Nobelova nagrada za fiziku za prodor u svet crnih rupa

Rodžer Penrouz, Rajnhard Gencel i Andrea Gez dobitnici su nagrade za fiziku za 2020. godinu, saopšeno je na konferenciji u Stokholmu.

 

IZVOR: BBC UTORAK, 6.10.2020. | 13:39 -> 14:18

Naučnici Rodžer Penrouz, Rajnhard Gencel i Andrea Gez dobitnici su Nobelove nagradu za fiziku za rad na razumevanju crnih rupa, saopšteno je na konferenciji u Stokholmu. Oni će podeliti novčanu nagradu od 10 miliona švedskih kruna, što je oko 953.000 evra. Dejvid Havilend, predsednik komiteta za fiziku, kaže da ovogodišnje priznanje "veliča jedan od najegzotičnijih predela univerzuma".

Britanski fizičar Rodžer Penrouz pokazao je da su crne rupe neizbežna posledica teorije relativiteta Alberta Ajnštajna. Rajnhard Gencel i Andrea Gez, kako je obrazloženo, pružili su najubedljivije dokaze o džinovskoj crnoj rupi u centru galaksije Mlečni put. Andrea Gez je četvrta žena koja je dobila Nobelovu nagradu za fiziku.

Švedski industrijalac i hemičar Alfred Nobel u testamentu je zapisao želju da osnuje komitet za nagrade, godinu dana pre smrti. "Istorija crnih rupa datira ide do 18. Veka. A onda smo kroz Ajnštajnovu teoriju relativiteta, dobili alatke kojima se na stvaran način opisuju ovi predmeti", rekao je Ulf Danijelson, član Nobelovog komiteta. Ali matematika ovih predmeta je neverovatno komplikovana za razumevanje, a mnogi naučnici veruju da oni samo postoje na papiru. Bilo je potrebno više decenija da naučnici shvate da crne rupe postoje i u stvarnom svetu. "Upravo to je uradio Rodžer Penrouz", istakao je Danijelson. "On je razumeo matematiku, uveo je nove metode koje zaista mogu da dokažu da se radi o procesu koji možete da očekujete da se desi prirodnim putem - da se zvezda uruši i pretvori u crnu rupu".Ser Rodžer je, navodi Danijelson, "postavio teoretske temelje na osnovu kojih možemo da kažemo - crne rupe postoje. Ako odete da ih tražite, možete da očekujete da ćete ih i pronaći".

 

***

Komentar:

 

Energija, koju Sunce zrači u 1 sekundi veća je od celokupnog iznosa energije koju je čovečanstvo potrošilo u svojoj istoriji. A danas zahvaljujući 300 g radu brojnih generacija fizičara i hemičara Homo sapijens je na putu da stvori pomoću "fuzionog reaktora" čija je izgradnja započela u julu 2020 u Francuskoj (Projekat: EU, Kina, Japan, Južna Koreja, Indija, Rusija, VB, SAD)  „mini-Sunce“ pa samim tim reši energetske i ekološke potrebe planete. Umesto da bude udarna vest u medijima u svetu "mini sunce" se našlo na marginama. To samo po sebi najbolje svedoči dokle su nas doveli posmoderni virtualni mediji (anticipirao 1938. Johan Huizinga u knjizi "Homo Ludens") - koji su pod kontrolom modernog biznisa i tradicionalnih moći. Ako je tako u medijima prošlo "mini-Sunce" šta očekivati da će biti sa Penrouzom; ko uopše danas zna za tog velikog fizičara? Uzgred:  Džejms Čedvik 1935 dobio je Nobelovu nagradu za fiziku 1935. za otkriće neutrona... Irena Žoli-Kiri (ćerka Marije Kiri) slučajno je propustila da poput majke dobije i drugu Nobelovu nagradu, jer je ona "propustila" da prokomentariše svoje otkriće neutrona pre Čedvika. U timu Irine nalazio se i naš Pavle Savić. Naša fizičarka Ljilja Dobrosavljević-Grujić je bila u timu nobelovca fizike Pjer-Žil de Žena (Pierre-Gilles de Gennes) "Njutna nano fizike"!

 

Zoran Stokić

7. 10. 2020.