svoje mišljenje o poreklu temeljnih pojmova. On je više sklon da prizna ispravnost svojih pogleda na način na koji su se primenljivi pojmovi mogli oblikovati i na koji su nastali, intuitivno iz svog rudimentarnog poznavanja rezultata nauke u raznim istorijskim razdobljima. On će, ipak, biti zahvalan istoričaru ako ovaj potonji može uverljivo da ispravi takve poglede posve intuitivnog porekla.”

Albert Ajnštajn

                                                           

                                                                                                                                                           

U

XVII i XVIII veku još je postojala nada da će biti iznađena jedna METODOLOGIJA (odnosno nekakvo NADZNANJE), koja će naučnicima podariti SKUP PRAVILA za rešavanje SVIH pitanja s kojima se oni susreću u svom radu. Ubeđeni da su došli do saznanja SUI GENERIS, i empiristi (Lok, Berkli...) i racionalisti (Lajbnic, Volf...) pokušali su da ga primene na SVE. I nekako tu počinju i svi veliki problemi oko naučnog metoda, jer Njutnova se mehanika - sa svojim apsolutnim vremenom i prostorom te trenutnim privlačenjem na daljinu - opirala tom NADZNANJU, tj. opirala se svakom pokušaju šablonizovanja, stavljanja u bilo kakve stroge šeme - bilo empirističke, bilo racionalističke. Kada su se, dakle, Lajbnic i Berkli obrušili na Njutnovu mehaniku, oni to nisu činili kao FIZIčARI već kao NORMATIVNI FILOZOFI. Prema tome oni Njutnovu mehaniku nisu napadali zbog njenih eventualno loših predviđanja, već isključivo zbog toga što je iskakala iz šablona, što nije htela da se potčini njihovim zamišljenim naučnim metodologijama.

Relativno lako bi bilo nabrojati šta su sve mnogi filozofi, istoričari i fizičari PREVIDELI, PROPUSTILI ili POGREšILI u želji da Njutna svrstaju u svoje dogmatske filozofske kanone; međutim, samo to nabrajanje, pa i analiza, ne bi imali smisla ukoliko ne bi dali materijala za jednu plodonosnu sintezu. Takva sinteza trebalo bi da je u stanju da nam pokaže da su spomenuti propusti i pogreške najčešće povezani sa iskrivljenom slikom o naučnim metodima. Nepoznavanje prave strukture naučnih teorija nužno vodi lošem razumevanju značenja naučnih termina. A nerazumevanje tih značenja naročito je kulminiralo sa pojavom teorije relativnosti i kvantne mehanike. Cilj ove studije sastoji se u pokušaju da doprinese boljem razumevanju kako značenja naučnih termina, tako i boljem razumevanju same strukture naučne teorije.

Prostor i vreme

“Ono što je u fizičkim doktrinama trajno i plodno, to je logički posao kojim su one uspele da prirodno klasifikuju veliki broj zakona, izvodeći ih sve iz nekoliko principa; ono što je sterilno i prolazno, to je trud uložen u objašnjenje ovih principa koje je imalo za cilj da principe spoji sa pretpostavkama o stvarnosti skrivenoj pod čulnim pojavama.”

Pjer Diem

Pošto naivni realizam drevnih civilizacija nije mogao da odgovori na, naizgled, tako jednostavna pitanja o tome šta je život, a šta kosmos, te na pitanje o (vremenskom i prostornom?) početku i kraju sveta, počeli su se u tim civilizacijama pojavljivati razni filozofski - a zatim i naučni - sistemi koji su nudili nove pristupe stvarnosti. Međutim ni filozofsko ni naučno razmišljanje, ako govorimo o pojmu čistog prostora i čistog vremena, nisu otišli dalje od PETITO-principa. Sve su se njihove potencijalne definicije prostora i vremena svodile na tautologiju (sadržavale su u sebi sinonime tih pojmova).

“Sami po sebi prostor i vreme sastoje se NI OD čEGA. Oni su opredmećeni pojmovi rođeni iz sposobnosti uočavanja razlika, sposobnosti svesnoga uma. /.../ Oni su stoga bitno PSIHIčKI PO POREKLU.”[2] Međutim, postojećoj stvarnosti (te i pojmu prostora i vremena) mi ne moramo pristupati samo iz psihološkog ugla, koji nam, eto, preporučuje Jung; moguće je učiniti to i iz ugla ontologije, epistemologije, fizike, metafizike... Proizilazi, naime, da koliko je tih raznih mogućnosti pristupa - toliko ima i raznih koncepcija stvarnosti. A to će reći da možemo stvoriti i isto toliko različitih KONCEPCIJA prostora i vremena. Pa čak i više, jer unutar svake pojedine oblasti ima više međusobno različitih koncepcija. Ovde ne možemo ni pomišljati na praćenje svih tih razgranatih misaonih tokova tog problema, nego ćemo iz njegovog kompleksnog sklopa izvući samo jednu nit koja će nam omogućiti da što bolje osvetlimo odnos između Njutnove i Ajnštajnove koncepcije prostora i vremena. Geneza pojmova PROSTOR i VREME, međutim, mora biti vezana uz jednu implicitnu ontologiju.

