OČEKIVANO? Zašto je Beogradski univerzitet prvi put posle devet godina ISPAO IZ TOP 500 na Šangajskoj listi

 

Marko Tašković 15.08.2021. 17:51

„Blic“ FOTO: BOJANA MILOSAVLJEVIĆ / RAS SRBIJA

Posle devet godina Univerzitet u Beogradu nije među prvih 500 univerziteta na prestižnoj Šangajskoj listi što sa sobom povlači niz pitanja od toga šta je dovelo do ovog pada do toga da li je ovakvo rangiranje pravedno.

Nazadovanje Beogradskog univerziteta počelo je 2018. godine kada je najstariji univerzitet u Srbiji izgubio poziciju između 201. i 300. mesta na Šangajskoj listi. Pad se nastavio i 2019. pošto se Beogradski univerzitet našao između 401. i 500. mesta da bi sad bio između 501 i 600. pozicije. Inače, na prvom mestu je Univerzitet Harvard, slede Stanford, Kembridž, MIT, Berkli, Prinston, Oksford Kolumbija, Kalifornijski tehnološki institut i Univerzitet u Čikagu

Činjenica da Univerzitet u Beogradu iz godine u godinu gubi poziciju na prestižnoj rang listi izazvala je polemiku u javnosti

Rektorka: Očekivan rezultat

Ipak, rektorka Beogradskog univerziteta Ivanka Popović nije iznenađena najnovijom poziciojom na Šangajskoj listi. Šta više, ističe da je rezultat očekivan.

Rektorka Beogradskog univerziteta Ivanka PopovićFOTO: VESNA LALIĆ / RAS SRBIJA

Rektorka Beogradskog univerziteta Ivanka Popović

-Naši istraživači postižu maksimalne rezultate u uslovima koje imaju. Druge zemlje ulažu više i to im se vraća napredovanjem na listi. Nemamo dovoljno radova u najuticajnijim i najjačim časopisima. Takvi rezultati su mogući samo ako se sistematski ulaže u savremenu opremu i u ljude, i ako se jača međunarodna saradnja. Zato je vrlo značajno učešće UB u evropskoj univerzitetskoj alijansi „Circle U“. Pojedini naši fakulteti mnogo rade na tome - istakla je Popović i dodaje da je imajući sve to u vidu položaj Beogradskog univerziteta na Šangajskoj listi i dalje izvanredan uspeh.

Verbić: Vreme da se okrenemo nekim drugim rang listama

S druge strane, bivši minister prosvete Srđan Verbić ističe za “Blic” da je možda vreme da više ne pridajemo toliko značaja Šangajskoj listi.

Srđan Verbić, bivši ministar prosveteFOTO: OLIVER BUNIĆ / RAS SRBIJA

Srđan Verbić, bivši ministar prosvete

-Ta Šangajska lista nije bila korisno merilo ni ni prethodnih godina pa ni sada. Prosto, nije pravedno da se poredimo sa najvećim i najuspešnijim univerzitetima na svetu jer ne postoje relevantna merila za takvo rangiranje. Na šangajskoj listi meri se ukupan doprinos svetskoj nauci pa je za pretpostaviti da mi u toj trci ne možemo da se poredimo sa najvećim univerzitetima poput Harvarda ili Kembridž čak i kad imamo doprinos u nekoj užpoj naučnoj oblasti – smatra Verbić.

Kako kaže, mnogo je svrishodnije da se poredimo sa univerzitetima u region na osnovu jasnih kriterijuma.

-Bilo bi bolje da poredimo kvalitet studijskog programa na univerzitetima, recimo, za elektroinženjere, programere, ekologe ili biotehnologe hrane. Pa na osnovu takve rang liste da vidimo šta je dobro, a šta loše na našem univerzitetu i na kom je mestu naš studijski program. Mislim da bi takva lista bila znatno relevantnija od Šangajske – ocenjuje bivši minister prosvete.

