Kad Vorholov portret završi u smeću

/ Joseph Wright "Eksperiment" 1768./

 

 

BBC News na srpskom 26.04.2025. 09:06

 

Vorholovi portreti kraljice Beatris bili su izloženi na izložbi u Apeldornu u Holandiji u oktobru 2024.

 

Mala holandska opština na jugu zemlje priznala je da je „najverovatnije“ slučajno bačeno 46 umetničkih dela, između ostalog i portret bivše holandske kraljice koji je oslikao Endi Vorhol, tokom poslednjeg renoviranja.

 

Portret iz 1980-ih, vredan oko 150.000 evra nestao je tokom radova na renoviranju gradske kuće 2024. godinel saopštili su zvaničnici opštine Mahorts .

 

Istraga je pokazala da su dela bila odložena u podrumu tokom radova, ali je nedostatak smernica kako da se čuvaju možda uzrok bacanja umetnine u smeće. Pročitaj više:

https://www.danas.rs/bbc-news-serbian/kad-vorholov-portret-zavrsi-u-smecu/

 

 

 

***

Komentar

***

 

"Ubrzanje". 1800-stote nas je bilo 1 milijarda a 1900-stote već 3, danas 8 milijardi - sve se "ubzalo" pa i "glad" za umetnošću. Novi "umetnički" pravci, i njihovi brojni proizvodi, su počeli bujati kao pečurke posle kiše. A svaka masovna proizvodnja, namenjena masi, mora sniziti standrde. 

A pre te masovnosti? Jedan u Srbiji nepoznat primer, slika "Eksperiment" 1768., (Joseph Wright, od 1863., je u vlasništvu Nacionalne galerije u Londonu i smatra se remek-delom britanske umetnosti.). Na slici Džozefa Rajta, 1768., "Eksperiment nad pticom u vazdušnoj pumpi" naučni subjekt je prikazan - sa svečanošću - koja je bila rezervisana samo za verske ili istorijske scene. Ova Rajtova slika, gde on proslavlja naučna otkrića prosvetiteljstva, odstupa od slikarskih konvencija tog vremena. Scena prikazuje naučnika - koji sprovodi eksperiment sa vazdušnom pumpom Roberta Bojla, isisavajući kiseonik malom belom papagaju. Posmatrači različito reaguju: kolega naučnik pomno prati eksperiment, tri mlada praktičara radoznalo prate eksperiment, devojčica i devojka iskazuju bol (teši iz otac), zaljubljeni par se oglušuje o radnju; a centralna figura (eksperimentator), osvetljena je svećom - gleda direktno u posmatrača - uvlačeći ga u moralni izbor: da nastavi eksperiment ili da prestane - da bi ptica preživela. Rajt je stvorio scenu preplavljenu emocionalnim tenzijama i "kao da" je u pitanju religiozna simbolika, koja podseća na Hristovu žrtvu i osećaj ljudske zbunjenosti pred misterijom. Uzgred budi rečeno - Bojl je 1660., u "eksperimentu 41" pokazao kako živa bića zavise od vazduh (koristio je: ptice, miševe, jegulje, puževe, muve - posmatrajući njihove reakcije kada je izvučen vazduh.

 

Iako je Oto fon Gerike stvorio teoriju "vakum pumpe" 1650., zapravo prvu "pravu" je napravio Robert Bojl 1659; poklonio je pumpu Kraljevskom društvu 1660. Bojl je dao se naprave još dva pumpe za svoje lične eksperimente. U to vreme, pumpe su bile izuzetno retke (bile su preskupe): poznato je da je Kristijan Hajgens posedovao jednu u Hagu, a druge su možda bile prisutne u Halifaksu, Hristovom koledžu, Kembridžu i Montmor akademiji u Parizu. Bojlova pumpa, koju je dizajnirao i napravio Robert Huk, bila je složena i teška za upotrebu (opsluživla su je dva operatera). Uprkos tehničkim poteškoćama, Bojl je sproveo brojne eksperimente, koji su sakupljeni u njegovom delu "Novi eksperimenti fizičko-mehanički, dodirivanje izvora vazduha i njegovi efekti" 1660. Ispitivao je sagorevanje, magnetizam, zvuk, svojstva vazduha i reakciju različitih organizama na razređeni vazduh.

 

Zoran Stokić

16.04.2025.