Dan primirja u Prvom svetskom ratu: 

Pet stvari koje treba da znate o prazniku 11. novembra

BBC News na srpskom11. novembra 2020. 11.02

    

Iako već decenijama velike sile koje su izašle kao pobednice u Prvom svetskom ratu obeležavaju 11. novembar kao Dan primirja, Srbija ove godine to čini tek osmi put.

Za simbol državnog praznika uzet je cvet Natalijina ramonda – takozvana biljka feniks – u znak sećanja na stradanja koje je Srbija podnela, a zatim se ponovo uspostavila kao država. Za razliku od prethodnih godina kada su održavane vojne parade i defilei u slavu poginulih, ove godine zbog korona virusa manifestacije širom sveta biće svedene.

„Srbija je najduže učestvovala u tom ratu i u odnosu na broj stanovnika podnela je najveće žrtve – i civilne i vojne. „To je najveći rat u kom je Srbija učestvovala i u njemu je odnela najveću pobedu u istoriji – u Kolubarskoj bici protiv austrougarske vojske 1914. godine“, kaže istoričar Čedomir Antić za BBC na srpskom.

1. Šta se dogodilo 11. novembra?

Posle četvorogodišnjeg rata, najvećeg dotad u istoriji, tog dana 1918. u 11 sati potpisano je primirje.

Kao Centralne sile borile su se Nemačka i Austrougarska, a na drugoj strani – sile Antante bile su Rusija, Francuska i Velika Britanija. „Primirje je potpisano na teritoriji današnje Francuske na liniji ratovanja“, kaže Antić. To se odigralo u posebnom vagonu francuskog maršala Ferdinanda Foša u šumi u blizini gradića Kompjenj, koji se nalazi na sat vremena od Pariza.

„Ovim je dogovoreno primirje na zapadnom frontu, a srpska vojska je učestvovala na južnom frontu i tu je postigla najveći prodor koji je jedna od sila saveznica postigla – proboj Solunskog fronta“, odgovara istoričar. Sporazumom iz Kompjenja je dogovorena razmena zarobljenika, kao i prekid vatre, povlačenje nemačkih trupa, dogovor o ratnoj odšteti i uništavanje nemačkih ratnih brodova i podmornica.

„Nemci su to doživeli kao veliko poniženje, jer je njihova vojska smatrala da je nadomak pobede“, dodaje Antić. Smatrali su da im je „zabijen nož u leđa“, jer su potpisali primirje, a nisu poraženi na bojnom polju, navodi enciklopedija Britanika.

To i odredbe o takozvanoj reparaciji biće osnova za nemačko nezadovoljstvo i uvod u Drugi svetski rat. „Srbija je potpisala poslednje primirje 13. novembra te godine, to je primirje saveznika s Mađarskom, ali je procenjeno da bi bilo besmisleno da Srbija obeležava dva dana posle svih ostalih“, ističe Antić. Rat, koji je trajao od 1914. godine, formalno je okončan Versajskim mirom 28. juna 1919.

2. Zašto je simbol praznika u Srbiji Natalijina ramonda?

„Simbolika Natalijine ramonde je višestruka, kako zbog staništa, tako i zbog imena.

„Uglavnom raste na istoku Srbije, ali i na planini Nidže, čiji je najviši vrh Kajmakčalan, poprište slavne bitke u Prvom svetskom ratu“, objasnila je 2012. kada je uveden ovaj praznik, Tanja Pušonja iz tadašnjeg Ministarstva rada za Politiku. Ova retka i zaštićena biljka raste na području Balkana – u Srbiji, Severoj Makedoniji i Grčkoj. Druga simbolika leži u tome što je ovo biljka feniks – kao što je srpska vojska posle svih stradanja i gubitaka koje je podnela izašla iz rata kao pobednik.

Postoje dve vrlo slične vrste – Natalijina ramonda i Srpska ramonda, koje su evoliurale tako da mogu da podnesu dugačke periode bez vode, objašnjava za BBC biohemičarka Marija Vidović. „To je drevna biljka vaskrsnica. One nisu kao kaktus, ove biljke se potpuno osuše i deluju kao da su mrtve.

„Međutim ako ih zalijete, za 24 sata oživeće isti ti listovi i zato je uzeta za simbol usrsksnuća srpske države i vojske“, napominje Vidović. Ime je dobila po kraljici Nataliji, jer ju je 1884. otkrio i opisao, zajedno sa botaničarem Josifom Pančićem, dvorski lekar kralja Milana Obrenovića – Sava Petrović. Amblem za praznik je cvet Natalijine ramonde na crno zelenoj traci, koja simbolizuje traku istih boja sa ordena takozvane Albanske spomenice, navodi Danas.

3. Šta je Albanska spomenica?

Spomenica za vernost otadžbini je državno vojno i civilno odlikovanje koje su stekli svi pripadnici srpske vojske koji su se u zimu 1915. i 1916. godine povlačili preko nepristupačnih predela Albanije.

Tada su se vojska, vrhovna komanda, kralj, narodna skupština i civili povlačili preko Albanije u Grčku. Tamo je Srbija posle ogromnih gubitaka uz pomoć saveznika na ostrvu Krf obnovila snage i krenula u proboj Solunskog fronta, koji će se dogoditi 1918. Britanika navodi podatak da je Srbija ukupno izgubila više od 330.000 ljudi.