Jedan od ključnih kriterijuma Šangajske liste na osnovu kojih se rangiraju univerziteti je naučni rad profesora i ostalih zaposlenih odnosno njihova citiranost u svetskim naučnim časopisima.

"Mentalna lenjost profesora glavni problem"

Tako je Univerzitet u Beogradu najviše napredovao na Šangajskoj listi 2016. i 2017. godine kada je u svojim redovima imao profesora Stojana Radenovića jednog od sto najcitiranijih naučnika u svetu u oblasti matematike.

Profesor Stojan RadenovićFOTO: ZORAN ŽESTIĆ / TANJUG

Profesor Stojan Radenović

Radenović je u međuvremenu kao u profesor u penziji prešao na Univerzitet kralja Suada u Saudijskoj Arabiji pa su njegovi radovi dizali rejting te ustanove

Svetski priznati profeser je još pre dve godine komentarisao pad Beogradskog univerziteta na Šangajskoj listi. Tako je rekao da je nazadovanje na listi posledica mentalne lenjosti srpskih univerzitetskih profesora koji po njemu “ne rade ništa iako primaju dobre plate”. Zato ih je pozvao da mnogo više rade

PROČITAJTE JOŠ

OPET PAD NA ŠANGAJSKOJ LISTI Beogradski univerzitet lošije rangiran nego prošle godine, nazadovanje traje od 2018. godine

BU i Šangajska lista: Evo gde smo i koje nauke se najbolje rangiraju, što može da bude dobar PUTOKAZ ZA IZBOR FAKULTETA

"Mnogi misle da su moguće RUPE U ZNANJU, ali mi DRUGOG IZBORA NEMAMO": Rektorka BU o kombinovanoj nastavi na fakultetima

Ministarstvo prosvete o Šangajskoj listi: Bolje rezultate očekujemo tek za nekoliko godina

Univerzitet u Novom Sadu u prvih 1.000

Osim Univerziteta u Beogradu na listi 1.000 najboljih univerziteta sveta našao se i Univerzitet u Novom Sadu koji je zauzeo poziciju od 901. do 1.000 mesta. Univerzitet u Novom Sadu prošle godine ispao je sa Šangajske liste, ali je ove godine ponovo uspeo da se vrati.

Od univerziteta u okruženju na prestišnoj listi još su Univerzitet u Ljubljani (501-600 mesta), Univerzitet u Zagrebu (od 600 do 700 mesta).

Kriterijumi za ranguiranje na Šangajskoj listi

Iako je Šangajska lista neformalna, stvar je prestiža biti na njoj jer obuhvata manje od četiri odsto svetskih univerziteta.

Kriterijumi za rangiranje na ovoj listi su: alumni dobitnici Nobelove nagrade (i srodnih disciplinarnih nagrada), nastavnici/istraživači dobitnici Nobelove nagrade (i srodnih disciplinarnih nagrada), broj visoko citiranih nastavnika/istraživača u okviru određene naučne oblasti, broj naučnih radova objavljenih u časopisima Science&Nature, broj naučnih radova objavljenih u časopisima sa Science Citation Index i Social Science Citation Index, akademski doprinos prema navedenim indikatorima u odnosu na broj zaposlenih.

Akademsko rangiranje svetskih univerziteta (ARWU) sprovodi šangajski Univerzitet Đao Tong još od 2003. godine.

Najveći rezultat 2016. i 2017. godine

godina pozicija BU na Šangajskoj listi

2021. 501. - 600.

2020. 401. - 500.

2019. 401. - 500.

2018. 301. - 400.

2017. 201. - 300.

2016. 201. - 300.

2015. 301. - 400.

2014. 301. i 400.

2013. 301. i 400.

2012. 401. i 500.

