Đorđe Kosić: Umetnik uvek ima odgovornost – ne verujem u pisanje bez svesti za koga se i kada piše (INTERVJU)

 

 

KULTURA Autor: Iva Kesić 27. apr 202508:21 2 komentara

 

dramaturg Đorđe KosićFoto: Goran Srdanov/Nova.rs

 

"Svedočimo zloupotrebi medija u propagandne svrhe, različitim oblicima represije slobode govora, fizičkom nasilju, selektivnom sprovođenju zakona i drugim obeležjima autokratske vladavine. Pojavna stvarnost je druga, ali represivni mehanizmi su slični i mislim da je zadatak pisca upravo u tome - da pronađe 'podzemne tokove' koji povezuju dva različita vremena, koji sežu dublje od vidljive stvarnosti i dnevne politike", rekao je u intervjuu za portal N1 dramaturg Đorđe Kosić, govoreći o paraleli aktuelnog trenutka sa novom predstavom Narodnog pozorišta - "Centrala za humor".

 

Đorđe Kosić, mladi dramaturg i scenarista, autor je dramskog teksta za predstavu koja je odnedavno na repertoaru Narodnog pozorišta u Beogradu. Iako smatra da se i te kako uviđaju paralele sa ovim trenutkom, naglašava da nije sklon banalizaciji teme i izjednačavanju dva vremena.

 

„Važno je istaći da današnji Beograd, uprkos svim problemima, srećom ne liči na tragične prizore Drugog svetskog rata. Užasi koji su tih dana bili svakodnevica beogradskih ulica, predobro su opisani i zabeleženi za svakoga ko u to sumnja“, kaže on.

 

U razgovoru za portal N1, navodi da su ključna pitanja koje predstava pokreće, a koje i njega duboko dotiču – kako živeti u svetu u kome život naizgled postaje nemoguć, u svetu u kom su tragedije i zlo svakodnevica, kao i kako stvarati umetnost u takvim okolnostima, odnosno da li ona uopšte ima smisla.

 

Predstava je inspirisana istinitim događajima i ličnostima, a „Centrala za humor“ je ime pozorišne trupe koja je izvodila vodvilje, skečeve, humorističke i vokalne numere u periodu pred i tokom okupacije Beograda u Drugom svetskom ratu. Njenim članovima je zbog toga suđeno u novembru 1944. godine.

 

„Nema smisla stvarati umetnost koja nije u komunikaciji sa vremenom u kom nastaje“

U jednom razgovoru, Kosić je kazao da je ova predstava – najbolji način umetničke borbe. Na pitanje koliku odgovornost oseća pri stvaranju u ovom trenutku, kaže da umetnik uvek ima odgovornost. Pročitaj više:

https://n1info.rs/kultura/intervju-djordje-kosic-umetnik-uvek-ima-odgovornost-ne-verujem-u-pisanje-bez-svesti-za-koga-se-i-kada-pise/

 

 

***

Komentar

***

 

 

Da, najbolja su ona umetnička dela koja su bila u "komunikaciji sa vremenomu u kome su nastala". Jedan, danas, zaboravljen primer: Joseph Wright, "Eksperiment..." 1768. Na slici Rajta, "Eksperiment nad pticom u vazdušnoj pumpi" naučni subjekt je prikazan - sa svečanošću - koja je (ranije) bila rezervisana samo za verske ili istorijske scene. Scena prikazuje naučnika - koji sprovodi eksperiment sa vazdušnom pumpom Roberta Bojla, isisavajući kiseonik malom belom papagaju. Posmatrači različito reaguju: kolega naučnik pomno prati eksperiment, tri mlada praktičara radoznalo prate eksperiment, devojčica i devojka iskazuju bol (teši iz otac), zaljubljeni par se oglušuje o radnju; a centralna figura (eksperimentator), osvetljena je svećom - gleda direktno u posmatrača - uvlačeći ga u moralni izbor: da nastavi eksperiment ili da prestane - da bi ptica preživela. Rajt je stvorio scenu preplavljenu emocionalnim tenzijama i "kao da" je u pitanju religiozna simbolika, koja podseća na Hristovu žrtvu i osećaj ljudske zbunjenosti pred misterijom (života). 

Uzgred budi rečeno - Bojl je 1660., u "eksperimentu 41" pokazao kako živa bića zavise od vazduha (koristio je: ptice, miševe, jegulje, puževe, muve - posmatrajući njihove reakcije kada je izvučen vazduh.

 

Zoran Stokić

27.04.2025.