Дим са депоније „Винча” пун токсичних супстанци

проф. Драгана Јовановић (interviju)

 

"Politika" 18.08.2021.

 

 

Гасови који настају приликом горења садрже тешке метале, али обухватају и канцерогена једињења настала сагоревањем пластике, диоксине и фуране. – Ризик за оштећења различитих органа и озбиљна обољења већи је код старијих и особа са хроничним болестима дисајних органа, срца и крвних судова

 

Надајмо се само да ће тренутни пожар на депонији „Винча” убрзо бити угашен, а да ће њена будућа санација и ревитализација уродити плодом (Беоинфо)

Стара депонија у Винчи и пожари на и у њој проблем су већ више од деценије. Чега смо се нагутали и у којој мери из винчанског дима, нажалост, не зна се ни данас. Јер, приликом тих пожара раде се углавном мерења суспендованих ПМ честица, сумпор и азот-диоксида, али не и канцерогених једињења насталих сагоревањем пластике, диоксина и фурана.

Неконтролисано сагоревање отпада какво је у Винчи свакако је опасно. Јер се, како објашњава проф. Драгана Јовановић, пулмолог и пулмо-онколог, редовни професор Медицинског факултета у пензији и члан стручног савета Националне еколошке асоцијације (НЕА), не може тачно предвидети шта се све може ослободити из широког дијапазона хиљаде токсичних једињења. А управо екстремно токсични и канцерогени агенси представљају велики ризик по здравље становништва у ближој, али донекле и даљој околини.

 – Гасови који настају приликом горења депоније обухватају, између осталих, канцерогене полицикличне ароматичне угљоводонике, међу којима су и једињења настала сагоревањем пластике, затим диоксине (хлорирана органска једињења из групе полихлорираних угљоводоника – више од 200 врста), фуране, а и сами гасови садрже тешке метале. Сагоревањем депонија емитује се редовно и депонијски гас као нуспродукт процеса разградње депонованог отпада који садржи око 50 одсто метана, смртоносног гаса са ефектом стаклене баште, који кад се нађе у ваздуху, после смањења кисеоника испод концентрације неопходне за нормално дисање (од 16 до 17 одсто) доводи до гушења – каже Јовановићева.

Дим настао на овај начин у ваздух испушта све те токсичне супстанце па су нарочито штетна органска једињења у саставу ПМ честица.

Она продиру до најситнијих делова плућа, оштећују их и путују даље кроз крвоток, разносећи се по организму и стижу до срца и других органа претећи да изазову различита обољења – инфаркт, шлог, канцер. Та испарљива органска једињења пролазе и кроз кожу.

Излагање диоксинима и фуранима има доказане бројне штетне последице по здравље, али потврђене и у експериментима на лабораторијским животињама.

– Врста и тежина поремећаја или обољења зависе од концентрације ових токсичних материја у околини и дужине трајања излагањa. Краткотрајна изложеност људи високим нивоима диоксина и фурана може довести до оштећења коже и до поремећаја функције јетре. Ова јако токсична једињења код дуготрајнијег излагања узрокују репродуктивне и развојне поремећаје и аномалије, делују мутагено и тератогено, са тешким последицама по потомство (јављају се тешка оштећења у развоју плода код трудница, али и тешке развојне аномалије код беба и одојчади). Диоксини и фурани оштећују имуни и нервни систем, ремете развој мозга, изузетно лоше делују на ендокрини систем жлезда доводећи до изражених хормонских поремећаја. Узрокују развој канцера плућа, али и неких других органа што је у експериментима на животињама директно доказано, а евидентирано и код људи који су били изложени значајним концентрацијама ових материја – каже Јовановићева.

Ризик за оштећења различитих органа и настанак озбиљних болести много је већи код старијих и особа са хроничним обољењем дисајних органа, и код оних са обољењем срца и крвних судова.

– Штетни ефекти других састојака дима попут азотних и сумпорних једињења су највише уочљиви управо код дисајних органа и доводе до канцера плућа, али и до других озбиљних плућних обољења као што су фиброза, хронична опструктивна болест, емфизем, астма, а такође и погоршања и повећане смртности код већ оболелих. Дијапазон последица по дисајне органе је велики – од најлакших, попут чешћих инфекција дисајних путева, алергија, упала плућа вирусног или бактеријског порекла, до трајних промена структуре плућа са смањеним дисајним капацитетима и респираторним инвалидитетом. Доказане су погубне последице и по бебе и децу у подручјима са великим концентрацијама оваквог загађења, јер је нормалан раст и неопходан развој плућа ометен, смањен, а чешћи је и развој плућних болести попут астме у детињству, али и у каснијем, одраслом животном добу, као и слабији имунитет према вирусним и бактеријским инфекцијама дисајних путева – истиче Јовановићева.

Изузетно је повећан ризик за обољења кардиоваскуларног система попут ангине пекторис, инфаркта срца, повећаног крвног притиска, артериосклерозу, оштећење цереброваскуларних крвних судова и шлог са свим последицама по ментално стање људи.

– Пошто мешавина компоненти оваквог загађења ваздуха обухвата и тешке метале (који остају у ваздуху док се не врате у земљу у саставу киша, али и директно хемијски реагују дајући токсична једињења) од којих су многи изузетно неуротоксични за људе, а посебно за децу, излагање таквим тешким металима у детињству доводи до различитих тешких неуроразвојних поремећаја, сниженог когнитивног функционисања, оштећења говорних способности и течности говора, агресивности и других нервних поремећаја, али и трајног токсичног оштећења већине органа са значајним последицама у смислу оболевања и ранијег умирања. Код одраслих удисање тешких метала може да изазове различите упале нервног ткива, промене у крвно-можданој баријери, главобољу, психичку узнемиреност, депресију, поремећај спавања, мождани удар, деменцију, укупно гледајући до тежих, неповратних поремећаја и повећане смртности – објашњава Јовановићева.

Надајмо се само да ће тренутни пожар на депонији Винча што пре бити угашен, а да ће њена будућа санација и ревитализација уродити плодом.

 

 

Zoran Stokić

18.08.2021.