Zašto studenti sve manje upisuju fakultete i gde leži koren problema

 

 

VESTI Autor: Anđela Davić 14. jul 2024 08:00 Vesna Lalić/Dragan Mujan/Nova.rs

 

 

Podaci pokazuju da se iz godine u godinu smanjuje broj upisanih studenata na fakultete i da sve manji broj diplomira. Takođe, primat polako preuzimaju privatni fakulteti, dok je interesovanje za državne fakultete sve manje. Ovo nije samo pitanje kvaliteta obrazovanja, već jedan sistemski problem - od statusa nastavnika u društvu, preko životnog standarda, pa do stope nataliteta, smatraju sagovornici N1.

 

Iz godine u godinu smanjuje se broj studenata koji se odlučuje za visoko obrazovanje. Poređenja radi, u školskoj 2023/24. godini upisano je 249.626 studenata, dok je 2017/18 bilo 256.172 studenta na visokom obrazovanju, prema podacima Republičkog zavoda za statistiku (RZS). Ovo znači da se za šest školskih godina broj studenata smanjio za 6.546 studenata.

 

„Koren problema u osnovnim školama – promeniti vrednovanje znanja“

„Mladi prepoznaju da visokoškolsko obrazovanje ne dovodi do bržeg zapošljavanja niti kvalitetnijih radnih uslova, imajući u vidu neusklađenost tržišta rada sa obrazovnim sistemom. Mladi nisu zadovoljni ni kvalitetom obrazovanja, a nezadovoljstvo je u 2023. godini poraslo u odnosu na ranije godine. U odnosu na 2017. godinu promenilo se i mišljenje mladih koji je najveći problem sa kojim se suočavaju. Nekada je to bilo zapošljavanje, a sada je sistem obrazovanja njihov najveći problem i prioritet“, rekla je Generalna sekretarka Krovne organizacije mladih Srbije (KOMS) Miljana Pejić.

 

Na to koliko je pitanje obrazovanja veliki sistemski problem ukazuje dekan Fakulteta za obrazovanje učitelja i vaspitača Univerziteta u Beogradu Danimir Mandić, čiji fakultet godinama beleži pad u broju upisanih studenata.

 

On smatra da problem sistemskog nezadovoljstva obrazovanjem kreće sa osnovnim i srednjim školama.

 

„Postoje problemi u obrazovanju koji moraju da se reše. Mi vrlo često imamo metode rada, organizaciju rada, način vrednovanja znanja kao pre 40 ili 50 godina. Komunikacija sa učenicima je previše jednosmerna, a deca nemaju kapacitete da ovakvu nastavu prate. Ovakva nastava stvara otpor kod učenika“, navodi Mandić za portal N1.

 

Veliki problem je, dodaje, sistem vrednovanja znanja.

 

„Kod nas se vrednuju činjenična znanja i tako se prave testovi. Bez obzira na to kako smo radili sa učenicima, da li su zadaci teži ili lakši za rešavanje – kriterijumi za ocenjivanje su uvek isti. Treba meriti ceo proces dolaska do rezultata i da se kriterijumi za ocenu menjaju na nivou cele grupe – onako kako grupa uradi, tako povećavamo ili smanjujemo rangove za ocene. Ono što je još bitnije, treba vrednovati kompetencije i dete ne treba upoređivati sa drugima, već sa samim sobom. Tako bi svi imali četvorke ili petice, jer bi pratili njihov lični rast. Na taj način im dajemo podstrek za učenje i da budu zadovoljni učenici, što je krajnji cilj“, objašnjava naš sagovornik.

 

Tu je velika odgovornost i, kako kaže, nastavničkih fakulteta, jer nastavnici moraju biti osposobljeni za savremene pristupe u obrazovanju. Mandić ističe da je u obrazovanju važno koristiti veštačku inteligenciju, pa i pisati eseje uz pomoć nje, ali i osvrtati se na klasične izvore, jer se na taj način vrednuje komparativna analiza i kritičko razmišljanje – upravo iz tog razloga ovaj fakultet ima Centar za robotiku i veštačku inteligenciju u obrazovanju.

 

Dekan Hemijskog fakulteta Goran Roglić kaže da deca dolaze sa lošim znanjem iz srednje škole – sistem znanja je urušen i oni, navodi, ne mogu da se snađu kad dođu na fakultet.

 

Beograd sve nepristupačniji za studente

Posebno je primetan pad broja upisanih studenata na Univerzitetu u Beogradu, u odnosu na druge univerzitete u Srbiji, gde je u školskoj 2023/24 bilo 90.152 studenata, a 2017/18. godine ih je bilo 100.271 – što je pad za više od deset hiljada, pokazuju podaci RZS.

 

Govoreći o Beogradu, pored smanjenog interesovanja studenata za nastavničke fakultete, tu je i višegodišnji pad interesovanja za fiziku, hemiju, matematiku i srpski jezik i književnost. Razlog jeste loša finansijska situacija, kojom život u Beogradu ne može se zadovolji, ali i velika konkurencija privatnih fakulteta.

 

„Mi smo poredili Novi Sad, Kragujevac i Niš. Kod njih je pad nešto manji, ali oni manje studenata i upusuju. Međutim, i kada se uzme procentualno, imaju manji pad od beogradskog univerziteta. Neke teritorije koje su ranije dolazile u Beograd na Hemijski fakultet, sada više gravitiraju ka Novom Sadu – Ruma, Šid, Mitrovica, Šabac, celo Podrinje, Republika Srpska, jer je Novi Sad jeftiniji za život“, smatra dekan Hemijskog fakulteta.

