Stanovnici će imati samo 21 minut
da se evakuišu: Stručnjaci upozorili na cunami u budućnosti
SVET Autor: N1 Slovenija 06. jul 202421:34 malaga,
španijamelis82/Envato
Od 365. godine samo sedam cunamija je pogodilo Španiju.
Stručnjaci sada upozoravaju na veliki cunami koji bi mogao da pogodi zemlju u
narednih 30 godina, piše N1 Slovenija.
Međuvladina okeanografska komisija Uneska (MOK) sa stopostotnom
sigurnošću upozorava da će Mediteran u narednih 30 godina pogoditi cunami
visok nekoliko metara. Kako su pisali španski medij La Razon, posebno je opasno
područje ili rased Averoesovog mora ispod Alboranskog mora, oblast na pola puta
između Malage i severne Afrike, prenosi N1 Slovenija.
Zemljotres u ovoj oblasti mogao bi da izazove talase od šest
metara koji bi do obale Španije stigli za samo 21 minut. U najboljem slučaju,
stanovnici priobalnog područja imali bi samo 35 minuta da pobegnu u
unutrašnjost zemlje, piše Euronews. Od početka 20. veka na Mediteranu je bilo oko
100 cunamija ili oko 10 odsto svih cunamija u svetu.
U evropskoj istoriji jedan od najvećih cunamija svakako je onaj
iz 1755. godine, koji je usledio posle zemljotresa u Atlantskom okeanu jačine
8,5 stepeni. Vodeni talas je tada uništio veći deo Lisabona, Kadiz u Španiji i
delove Maroka.
Takođe je stigao do jugozapadnog Kornvola u Velikoj Britaniji i
Irskoj. Na globalnom nivou, još uvek postoji živo sećanje na cunami u
Indijskom okeanu 2004. godine, koji je odneo više od 230.000 života i raselio
1,7 miliona ljudi. U zemljotresu i cunamiju u Japanu 2011. godine poginulo je
20 hiljada ljudi.
Kako je rekla Helene Ebert, nacionalna koordinatorka francuskog
centra za upozorenje na cunami (CENALT), u ovoj oblasti ne očekuju talas od 20
metara kao u Japanu, Čileu ili Sumatri, već talas koji će biti visok jedan do
dva metra, piše prenosi Euronews, a prenosi N1 Slovenija.
„Ono što je izuzetno opasno je ne samo visina talasa, već i
protok i proticaj vode i poplave koje mogu prouzrokovati štetu na plažama,
lukama i ulicama. Ako je to mala luka i obala je veoma niska, cunami može biti
još podmukliji“, dodala je ona.
Čak i mali talas može biti opasan na Mediteranu
Paskal Rudil iz francuske organizacije Cenalt takođe je upozorio
da cunami može vrlo brzo da stigne do obale.
„Zemljotres ispred Malage može da izazove cunami koji do obale
stigne za 21 do 35 minuta. Zemljotres u blizini Alžira može da pređe more za
sat i 15 minuta“, rekao je on i dodao da cunamiji na Mediteranu nisu tako
veliki kao u Tihom okeanu, ali u Mediteranu talas visok pola metra može biti
opasan za plivače, prenosi Euronews.
Neke zemlje na Mediteranu uključujući Francusku i Španiju već
se pripremaju za moguću prirodnu katastrofu.
***
Komentar
***
Lisabonski zemljotres,1. 11.
1755., bio je katastrofa koja je prouzrokovala oko 100 000 smrti u Lisabonu
(300 000 stanovnika) i okolini. Zemljotres su pratili cunami i požari, koji su uništili
skoro ceo grad i trgovačku flotu Portugala. Portugal je doživeo neviđeni slom
privrede i države. Zemljotres je pogodio
i druge oblasti u Portugalu, kao i Španiju i Maroku (deset hiljada ljudi
izgubilo je život na drugoj strani Gibraltarskog moreuza, posebno u Maroku, gde
su opustošeni priobalni gradovi), a cunami je stigao i do druge strane
Atlantskog okeana. Prema paleoseizmološkim studijama, vreme ponavljanja takvog
zemljotresa je reda 2.000 god. Događaj je imao trajan uticaj na evropsku misao
i potkopao filozofski optimizam prosvetiteljstva, veru u božansku promisao i
uverenje da smo živeli u najboljem od svih mogućih svetova. Zbog širokog
odziva u štampi, u filozofiji, književnosti i umetnosti, zemljotres je pokrenuo
trajni diskurs o katastrofi. Ovaj događaj je oblikovao kasniju percepciju
zemljotresa i prirodnih katastrofa do današnjih dana.
*
Zemljotres je imao snažan uticaj
na mnoge evropske mislioce iz doba prosvetiteljstva. Neki od njih su pomenuli
ili aludirali na ovaj događaj u svojim spisima, posebno Volter u "Kandidu" (poglavlja 5 i 6) ili u njegovoj Poeme sur le katastrofa iz Lisabona. Način na koji su ljudi umirali ili preživljavali Volter je podvukao u kritici
„najboljeg od svih mogućih svetova“ koji ga je suprotstavio Lajbnicu. Kao što
je Teodor Adorno napisao 1966., „lisabonski zemljotres je bio dovoljan da
izleči Voltera od Lajbnicove teodiceje“ ("Negativna dijalektika"). Nasilna
polemika se takođe vodila između Voltera i Rusoa na temu optimizma i pitanja
zla na Zemlji, teme koja je izazvala brojne debate između teologa, filozofa i
naučnika u 18. veku.
*
Imanuel Kant (1724–1804) je takođe reagovao na zemljotres u Lisabonu sa tri spisa. Dva od njih je objavio u svom lokalnom listu (Anzeigungsnachrichten), konigsberškom nedeljniku ("Von den Ursachen der Erderschütterungen bei Gelegenheit des Unglücks, welches die westlichen Länder von Europa gegen das Ende des vorigen Jahres betroffen hat", "Fortgesetzte Betrachtung der seit einiger Zeit wahrgenommenen Erschütterungen" - „O uzrocima zemljotresa prilikom nesreće, koja je krajem prošle godine pogodila zapadne zemlje Evrope“, „Nastavak razmatranja šokova koji se osećaju već neko vreme“). Treći se pojavio u "Opštoj istorije i teorije nebesa" (1755), koji se u spisima o zemljotresima nikako nije samo izrazio kao filozof, već je dao trezven, poput prirodnjaka, opis zemljotresa. On je to očigledno zasnovao na izveštajima štampe. Razmatrao je naučna tumačenja koja su tada kružila i čak je favorizovao hemijsko objašnjenje. Odbacio je metafizičke spekulacije, ali je bio veoma zabrinut za položaj čoveka u odnosu na prirodne zakone koji su bili nezavisni od njega. Čineći to, Kant je postavio temelje za naučna istraživanja zemljotresa, koja su dobila snažan podsticaj od tih događaja u Lisabonu.
Zorna Stokić
8.07.2024.
Нема коментара:
Постави коментар