Kako je izgrađen Singspil

Zajednički poduhvat izgradnje – nemačkog Singspila

 

Zajednički poduhvat izgradnje – nemačkog Singspila, njegovu evoluciju, ugrubo možemo pratiti od "Alceste" 1773., Antona Schweitzera; Vojvotkinja od Vajmara, Ana Amalija od Brunswick-Wolfenbüttel, koja je naručila ovo delo za svoje pozorište, najavila je "Alcestu" kao "prvu operu na nemačkom". Pa preko opera Ignaz Holzbauera, naročito "Günther von Schwarzburg", 1777., libreto Anton Klajn. Klopštok je već 1769., postavio osnovni obrazac za scensko delo na nemačkom jeziku svojim "Hermanns Schlacht": "heroj iz nemačke istorije" je morao biti ne samo izuzetno hrabar, već i osetljiv, i morao je da se distancira od "stranih modela vrline". Metastazijska šema libreta, za opere serije, je bila zastarela. Klajn se takođe pridržavao ovih Klopštokovih smernica, pri pisanju libreta. Izbegao je nemotivisano gomilanje arija iz "opera serija" - on ih je zasnivao na radnji; Klajn je takođe dao likovima priliku da razviju ljudske osobine. Započeti razvoj Singspila poremetila je Marija Terezija jer je ubrzo ponovo uspostavila dominaciju francuskog i italijanskog stila. Put ka Singspilu nastavio je Josef II, put je to ka Mocartovoj "Čarobnoj fruli"1791. Pre romantizma, Francuske revolucije, dogodile su se porođajne muke – rođen je nemački Singspila (koji je u muzičkom smislu bio ravnopravan sa italijanskom i francuskom operom) – ali još i više rođenja je Nemačka (nju je porodio Singspil i "Hermanns Schlacht"= Arminije).

 

 

*

 

Singspil, 1786., još uvek nije dostigao nivo italijanske opere bufo.

Dvoboj Salijeri – Mocart 7.02.1786., Šenbrun.

Car Josif II, koji je voleo da organizuje takmičenja između kompozitora i tsl, za "Festival u čast guvernera Holandije" naručio je jednočinke  komične opere na istu temu: "pozorišni  bekstejdž" od: Salijerija i Mocart. Mocart - nemački libreto Gotliba Stefanija- "Der Schauspiel Director", a Salijeri - italijanski libreto Đambatiste Kastija -"Prima la musica e poi le parole". U Salijerijevoj operi Eleonoru je pevala čuvena Anna Storacci i &. Salijerijevo delo je pobedilo i dokazalo superiornost italijanska bufo u odnosu na nemački Singspil. Mocart je ostao u ravni Gasmanove "Opera serija" 1769. U "Prvo muzika pa reči" Salijeri je unapredio Gasmanovu  satiru o hirovitim pevačima i impresarijima i & - sada je to "divertimento teatrale" - kreativni proces rađanja opere; sukob  toposa: bufo i opere serije, sukob muzike i dame koja je otvorila put  čak ka - "Arijadna na Naksosu" i "Kapričo" R. Štrausa; "Zaljubljen u tri pomorandže" Prokofjeva. Zaplet: ostalo je samo četiri dana do premijere, dvorski kompozitor,  grofa,  nema vremena da komponuje nešto novo, među svojim starim rukopisima pronalazi prelepu muziku za operu bufo. Međutim, muzika se ne uklapa u libreto koji je napisao dvorski pesnik i namenjen je operi seriji. Soprani na audiciji Eleonora  (ikona opere  serije) i Tonina (bufo  zvezda) navijaju da se buduća opera prilagodi njihovim spobnostima; u moru ideja Salijeri daje - praideju Kraljice noći, praideju Papagene...

 

*

 

U usavršavanje Singspil-a već se bila uključila (i) masonerija.

Mocart je 14.12.1784. primljen kao šegrt u bečku masonsku ložu pod nazivom "Zur Vohltatigkeit". Garant za prijem u bečku ložu bio je njegov prijatelj i budući libretista "Magična frula" Emanuel Schikaneder. U čin kalfe je unapređen 7.01.1785., i postao je majstor za kratko vreme. Članovi ove lože bili su, na primer, operski pevač i šef italijanske opere u Pragu Pasqual Bondini i &. Kao što se vidi iz njihove nedavno otkrivene prepiske, operu "Don Đovani" Mocart je napisao izričito po nalogu i nakon lobiranja imenovanih praških muzičara – masona. Sva ova imena su direktno učestvovala i u izvođenju Mocartovih opera u Pragu 1787., te kasnije u Beču. I Wranicki i Mocart su postali masonska braća kada su se spojile tri lože krajem 1785. Koncert održan u loži 15.12.1785., uključivale su dve sifonije Wraniskog, napisane za ložu, kao i kantatu i klavirski koncert koji je Mocart improvizovao. Wranicki je postao direktor orkestra Karntnertortheater i dve godine kasnije takođe u Burgtheater. Od ranih 1790-ih do svoje smrti, on je obavljao funkciju prvog direktora orkestra za oba dvorska pozorišta. Prvo scensko delo Wranickog, "Oberon, Konig der Elfen", premijerno je izvela Šikanederova trupa u Teatru auf der Vieden 1789. Slobodni zidari su koristili muziku u svojim ceremonijama - oni sugerišu muzički stil sasvim drugačiji od stila – "Galante", koji je bio dominantan u to vreme. Muzika u galantnom stilu je obično bila melodična sa harmonijskom pratnjom, a ne polifona; a melodijska linija je često bila bogato ukrašena trilama, trčanjem i drugim virtuoznim efektima. Stil koji je promovisao masonski pogled bio je mnogo manje virtuozan i neukrašen.

 

*

 

Muzikolog iz Ajove David Buch je krajem '90 u Hamburgu otkrio zaboravljenu "kolektivnu" operu "Der Stein der Veisen, oder die Zauberinsel" 1790. singšpil u II čina; Johann Baptist Henneberg, Benedikt Schack, Franz Xaver Gerl, Emanuel Schikaneder i Mocart (20 minuta u II činu). Sva 5-rica su kasnije bili uključeni u "Čarobnu frulu": Mocart kao kompozitor, Šikaneder kao libretista, impresario i izvođač (Papageno), Heneberg kao dirigent, a Šak i Gerl kao izvođači (respektivno Tamino i Sarastro). Sličnost između ove dve opere je upadljiva! Prva opera  Šikanerova operske trupe u - Theater auf der Vieden 1789., bila je "Oberon kralj vilenjaka" Pola Wranickog. Muzički i tekstuelni idiom magije, egzotike, iracionalng, fantastike koji je stvorio Wranicki (kao i Solerova "Dijana" Beč, 1787.) dalje su varirani u te naredne dve Šikaner/Mocartove opere Singspil -  iz 1790., te 1791.

 

 

https://www.youtube.com/watch?v=fKzqi9xgjzM

Alceste, Act 1: Aria. "Ihr Götter der Hölle"

 

*

 

https://www.youtube.com/watch?v=bl349jIj6Pg

Ignaz Holzbauer: THE DEATH OF DIDO - TEATRO BAROCCO: Bernd R. Bienert, Christoph Ulrich Meier

 

*

 

La Stagione - Holzbauer: Günther von Schwarzburg Full Album

jameshandsome1

2 / 51

 

Zoran Stokić

16.04.2025.