4. Kako se 11. novembar obeležava u svetu?

U Velikoj Britaniji, Kanadi, Australiji i Francuskoj 11. novembar je dan sećanja na veterane iz Prvog, ali i Drugog svetskog rata.

U Britaniji i zemljama Komonvelta običaj je da se u 11 sati žrtvama oda počast minutom ćutanja u vreme kad je primirje 1918. stupilo na snagu. Praznik se naziva Dan sećanja ili Dan primirja, koji se u Velikoj Britaniji obeležava od prve godišnjice 11. novembra 1919. Tada je kralj Džordž Peti tražio da čitava zemlja stane na dva minuta kako bi se odala počast žrtvama. Danas se tog dana prisećaju i stradalih u ostalim ratovima – u Zalivu, na Foklandima ili u Iraku i Avganistanu.

Simbol ovog praznika u Velikoj Britaniji je crveni cvet maka, koji raste na nekadašnjim bojnim poljima – u Belgiji i na severu Francuske. Ovaj cvet se pominje u ratnoj poemi Na poljima Flandrije. Na razorenim i opustelim poljima – gde su vojnici masovno sahranjivani, a biljni i životinjski svet tenkovima i bojnim otrovima uništen – prvi je nikao krvavo crveni mak. Na obeležavanju 100 godina od potpisivanja primirja 2018. održana je velika parada u Parizu, a među gostima je bila i kancelarka Nemačke Angela Merkel. U Americi se ovaj praznik zove Dan veterana.

5. Kako se obeležava praznik u Srbiji?

Ovo je državni praznik i obeležava se neradno – ne rade državni organi i pojedine firme, a deci u školi ove godine počinje trodnevni jesenji raspust.

Zaposleni koji tog dana rade imaju pravo na uvećanu zaradu najmanje 110 odsto osnovice, prema Zakonu o radu. Ipak, ova odredba se ne odnosi na radnike koje imaju ugovore o privremenim i povremenim poslovima, ugovor o delu ili autorski ugovor, već samo na one koji su zaposleni na određeno ili neodređeno vreme.

 

***

Komentar

***

 

Zašto Srbija toliko kasni u organizaciji društva i države, i u kvalitetu života, kakvi postoje u jednoj Švedskoj, Danskoj, Švajcarskoj, Češkoj, na primer? – Zato što pre stvaranja nacionalne države nije imala građansko društvo. Gde je društvo tribalsitičko (pleme je sve pojedinac je ništa) kao u Srbiji tu nema ni "nacionalista" ni "nacionalne države". Francuskom revolucijom građanstvo te zemlje je osvojilo javnu vlast u njoj i svoje vrline prenelo na nacionalnu državu. Nacija kao ideologija novog zajedništva – bila je pojava potpuno nepoznata u Antici i na despotskom Istoku! Nacija je rastočila društvene podele na klase tako što je proklamovala princip jednakosti rođenjem. Svi od - aristokrata do najsiromašniji čoveka - su sad povezani zejedničkim osećanjem pripadnosti određenoj naciji. Da bi se ta nova ideologija distancirala od kraljeva, aristokrata ona u prvi plan izvlači seljaštvo, koje sada postaje "živi muzej nacionalnih korena". Građani su se latiti izgradnje nacionalnog identiteta. Romantičari, književnici, istoričari, lingvisti, slikari, kompozitori... dali su se na veliki posao kreiranja zajedniče prošlosti, kreiranja nacionalnog jezika, mitova, folklora i istorije. Istorijski roman, koji je 1830. stvorio Valter Skot, bio je efikasno sredstvo da se u narodu snažno proširi emocionalna percepcija nacionalne istorije, te da se narod indentifikuje sa njenim herojima. U obrazovnim institucijama, pozorištima, operama uči se da svoja nacija nikada ne osvaja teritorije svojih suseda, već da se ona uvek samo brani od uzurpatora!

 

*

 

Kada su varvari razorili grčko-rimski civilizacijski krug, kao društveni ideal je, tokom narednih 1000 godina, umesto polisa i njegove gradske kulture, na scenu stupilo stanovništvo sela. Ponovno izranjanje gradova iz milenijumske tame stavilo je, u 12. veku, srednjevekovni feudalni zapad pred pravi Gordijev čvor: da li odabrati seoski svet ili gradski svet? Zatvorenu ili otvorenu privredu? Stalne društvene krize (proizvedene i klimatskim promenama, epidemijama kuge i tsl) doprinele su, međutim - u cilju uspešnog preživljavanja - rekonstrukciji gotovo zaboravljene antičke institucije građanskog društva. Počev od sredine 16. veka, aristokratija je – bez obzira koliko to danas delovalo paradoksalno – zapravo bila glavni zagovornik ponovnog uspostavljanja i jačanja građanskog društva. Prava res publica, čiji je nosilac, umesto monarha, postalo građansko društvo, utemeljuje se na jurisdikciji, ne na legislativi. Evropa je stvorila sistem kulturnih i političkih normi čiju su delotvornost i plodnost u ostvarivanju "kvalitetnog života" potvrdili vekovi. Današnja demokratija u njihovim državama ne bi bila moguća bez moći građanskog društva. Gde nema građanskog društva može da postoji samo imitacija demokratije i "imitacija života".

 

Zoran Stokić

11. 11. 2020.