Pandemija koronavirusa 
SLUČAJNOST I ELITA

Paul Wranitzky - Finale from Symphony in D minor 

'La Tempesta' (c. 1790) 

Dok svetom vlada pošast u vidu "korona-virusa", svi vide da su na planeti Zemlji zakazale elite, koje se nikada nisu srodile sa pojmom "slučajnost" – mada ima i suprotnih primera – u pojedincima kao što je Bil Gejts, koji je ovih meseci neopravdano na meti "teoretičara zavere"! A šta se drugo moglo očekivati u svetu u kome je najvrednije oruđe Homo sapiensa – epistemologija – prognana iz škola? Šta smo drugo mogli očekivati od elita koje nisu savladale epistemološke pojmove: znanje, istina-laž, opravdanje, verovanje, dokaz, logika...?

Kulturne matrice koje su stvorile pomenute elite i u taboru velikih sila (SAD, Rusija, Kina), kao i kod tradicionalnog sveta (Indija, arapski svet i tsl.) bazirane su ne na "metodi opovrgavanja" (kao, na primer, u prirodnim naukama) nego na "metodi potvrđivanja" (kao, na primer, u primenjenim naukama, gde spada i medicina): traže se samo oni primeri koji potrvđuju naše mišljenje, naše stavove; oni primeri koji bi potencijalno mogli opovrgnuti ta mišljenja se odbacuju, prigovori se ignorišu, zataškavaju, štaviše, ide se za tim da se spreči svaka kritička rasprava, pa je čoveku oduzeto ono što je najkarakterističnije ljudsko – kritičko mišljenje.  Elite su "iznenađene i uvređene"  što će ova pandemija bitno promeniti način života na planeti. "Pandemija menja sve", kažu oni emotivno i emfatično, kao da se to u istoriji čovečanstva nije nikada dašavalo! A, zapravo, esenciju življenja i istorije vrste Homo sapiens čini upravo to neprestano prilagođavanje slučajnim događajima "koji menjaju sve", to naše večito krmarenje između Scile i Haribde slučajnih događaja!

Navedimo samo dva takva slučajna događaja koji su bitno uticali na budućnost života na planeti Zemlji – pojava vatre (kuvana hrana) i klas pšenice.

Pronalazak vatre i konzumiranje kuvane hrane direktno su uticali na našu evoluciju, jer se smanjenjem organa za varenje čovečiji mozak uvećao oko tri puta. Naša glava (razvijala se oko 50 milona godina) je više od simboličkog izraza čoveka, ona je postala izvor kulturne evolucije. Biološka evolucija "stvara" u veoma dugim vremenskim razdobljima. Da bi, na primer, došlo do uspešnog povezivanja ljudske šake i našeg mozga, "prirodi" je bilo potrebno oko 1 milion godina! Ali to čovekovo "kulturno" (simboličko, nad-biološko) stvaranje, koje je uvek bilo u funkciji preživljavanja – a koje je u odnosu na biološko stvaranje veoma ubrzano – uvek je bilo proizvod neke slučajne "situacije".

U mlađem kamenom dobu, divlja trava, a tu je bila i divlja pšenica, širila se Sredozemljem.  Divlja pšenica sa svojih 14 hromozoma se razmnožavala nošena vetrom, pa se brzo širila u prostoru – verovarnoća ukrštanja sa drugim travama je rasla. U slučajnom ukrštanju divlje pšenice sa kozjom travom, kozja trava je sada dodala toj pšenici svojih 14 hromozoma, pa je tako nastao slučajni prirodni hibrid – "emer", sa svojih 28 hromozoma. Hibrid od jednozrne u dvozrnu pšenicu veoma brzo je ponovo slučajno ukršten, opet sa kozjom travom, i nastao je hibrid od 42 hromozoma, čiji je klas bio čvrst i nije se rasejavao vetrom. Naš daleki predak je "sklopio savez" sa tom pšenicom – i pšenica sa njim – bili su potrebni jedno drugom: on pšenici da bi se razmnožavala, a pšenica njemu da bi se prehranio, bio je to slučajan događaj koji je pokrenuo agrokulturu i prve civilizacije. Način života na planeti Zemlji tu je bitno promenjen.

Sve što je ljudska vrsta do sada stvarala jesu razne ekološke niše, koje su bile odgovor vrste Homo sapiens na neki slučajan događaj – neku klimatsku promenu, neku slučajnu mutaciju, neko slučajno otkriće do kojeg je čovek došao; sve su to bile vremenske bifurkacione tačke koje su stvarale neku drugačiju budućnost. Homo sapiens je "osuđen" – da bi kao vrsta preživeo – na "prilagođavanje", tj. savladavanje tih slučajnosti traženjem načina kako da od tih slučajnosti napravi saveznika a ne neprijatelja. Virusi postoje preko tri milijarde godina, što je najbolja potvrda njihove sposobnosti preživljavanja. Homo sapiens može preživeti samo ako nauči kako da živi-preživi u njihovom okruženju. Nestanak ranijih civilizacija – Sumerana, Egipćana, antičkih Grka, Maja, Inka... – može da se posmatra u ključu "metode potvrđivanja", tj. "neučenja na greškama", što je za posledicu imalo njihovu nesposobnost da se odupru slučajnostima (na primer, klimatskim oscilacijama), tj. u pitanju je bila nesposobnost elita tih civilizacija (društava) da nađu odgovore-rešenja za izgradnju novih ekoloških niša, koje bi amortizovale klimatske oscilacije i pomogle im da prežive.

Zoran Stokić

7. 05. 2020.