Čemu služi tradicija? 

(srbi i englezi)

*

Baklju tradicije (naučne) stvorene u antičkim gradovima (kritičkog stava prema mitovima, religijskim istinama i slično, stava da se o svemu može argumentovano empirijiski raspravljati) zapadno evropski su gradovi preuzeli u XII veku, među njima i englezi. Srba i engleza je u radom srednjem veku bilo brojno isto (1.5mil) a gde je ko danas? Sada je njih u svetu oko 150 miliona, a nas oko 10 miliona a privredne i druge moći smešno je i porediti; otkuda tolika razlika? Ona je posledica nadmoćnosti naučne optimistička tradicije "učenja na greškama"-"opovrgavanja" nad našom autoritarnom tradicijom "ne učenja na greškama"-"potvrđivanja"; traže se samo oni primeri koji potrvđuju naše mišljnje, naše stavove, oni primeri koji bi potencijalno mogli opovrgnuti ta mišljenja se odbaciju. Ta naša pesimistička tradicija neverovanja u moć ljudskog razuma, u njegovu moć da razlikuje istinu ta naša mitsko-religiska tradicija vidi istinu kao da je jednom zauvek zapisana u određenim "svetim" tekstovima, ovi su tekstovi sakrosanti i nikada ne mogu biti kritički tretirani i revidirani. Ali kako od tradicije zvisi orijentacija i opstanak jednog društava u svetu - ne čudi današnja - tolika razlika između srba i engleza. Od engleza smo mogli naučiti (ali nismo) da je moguće istovremeno: poštovati tradiciju, ali je u hodu vremeneske evolucije i novih pojmova i potreba - reformisati.

Zoran Stokić

22. 02. 2020.