Što se tiče RTS-a, on ne može pasti, jer je već    odavno pao

 

Slobodan Divjak

"Danas" 24.04.2025.  12:10

foto BETAPHOTO/MILAN OBRADOVIĆ

 

Miting održan povodom osnivanja Pokreta za narod i demokratiju doživeo je, kao što je poznato, potpuni krah. Naime, na njemu se okupilo oko 55.000 osoba, što je bilo daleko ispod očekivanja glavnog promotera ovog događaja koji je najavljivao da će to biti najmasovniji skup koji je ikada održan u Srbiji.

 

Suma sumarum: na taj skup je došlo oko 10 puta manje ljudi nego na onaj od 15. marta koji su prethodno zakazali studenti. Ta činjenica je opipljiv, neoboriv dokaz da postojeći režim ima zanemarljivu podršku u biračkom telu. Ovu konstataciju potvrđuje i nedavno istraživanje javnog mnenja koje je izvršio Institut za društvene nauke. Prema njemu, rejting vladajuće koalicije kreće od 6 do 7 odsto.

 

Samo preimenovanje stare koalicije u Pokret za narod i državu nije moglo prikriti činjenicu da je tu reč samo o nominalnoj promeni, tj. da će ideološki program tog pokreta zapravo biti nastavak onog prethodnog, samo u još otvorenijem i oštrijem vidu.

 

Njegovu srž će i dalje predstavljati “demokratija bez naroda” kao pretpostavka države bez vladavine prava, koja počiva na logici tzv. decizionizma, tj. na uzdizanju hirovite i kapriciozne volje vlastodršca na nivo nespornih naredbi i zakona.

 

U konceptu “demokratije bez naroda”, građanima se oduzima status izvornih nosilaca suverenosti čime se otvara prostor za ustoličenje suverena i diktatora oličenog u jednoj ličnosti koja nije ni pod čijom kontrolom, već koja sve drugo kontroliše (sve tri grane vlasti, medije itd.)

 

Čuveni nemački pravnik, Karl Šmit izlagao je radikalnoj kritici parlamentarne stranke proskribujući ih kao subjekte koji su sposobni samo da beskrajno raspravljaju a nesposobni da donose odluke.

 

Stoga je on bio za ukidanje parlamentarizma a za uvođenje sistema decizionizma u kojem suveren lišen svih normativnih ograničenja donosi sam neosporive odluke, utoliko što se o njima ne može raspravljati. Dakle, Šmitov decizionizam u svom čistom obliku uspostavlja primat arbitrarne odluke suverena nad pravnom normom.

 

Naš suveren isto tako prezire dijalog i raspravu smatrajući ih preprekom svom samovoljnom odlučivanju. Njegovi pozivi na dijalog su samo retoričke prirode; on dijalog shvata kao fingirani dijalog. Rasprava koja se odvija u Narodnoj skupštini o različitim zakonima, uredbama i drugim problemima zapravo je simulacija rasprave jer su odluke o tim stvarima već donete pre rasprave, van ove institucije......

Pročitati više:

https://www.danas.rs/dijalog/licni-stavovi/rts-protest-slobodan-divjak-licni-stav/

 

 

***

Komentar

***

 

 

Okamova britva: Ako se neko suoči sa nizom fenomena za koje postoji više od jednog održivog objašnjenja, treba izabrati najjednostavnije objašnjenje koje odgovara svim uočenim činjenicama. Evo posle svih ovih decenija našeg propadanja, Divjak ni do danas nije čuo (uvažio empirijsku činjenicu) da smo oko 700 g živeli u "despotskim sistemima" (vizantiska, osmanska, komunistička - faza), nije primetio njene metamorfoze (i) od 1989-2025.

 

Pitanje i za Slobodana Divjaka "kako se iz predpolitičkog duštva (despotskog) može zakoračiti u političko društvo (parlamentarna demokratija) – kroz institucije despotskog sistema to nije moguće (to pokazuju primeri iz istorije)".

 

Zoran Stokić

24.04.2025.