Izvorno, pojam vremena i prostora nije nikakvo saznajno-teorijsko već ontološko pitanje; jer pored pitanja šta je prostor i vreme, uvek stoji i pitanje odakle mi o njima nešto znamo. Dalje, ako želimo zaista da steknemo jednu objektivnu sliku o pojmovima “prostor” i “vreme” u geometriji i fizici, mi moramo što pre napustiti uvreženu predrasudu koja nas nagoni da te pojmove činimo dostupne našoj čulnoj percepciji. Jer ono što mi dobijamo od čulnih opažanja nikada nisu tačke i rastojanja čistog prostora (i vremena), već su to uvek neki fizički sadržaji koji stoje u prostornim i vremenskim ODNOSIMA. Ne postoji svojstvo koje bi bilo sadržano u našem ličnom baznom iskustvu, a koje bi moglo biti označeno kao vreme ili prostor[3]. Naše svesne predstave o vremenu i prostoru tkaju se ispod praga svesti, u “fabrici misli”[4], na razboju koji je vođen nerazmrsivim sadejstvom psiholoških, fizioloških, kulturnih i socioloških činilaca. čisto, pak, vreme i prostor pripadaju svetu opštosti, tj. kategoriji APSTRAKTNIH pojmova i treba da budu tretirani kao takvi. Zato što za nas kao bića ti pojmovi “ne postoje” u realitetu, mi nismo u mogućnosti da direktno govorimo o Njutnovom i Ajnštajnovom pojmu prostora i vremena. Jedino što možemo uraditi jeste da o njima govorimo posrednim putem: moramo analizirati kako različite predkoncepte tih pojmova, tako i koncepte “zakona prirode”, “kretanja” i “sile”, a sve sa ciljem da se što temeljnije upoznamo sa teorijskim sistemima u kojima su pomenuti koncepti prostora i vremena uvedeni. Naime da bi se takve najopštije naučne logičko-matematičke RELACIJE tj. metafore razumele, potrebno je i određeno tehničko i specifično naučno znanje[5]. Iz jednog ugla gledano, same te metafore - osnovni pojmovi - određuju teorijski sistem; međutim s druge strane, i sam teorijski sistem nosi sobom određene zahteve, te time i on sa svoje strane nameće i te osnovne pojmove. Ali da bi i taj naš posredni pristup uopšte mogao da se ostvari, moramo prvo izgraditi stabilne skele oko te tako krhke građevine prostor-vremena. U izgradnji tih skela služićemo se istorijskim, ontološkim i epistemološkim ravnima kako bismo u njihovom dinamičkom spletu omogućili izgradnju jedne uravnotežene slike o datom problemu.



---

[1] Newton versus Einstein

 copyright ã 1994 by Zoran Stokić

ISBN  86-901395-2-4

Sadržaj

 1. Uvod............................................................................................................................................................................................ 7

 2. Zakon prirode ( Posts od: НЕДЕЉА, 07. ФЕБРУАР 2016.).................................................................................................. 11

 3. Pojam prostora do Njutna (Posts od: УТОРАК, 09. ФЕБРУАР 2016.)................................................................................. 31

 4. Pojam vremena do Njutna ( Posts od: УТОРАК, 09. ФЕБРУАР 2016.)................................................................................ 43

 5. Kretanje i sila ( Posts od: ПОНЕДЕЉАК, 08. ФЕБРУАР 2016.)............................................................................................ 57

 6. Njutnov pojam prostora i vremena ( Posts od: ПОНЕДЕЉАК, 08. ФЕБРУАР 2016.)........................................................ 69

 7. Ajnštajnov pojam prostora i vremena ( Posts od: УТОРАК, 09. ФЕБРУАР 2016.)............................................................. 85

 8. Zaključak.................................................103

 9. Bibliografija:

                9.1. Isak Njutn....................... 111

                9.2. Albert Ajnštajn................113

9.3. Ostala bibliografija............116

10. Indeks imena...................................  121

[2]C. G. Jung, V. Pauli, “Tumačenje prirode i psihe”, Zagreb, 1989, st. 25.

[3]Termini “percepcija prostora” i “percepcija vremena”, koji se vrlo često danas koriste, zapravo zavode, imaju u sebi jednu dozu netačnosti jer “mi ne opažamo vreme, već opažamo događaje koji imaju izvesno trajanje, koji se u izvesnom poretku smenjuju. I ne opažamo prostor već opažamo predmete koji imaju izvesnu veličinu i nalaze se u izvesnim položajima, međusobno i u odnosu na nas; prostor i vreme su opšte modalnosti svih naših opažaja”. - Ž. Morais, u “Prostor i vreme danas”, (E. Noel), Beograd, 1987, st. 119.

[4] “Sa fabrikom misli / Je kao sa tkačkim remek-delom / Gde jedan pritisak nogom hiljadu niti kreće, / čunkovi jure tamo i ovamo, / Nîti nevidljivo teku, / Jedan potez stvara hiljade veza.” - Kod Getea, u “Faustu I” (stihovi: 1922-27): “Zwar ist‘s mit der Gedankenfabrik / Wie mit einem Weber-Meisterstück, / Wo ein Tritt tausend Fäden regt, / Die Schifflein herüber hinüber schießen, / Die Fäden ungesehen fließen, / Ein Schlag tausend Verbindungen schlägt.”

Ne postoji "specijalizovano" čulo za "vreme" već se ono "vreme" "formira" ("tka"!) u našem mozgu u složenim procesima kordinacije informacija koje pritiču iz svih čula. Pojavljuju se dve klase našeg prirodnog osecaja za "vreme": 1) "pre-posle", 2) "trajanje". Značenje ovih termina su nam intuitivno jasna i naš se osećaj vremena izražava kroz ove dve klase!

[5]Objašnjavanje tih relacija ovde je izvedeno praktično bez upotrebe tehnike matematičkog jezika (na pr. izbegnuto je predstavljanje vremena pomoću skupova prirodnih, racionalnih ili realnih brojeva) - sa ciljem da ovi ogledi budu pristupačni što većem broju čitalaca. Zato su pojmovi vremena i prostora postavljeni pre svega u opštu "vremensku" perspektivu.