Svetski naučnici u pismu podrške za beogradski Institut za filozofiju

AUTOR:

Beta

Svetski naučnici u pismu podrške za beogradski Institut za filozofijuIzvor: Printscreen

Više od 150 naučnika izjasnilo se u otvorenom pismu protiv planova Vlade Srbije da ograniči naučnu slobodu beogradskog Instituta za filozofiju i društvenu teoriju (IFDT), piše nemački Frankfurter algemajne cajtung (Frankfurter Allgemeine Zeitung – FAZ).

 

Naučnici, medju kojima Jirgen Habermas, Noam Čomski, Tomas Piketi, Janus Varufakis, Nensi Frejzer, po navodima lista podržali su "Poziv na solidarnost" koji im je uputio beogradski Institut za filozofiju i društvenu teoriju.

 

POVEZANE VESTI

Zaposleni: Institut za filozofiju praktično u vanrednom stanju već 11 meseci

28.02.2020.

 Protest zaposlenih na tom institutu izazvalo je imenovanje Upravnog odbora na čijem je čelu Zoran Avramović, koji je '90-tih godina 20. veka bio nosilac vodećih funkcija u ekstremno desnoj Srpskoj radikalnoj stranci Vojislava Šešelja, a potpisnici ga smatraju odgovornim za uskraćivanje finansijskih sredstava IFDT-u, piše FAZ.

 

List podseća da su IFDT osnovali aktivisti pokreta iz 1968. u Jugoslaviji.

 

"Jedan od saradnika instituta bio je, izmedju ostalih, i 2003. godine ubijeni premijer Srbije Zoran DJindjić, koji je vodio post-Miloševićevsku vladu Srbije", piše nemački list.

 

Krajem februara naučna saradnica na IFDT-u Gazela Pudar Draško kazala je da je "Institut praktično u vanrednom stanju od marta prošle godine, zato što je Vlada Srbije narušila praksu konsultovanja kolektiva prilikom postavljanja članova upravnog odbora i potom na isti način postavila vršioca dužnosti direktora".

 

Pudar Draško, koja je i pomoćnica direktora na IFDT-u, izjavila je agenciji Beta da "nije isključena mogućnost da je reč o političkom pritisku", kao i da vlast kritikuje IFDT "jer su svojevremeno zaposleni potpisali podršku gradjanskim protestima u Srbiji".

 

Gazela Pudar Draško i naučna saradnica na IFDT-u Jelena Vasiljević su tada kazale da je kolektivu "naročito sporno" imenovanje Zorana Avramovića u Upravni odbor instituta, zbog njegovog "nacionalističkog političkog delovanja", s obzirom na činjenicu da se institut u svom radu upravo bori protiv nacionalizma i ksenofobije, i da su zbog takvog stanja "ugroženi brojni projekti koji su u toku, kao i apliciranje na nove konkurse".

 

"Mi ne želimo Zorana Avramovića u Upravnom odboru, a vlast ne može, neće, ne želi da ga smeni", kazala je Gazela Pudar Draško.

 

Ona je navela da je od svih instituta, jedino na IFDT-u v.d. direktora postavljen van redova kolektiva, što je jedini takav slučaj u odnosu na sve naučno-istraživačke institute u Srbiji.

 

Mreža akademske solidarnosti i angažovanosti (MASA) ocenila je u februaru da je u IFDT-u na delu "sistemski napad države" na autonomiju naučno-istraživačkog rada u Srbiji i kršenje dobre prakse konsultovanja kolektiva prilikom vladinog imenovanja članova upravnih odbora.

 

"Autonomija univerziteta i naučne zajednice je ugrožena budući da vlada postavlja četiri člana upravnog odbora naučno-istraživačkih instituta, dok iz redova kolektiva dolaze tri člana.

 

Time je osigurana stalna većina članova lojalnih Vladi, koji često donose odluke suporotne interesu zaposlenih na institutima", navela je MASA.

***

Komentar:

Zašto je Srbija završila na "deponiji"? 

Zašto je Srbija završila na "deponiji"? Zato što nije imala kritičnu masu elite (naročito u redovima društvenih nauka) kada je bilo najvažnije: od Titove smrti 1980. do 1989. (pad Berlinskog zida). Dok su druge zemlje realsocijalizma spremno dočekale pad Berlinskog zida i tranziciju u YU (u Srbiji na vlast dovode aparačika Miloševića). Zatim od 1990-2000 slično ta je elita "društvenjaka" opet zakazala. Svako ko je bio učesnik tih događaja može o tome da svedoči. Koja je ideja bila TABU! Ideja da je komunizam oblik despotskog sistema isto kao što je Vizantija i Osmansko carstvo forma despotskog sistema. Ukratko da smo ni kao narod sticajem okolnosti oko 700 godina živeli u formi despotskog društva i da je to užasna inercija koja mora biti savladana ako kao društvo i država želimo da civilizovano preživimo. Od 1980-1990 nisam uspeo nigde da publikujem bilo šta od toga - svuda je bilo cenzurisano. Nastavilo se i posle 1990. sve dok sasvim slučajno, pošto nisam mogao to da publikujem u časopisaima društvenih nauka, časopisima kulture,..., neku "mrvicu" o našoj despotskoj prošlosti nisam objavio  kao "pismo", "reagovanje" u dnevnim novinama. I kako je bilo? Levica i desnica se USTREMILA na tog "ludaka" koji piše da smo oko 700 g živeli u formi despotskog društva. Svojim ušima sam čuo i video ( na radiju i TV) Svetu Stojanovića, Nebojšu Popova,..., a ove desničare da i ne spominjem kako se obračunavaju sa takvim "nakardnim" idejama Z.S. (naravno u odsustvu autora). Od 2010-2020 više niko nije hteo to da objavuje (ne samo to) nego bilo šta što napišem (deo toga o čemu sam pisao nalazi se na ovom sajtu).  Kada se neka bolest na vreme ne dijagnosticira (makar 1989.), kada se zapusti i ne leči (2000.), kada pređe u hroničnu bolest lečenje najčešće, nažalost svih nas, više nije moguće (2020.)!

*

Ps. Ova se vest "Bete" pojavila na "N1". Naravno da ovaj komentar oni nisu objavili; što je samo po sebi jasna slika o Srbiji koja je evo i 2020. mešavina DDR-Albanija (doba Enver Hodze).  Ako o stvarima sudimo po "posledicam" zaključujemo da Habermas (Čomski i &) misle da Srbija-nije-DDR što ih dovodi u veoma neprijatnu situaciju - koja ih kompromituje kao mislioce!

Zoran Stokić

19. 05. 2020.