 

Dekan Fizičkog fakulteta Ivan Belča kaže i da u Beogradu više nema dovoljno smeštajnih kapaciteta za studentske domove, a da je iznajmljivanje stanova za studente postalo previše skupo.

 

„Mladi sada nemaju izbora da upišu željene fakultete, čak i ako su na budžetu, upravo zbog tih povećanih troškova i nedovoljno mesta u studentskim domovima“, nastavlja Generalna sekretarka KOMS-a.

 

Primetan je i pad upisa na državne fakultete, jer primat preuzimaju privatni, pre svega u Beogradu, jer je konkurencija znatno veća u odnosu na druge gradove. Od 2017/18 do 2023/24 broj studenata koji su upisani na privatnim fakulteta povećan je za skoro šest hiljada. Prof. Roglić smatra da je ovakva situacija pre svega u Beogradu, jer on ima veliku konkurenciju privatnih fakulteta, koje drugi gradovi nemaju.

 

Prof. Mandić, pak, navodi da „privatni fakulteti utiču na opredeljenje dece koja nisu u potpunosti sigurna šta da upišu. Oni koji nisu profilisani u startu strogo za određenu vrstu fakulteta, oni ako ne uspeju na državnim, vrlo često se upisuju na privatnim fakultetima“. Dekan Hemijskog fakuleta navodi da studenti ipak upisuju ove fakultete jer su „lakši“, ali se odlučuju i za one koji mogu da im donesu veću zaradu.

 

„Ako se nešto ne promeni, nestaće fundamentalne nauke“

Na Univerzitetu u Beogradu najveće probleme sa manjkom upisanih studenata ima Učiteljski fakultet, fakulteti koji su fokusirani na prirodne nauke, kao što su fizika, hemija, matematika i sl, kao i Filološki, kada se govori o srpskom jeziku i književnosti. Tu je i Tehnološko-metalurški fakultet i Rudarsko-geološki.

 

Ovaj trend postoji već nekoliko godina, a na nekim fakultetima čak i čitavu deceniju. Mnogi od njih raspisali su i treće upisne rokove za upis studenata, a veliki broj mesta ostaće nepopunjen.

 

Dekan Hemijskog fakulteta kaže da je svaka godina gora od prethodne, a da se ove godine na hemiju upisao samo jedan student. Kako kaže, nauka je bezbedna, ali postoji briga za nastavnički kadar i samu hemijsku industriju. „Ono za šta imam strah, to je prvenstveno nastava, gde je deficit nastavnika za mnoge oblasti, za matematiku i fiziku odavno. Oni već deset godina imaju deficit nastavnika, a polako počinje i za druge predmete – hemija, srpski, geografija, biologija… Tu je najveća opasnost. Ono što može da se desi je da nećemo imati koga da pošaljemo u industriju”, naveo je.

 

Bez obzira na fakultet, interesovanje sa opšte predmete i nastavničke smerove se smanjuje. U tom smislu Mandić ističe da prvo mora doći do promene statusa učenika i nastavnika u društvu, jer mladi ljudi, navodi, traže status i ugled.

 

Primećen je i konstantan pad broja diplomiranih studenata na svim fakultetima. Na primer 2018. diplomirao je 45.221 student, a 2022. godine 36.951. Blagi skok se desio 2023. gde ih je bilo 38 132. Veliki uticaj jeste i pitanje nataliteta, jer se broj živorođene dece smanjuje protokom godina. Tokom školske 2023./2024. godine, zabeležen je znatan pad broja upisanih učenika u srednjim školama. U 2022. godini bilo ih je upisano 232.534 , dok je 2023. godine taj broj pao na 225.423, što predstavlja smanjenje od oko 7.000 učenika.

 

Zaključak je da Ministarstvo prosvete mora da se posveti unutrašnjoj reformi obrazovanja, jer će u suprotnom neke naučne discipline nestati.

 

„To je povratna strega. Ako nedovoljno studenata upiše fakultete, neće biti dovoljno nastavnika, neće biti kvalitetne nastave u samim školama, onda će se to potpuno ugasiti. To su fundamentalne nauke“, zaključuje prof. Ivan Belča.

 

 

***

Komentar

***

 

Jedan manje poznat podatak, koji pokazuje kako se u nekim država tretiraju fakulteti. Stiven Hoking je rođen u januaru 1942., u Oksfordu, premda su roditelji živeli u Londonu, zašto? London je bio zasipan bombama Trećeg rajha, pa je Stivenova majka, sklonište potražila u Oksfordu jer je bio sklopljen sporazum između Čerčila i Hitelera da ne bombarduju univerzitetske gradove Oksford i Kembridž, odnosno Hajdelberg i Getingen. Ako ono što je rekao Fejnman - (fizički) sistem - nema jednu istoriju  već sve moguće istorije - prenesemo na fenomene društva - jasno je da o "fakultetskim diplomama" postoje brojne istorije (istorija tretiranja diplome u društvu, istorija tržišne vrednosti diplome, istorija tretiranja te diplome u medijima i &). U Srbiji sa tim diplomama postajete socijalan slučaj zato Srbija i jeste tu gde jeste na dnu: dno-dna!

 

ZoranStokić

15.07.2024.