Nova godina, planete i svemir: Nebeski spektakl - poravnanje Jupitera i Saturna

 

Jupiter i Saturn, dve najveće planete Sunčevog sistema, poravnaće se oko novogodišnjih praznika.

 

IZVOR: BBC PONEDELJAK, 21.12.2020. | 16:39 -> 17:04

 

Prividno međusobno približavanje Jupitera i Saturna će u ponedeljak, prvi put od 17. veka, biti vidljivo sa svih mesta na Zemlji.

Gledano sa Zemlje, dve planete koje svaka svojom orbitom obilaze oko Sunca, prividno će se poravnati jedna ispred druge i videće se kao jedna blistava zvezda, a ne kao dve. Pre 2.000 godina, ovakvo poravnanje je zbog jake svetlosti ljudima zaličilo na zvezdu. Danas se taj fenomen naziva Vitlejemska zvezda, koja je prema hrišćanskom verovanju pokazala put mudracima do pećine u kojoj se rodio Isus.

Jupiter i Saturn se približavaju, a najbliži će biti 21. decembra. Međutim, od vremenskih prilika zavisi da li ćete moći da ih vidite na nebu. Ukoliko nebo bude čisto, planete će se pojaviti na horizontu malo posle zalaska sunca.

 

Da li to znači povratak Vitlejemske zvezde?

 

Pojedini astronomi i teolozi smatraju da je odgovor potvrdan. U nedavnom članku, profesor religije sa Ferum koledža u Virdžiniji Erik M. Vandel Ejkel skreće pažnju da se u poslednje vreme mnogo spekuliše da li je to isti događaj u svemiru u kojem se govori u Bibliji".

Ovo nije prvi put da se pojavljuje ovakva pretpostavka - nemački astronom i matematičar Johan Kepler je još početkom 17. veka govorio o mogućnosti da se zapravo radi o poravnanju Jupitera i Saturna.

"Ljudi su pre 2.000 godina obraćali mnogo više pažnje na to šta se dešava na nebu", kaže dr Karolin Kraford sa Kembridžovog Instituta za astronomiju. "Stoga, nije nemoguće da je Vitlejemska zvezda zapravo bila rezultat jednog ovakvog poravnanja".

 

Da li je ovo neuobičajena pojava?

 

Planete se često poravnavaju na putu oko Sunca, ali ovo poravnanje je nešto posebno."Poravnanja planeta su česta, ali je ovako blizak susret dve planete prava retkost", objašnjava za BBC profesor Tim O'Brajen, astrofizičar sa Univerziteta u Mančesteru.

Saturn i Jupiter - najsvetlije planete koje možemo da vidimo na nebu - nisu bili ovoliko blizu 800 godina. "Planete će se pojaviti na jugozapadu, pa treba da ih potražite na nebu čim se smrkne", savetuje profesor O'Brajen. "Za 400 godina niko od nas neće biti živ da isprati novo poravnanje, tako da požurite napolje".

 

***

Komentar

 

***

 

Antički Grci su smatrali da smrtni ljudi udišu vazduh, a Bogovi udišu "etar" - spoljašnje nebeske sfere su ispunjene "nepropadljivim" etrom i u njemu se kreću planete i zvezde - od antičkog perioda postojao je kanon da je svet izvan Mesečeve orbite večno nepromenljiv - nebeska nepromenljivost je bio osnovni aksiom aristotelovskog pogleda na svet. Umiranje - supernove u sazvežđu Kasiopeje - zapazio je 11.11.1572 Brahe i te antičke kanone dovelo u pitanje; ova i svoja druga zapažanja, na primer, o konjukciji Jupitera i Saturna, Brahe je „predao“ u nasledstvo Kepleru. Da bi unapredio ova Braheova posmatranja Kepler je izumeo teleskop. U Frankfurtu 1604. je štampana Keplerova "Optika", gde on razvija teoriju svog teleskopa sa konveksnim okularom i gde se daju tačna pravila za odredjivanje žižnih daljina i uveličanja teleskopa, zatim istančan opis strukture oka, kao i mehanizam gledanja, princip crne komore. U Frajburgu jedan isusovac, profesor matematike, Kristof Šajner, po Keplerovim uputstvima konstruiše prvi teleskop. Godine 1608. Hans Lipershej, i nezavisno od njega Žak Mecijus, konstruišu svoje teleskope, koji se već te iste godine prodaju po Parizu i Veneciji. Prvi koji je teleskop uperio u nebo bio je znameniti oksfordski matematičar i astronom Tomas Heriot (jula 1609). Sa Keplerom Galilej se dopisivao i razvio svoj teleskop (08.1609 uvećanje 3 x) – i u (11.1609, uvećanje 20 x) tim je teleskopom on 1623. posmatrao konjukciju Jupitera i Saturna.

 

Zoran Stokić

21.12.2020.