Ubiti nauku

 

Aleksej Kišjuhas

Danas 13.04.2025. 07:00

 15 komentara

Foto: Radenko Topalović

 

Znamo li ko su bili Mihajlo Pupin i Milutin Milanković? Da, bili su univerzitetski profesori. Pupin na Univerzitetu Kolumbija u Njujorku (40 godina), a Milanković na Univerzitetu u Beogradu (46 godina). A po čemu ih pamtimo? Po tome što su bili izuzetni – naučnici, a ne po njihovom nastavnom radu.

 

Možda su bili i sjajni predavači i vrhunski pedagozi, a možda i nisu, ko zna? Kada ljudi zamišljaju naučnika, oni u glavama i dalje imaju sliku iz doba renesanse. Jednog čovu koji u svojoj radionici nešto mućka, prčka ili bulji kroz teleskop, otkrivajući tajne univerzuma iz hobija ili čiste radoznalosti. A kada zamišljaju univerzitetskog profesora, misle na cvikeraša i bradonju (naravno, muškarca) u kariranom sakou od tvida i zakrpama na laktovima dok nešto priča, mlati rukama i škraba kredom po tabli u amfiteatru punom studenata. I koji, za izdašnu platu, održi 3-4 takva predavanja nedeljno, a ostatak vremena šeta po parku sa rukama na leđima i uzdignutog nosa. Pročitaj više:

https://www.danas.rs/kolumna/aleksej-kisjuhas/ubiti-nauku/

 

 

***

Komentar

***

 ///Neobjavljen komentar u "Danas"///

Kada si ruska gubernija to je to! Na Zemlji koristmo "proizvode" naučne-tehnike  koje je stvorilo 1% građana iz „otvorenih društava“ (počev od Njutna, Prišlija, Darvina). U „zatvorenim društvima“ to izgleda ovako - slučaj - Nikola Ivanović  Lobačevski  (1792 -1856).  Ljudi su zavarani činjenicom da je Lobačevski od cara Nikole I dobio brilijatni prsten, te da je postavljen za savetnika u ministarstvu, jer ta priznanja je dobio za svoj uspešan birokratski rad (bio je rektor  u 6 mandata Univerziteta u Kazanju). O tome da je on  „Kopernik geometrije“ (kako je kazao Silvester) nisu imali pojima iako je rad objavljen na ruskom jeziku („О началах геометрии" časopis  Казанскии-Вeстник 1829-1830); nova znanja su u Rusiji tretirana kao u Vizantiji kao „opasne stvari“; nije ništa o tome znala ni njihova akademska zajednica - o tome svedoče radovi  čak  i 50 godina posle njegove revolucije. Zahvaljujući Gausu, savremenici  su čuli o Lobačevskom i J.Boljariju. Gaus je inicirao da se rad objavi  na nemačkom, francuskom, engleskom, italijanskom, primio Lobačevskog  u učeno društvo u Getingenu. Uzgred slučajnost koja je bitno uticala na život Lobačevskog - 1805. otvoren je Univerzitet u Kazanju, gde su predavanja iz matematike, astronomije, fizike, držali profesori  iz Gausovog  - Getingena  - M. Bartels, F. R. Renner, F. Ks. Bronner, J. J. Littrow - pa je Lobačevski  dobio skup znanja (među njima i - važne matematičke probleme -  koji  čekaju da budu rešeni) kao da je studirao u Getingenu.

Nego zna li Aleksej Kišjuhas kako se iz predpolitičkog duštva može rakoračiti u političko – kroz institucije despotskog sistema to nije moguće (to pokazuju primeri iz istorije).

 

 

Zoran Stokić

14.04.2025.