 

 

***

Komentar

***

 

 

Odgovor prof u penziji Stojanu Radenoviću:"Mentalna lenjost profesora glavni problem"(sic)

 *

Šangajska lista i BU u jednodimenzionoj Srbiji

 

Kao što je govorio naš uvaženi prof Slaviša Prešić (bio je skroman kao vi) - nemojte nam "soliti pamet"! Pa ne možemo, kolega, svi da pišemo radove na verandi, u špajzu kao vi. Ljudi su različiti, neki su zdravi kao dren (genetske predispozicije), a neki bolešljivi, osetljivi... Zamislite, na primer, Hokinga na verandi! Takođe, radovi se ne pišu u vojnim logorima ili na linijama fronta, što je Srbija  od 1990(!) Takođe, radovi se ne pišu u “Paviljonu br. 6” (Čehov). (Evo, dok ovo pišem, po 100. put buše asfalt trotoara da bi na izraubovanu infrastrukturu povezali novosazidani gangsterski soliter; dok smo „mi“ pokušavali da spasavamo nauku u Srbiji, mafija belih okovratnika SAZIDA 2 MILIONA BESPRAVNIH SOLITERA; a sa druge strane dopire mega kafanska muzika – idelano da ogluviš u sopstvenom stanu.) Ima, naravno, izuzetaka: Galoa je. na primer, svoje dragocene radove brusio u zatvoru...

Hajdemo malo o bojevima:

Vidite, kada ne postoje osnovni sociološki uslovi (preduslov za bavljenje naukom) – uređeno, ne haotično, društvo,  stanovanje, prevoz, ishrana, zdravsto i tsl. – onda da bih sa Banovog Brda dolazio na taj "naš" Mašinski fakultet u Bg od 1990-2020, bez  sopstvenog vozila (standard sirotinje raje), u gradu gde je sve te decenije postojala IMITACIJA gradskog prevoza, umesto da mi tur/retur traje 1h, meni je trebalo i po 5h; oduzmi-saberi – svaki dan sam GUBIO 4h, a to je svaki dan ukradena 4h za bavljenje naukom. I svi drugi segmenti u našim životima su bili takvi, i ne samo moji, nego svih nas oko 5000 koji smo činili BU. Nas 5000 je “vuklo kola” uprkos apsolutno nemogućim uslovima življenja i to je bilo zbog inercije iz vremena kada je nauka imala kakvo-takvo mesto u društvu – jer smo bili entuzijasti. A šta je naš podmladak mogao da vidi u našoj prosvetno-naučnoj praksi od 1990? Da je 1/3 zbog nebrige društva pokojna, 1/3 emigrirala, a preostala 1/3 je gurnuta na marginu društva (jer za idologe ove vlasti mi smo “unutrašnji neprijatelj”). Videli su da znanje za našu vlast nije sredstvo za preživljavanje države i društva, nije vrlina koju treba negovati, nego je opasnost (za njihov način vladanja) – znači mana. Zato se naš podmladak ponaša u skladu sa maksimom koju je odavno iskazao Aristotel: “građani se ne bave nemogućim”. Nauka je u Srbiji  juče/danas/sutra “nemoguća misija”.

Inače, čemu služi znanje? Znanje nije sport, a nije ni religija, ni umetnost. Znanje radi zanja, isto kao i umetnost radi umetnosti, znanje zbog radova u časopisima – tek da bi se publikovalo, da bi se zadovoljila forma potpuno lišena sadržaja – sociološki gledano jeste mrtva, nekorisna stvar (osim za same aktere). Znanje je samo ono što se može primeniti, što vodi ka preživljavanju i napretku društva. Eto, kada bi u Srbiji postojalo znanje, ono bi bilo u stanju da REŠI, na primer, divlju deponiju u Vinči (1974-2021), ili bi, na primer, ukazalo kao se ISKORAČUJE iz despotskog političko-kulturnog modela zatvorenog društva u građansko otvoreno društvo. Ovako, pošto tog znanja nema, nas je 700-godišnja inercija despotskog autizma (vizantijsko-osmansko-komunistička faza) potpuno „spljoštila“: umesto Srbije u 3 dimenzije, mi smo svedeni na jednodimenzionu zemlju.

Zoran Stokić

15.08.2021.