Kraljica Elizabeta nema akademsko obrazovanje

 

Iako je upoznala mnoge političare, filmske zvezde, uspešne preduzetnike, kraljica Elizabeta nikad nije položila akademski ispit.

 

IZVOR: B92 PONEDELJAK, 30.08.2021. | 08:30 -> 08:37

 

Kralljica Elizabeta nije imala vremena za formalno obrazovanje, jer je od ranog doba morala da uči o monarhiji.

Dok su njena deca i unuci postigli značajne rezultate u akademskom obrazovanju i završili prestižne škole, kraljica nije pohađala tradicionalnu školu, ali se, prema pisanju stranih medija, školovala kod kuće, gde je imala istaknute učitelje.

Pre nego što je napunila sedam godina, učila je da čita, piše, svira klavir i da pleše.

Veći deo detinjstva je provela sa dadiljama, a majka je imala veliki uticaj na njenu orijentisanost ka hrišćanskoj religiji.

Kako formalno obrazovanje nije bilo prioritet njenih roditelja, ona je, još kao devojčica, imala privatne časove u vezi sa budućim kraljevskim dužnostima, jer je morala da se spremi za ulogu koja je čeka nakon abdikcije ujaka Edvarda VIII.

Kraljičin otac nije voleo školu, a njena majka je mislila da je važnije da zabavi, rekla je profesorica Kejt Vilijams, autorka knjige "Young Elizabeth" (mlada Elizabet).

Tradiciju školovanja od kuće prekinuo je njen sin, princ Čarls, koji je postao prvi naslednik britanskog prestolja koji je pohađao Univerzitet i stekao diplomu. Od samog početka od njega su svi imali velika očekivanja i bio je pod stalnom prismotrom.

Elizabeta je sa titulom dobila i obaveze koje su je sprečavale da provodi vreme sa svojom decom, ali se oslanjala na supruga kada su donošene odluke u vezi s porodicom.

Princ Čarls se školovao kod kuće, pod nadzorom Ketrin Pibls, koja je podržavala njegovu nesigurnost. Iako je bio neverovatno nadaren, stvari oko njega su ga lako ometale.

Kada je napunio osam godina, kraljica i princ Filip su doneli odluku da nastavi školovanje dalje od Palate.

U kraljevskoj limuzini, 1957. godine, dovezen je ispred škole „Hill House“ u Knajtsbridžu, jer je njegova porodica smatrala da treba da odrasta u što normalnijem okruženju, poput svojih vršnjaka.

Međutim, nakon samo šest meseci otac ga je prebacio u "Cheam Scholl" u Hamširu, u kojoj su se dečaci pripremali za odlazak u internat.

Tu se nikad nije snašao i bio je nesrećan. Nakon završetka škole, želio je da upiše Iton, ali je ipak princ Filip odlučio da upiše škotski „Gourdonstoun“ i krene njegovim stopama.

Studiranje u Gourdonstounu je bilo izazovno, studenti su dan počinjali trčanjem pre doručka, a zatim su se tuširali ledenom vodom. Čarls je priznao kako mu je Gourdonstoun pomogao i naučio ga samodisciplini i samokontroli, ali i usmerio kroz život.

 

***

Komentar

***

 

 

Već od 12 veka u Evropi - funkcija dvora i plemstva je bila (između ostalog) da uz pomoć „dvorskih manira“ promoviše „civilizovanost“ (hrišćani su to zvali: kurtoazija) među vlastelom, viteštvom i narodom i „čestitost“ koja je bila povezana sa idealom mudrosti, umerenosti, saveza hrabrosti i skromnosti, razumnost i junačku borbenost. O tome najbolje svedoči starofrancuski junački ep: „Pesma o Rolandu“ 1130. kao i sami priručnici iz kurtoazije (lepih manira) na latinskom kao i na narodnim  jezicima, na primer, u Engleskoj Daniel of Beccles: "Liber Urbani" (Daniel od Becclesa bio je srednjovekovni pisac i vitez na dvoru kralja Henrija II), na nemačkom " Der wälsche Gast" Thomasin von Zerclaere 1210-1215. Priručnici se bave viteškim vrlinama, porocima i preporukama čitanja za mlado plemstvo i poučava dvorskom vaspitanju, obrazovanju, ljubavi i praktičnoj etici. Koga ovo zanima najbolje je da pročita knjigu  Norberta Elijasa  „Proces civilizacije“ 1939. (prevedena i na srpski, 2001 Novi Sad).  Monarhija je  posle farncuske revolucije, kada je nastala reublika, na nju  prenela etički ideal da je veoma bitno da ljudi koji obavljaju javne funkcije vladaju pomoću ličnih vrlina i časti. Kada ste sve to propustili onda vi izgledate kao Srbija.

Samo jedan primer: Friederike Sophie Vilhelmine iz Pruske (1709-1758) ćerka Friedricha Vilhelma; odgajana je kao buduća engleska kraljica, ali je udajom za Friedricha von Brandenburg-Baireutha postala Markgrovinom od Brandenburga. Iz njenih memoara saznajemo iz "prve ruke" o kulturnim obrascima života na pruskom dvoru (Fridriha Velikog). Kao pokrovitelj umetnosti, kompozitor i operski direktor, oblikovala je kulturni život grada Bajrojta u značajnoj meri do danas. Markgrofovska opera u Bayreuthu, koju je ona sagradila, UNESCO je 2012. godine proglasio svetskom baštinom. Poslušajte njenu operu: "L’Argenore", 1740. Dostigla je nivo najvećih baroknih kompozitora Vivaldija, Hendla, Ramoa.

 

Zoran Stokić

30.08.2021.