Nove teorije naučnika: Tamna materija uopšte i ne postoji?

 

Već decenijama astronomi i fizičari teoretišu o tome kako je svemir ispunjen egzotičnim materijalom nazvanim "tamna materija" koji objašnjava čudno gravitaciono ponašanje galaksija i grupa galaksija.

 

IZVOR: B92 PONEDELJAK, 11.01.2021. | 13:07 -> 08:05

 

Tamna materija, prema matematičkim modelima, čini tri četvrtine ukupne materije u svemiru. Ipak, to nikada nije viđeno ili u potpunosti objašnjeno. I dok je postojanje tamnih materija postalo prevladavajuća teorija koja objašnjava jednu od većih misterija svemira, neki naučnici traže alternativno objašnjenje o delovanju galaksija.

 

Sada međunarodni tim naučnika kaže da je pronašao nove dokaze da tamna materija možda uopšte ne postoji, prenosi NBC News. U istraživanju objavljenom u časopisu Astrophysical Journal, naučni izveštaji o malim odstupanjima u orbitalnim brzinama udaljenih zvezda vode jednom zaključku - tamna materija uopšte i ne postoji.

 

Verovatno bi, u tom slučaju, čista matematika mogla da objasni zašto se galaksije ponašaju onako kako se ponašaju, rekla je Stejsi Mego, koja je glavna u odseku za astronomiju na Univerzitetu "Case Western Reserve" u Klivlendu.

 

Novo istraživanje sugeriše da se znakovi slabe gravitacione plime, poznati kao "efekat spoljnog prostora", mogu statistički uočiti u orbitalnim brzinama zvezde u više od 150 galaksija. Autori kažu da taj efekat ne može biti objašnjen teorijama tamne materije, ali može modifikovanom teorijom Njutnove dinamike, MOND.

 

Njutn je svoju teoriju da se objekti međusobno privlače silom koji varira zavisno od njihove mase osmislio na osnovu posmatranja orbita planete. Uz usavršavanja iz Ajnštajnovih teorija u 20. veku, Njutnova teorija i dalje je zapanjujuća tačna, prenosi tPortal. Formulaciju MOND-a je dodatno formulisao 1980-ih godina izraelski fizičar Mordehai Milgrom, kako bi objasnio uočeno odstupanje bez tamne materije.

 

On kaže da gravitacija uzrokuje malo ubrzanje, na tako niskim nivoima da se može videti samo u objektima veličine galaksije. Ovo bi značilo da objašnjenje tamne materije nije potrebno. Do sada je MOND "preživeo" nekoliko naučnih testova, ali većina istraživača ipak i dalje favorizuje teoriju po kojoj postoje tamne materije. Ostaje nam da vidimo da li će ova teorija promeniti "naučnu klimu".

 

***

Komentar

 

***

Fajerabend:”nema ni jedne ideje, ma kako drevne i apsurdne, koja nije kadra poboljšati naše znanje“. Kad naučnik “stvara” “sve je u igri” to je kreativan proces koji uključuje slučajne i iracionalne momente. Antički Grci su smatrali da smrtni ljudi udišu vazduh, a Bogovi udišu "etar" - spoljašnje nebeske sfere su ispunjene "nepropadljivim" etrom i u njemu se kreću planete i zvezde. Dekart je antički etar uveo u fiziku. Njutn je pokušavao da pomoću etra objasni postojanje gravitacije i toplote. Kada je 1905. Majkelson napravio varijaciju Fizovog merenja - kretanja Zemlje u odnosu na etar - zaključio je da se “ne može ustanoviti kretanje Zemlje u odnosu na etar. Brzina svetlosi ne zavisi od kretanja Zemlje”! Uprkos tome Lorenc 1909: "Jedna od najvažnijih naših pretpostavki biće da etar ne samo ispunjava svo prostranstvo između molekula, atoma i elektrona, već i prožima sve te čestice; ako se čestice kreću, etar je uvek u miru". Slično kada je Nobelov komitet 1907. dodelio Majkelsonu nagradu za fiziku, on u svom obrazloženju nije ni spomenuo "ether drift test". Čak i posle objavljivanja svoje opšte teorije relativnosti 1916. - sve negde do 1920. - Ajnštajn je često govorio i pisao da "etar postoji. Saglasno opštoj teoriji realtivnosti, prostor se ne da zamisliti bez etra tj. kontinuuma koji ima neka fizička svojstva". Polako naučnici su "debelokošci" pre nego što odbace neki "pojam" uvešće mnoge "pomoćne" hipoteze ne bi li spasli svoju teoriju.

*

Kod svakog "termina" treba da razlikujemo njegovu: "prirodnu", "intuitivnu"  i "teorijsku" - fazu. Jer problem oko značenja teorijskih termina delom nastaje i zbog samog načina na koji se novi termini uvode u naučnu teoriju. Najčešće se uzima neka već postojeća reč iz prirodnog jezika, kojoj u procesu građenja same teorije intuicija naučnikova nameće jedno novo, najpre zamagljeno, višeslojno značenje, pri čemu sasvim otpada izvorna leksička definicija reči; a onda, kada je teorija već sasvim oformljena, taj termin konačno dobija svoje precizno značenje vezano samo za tu teoriju. Zatim nastajanje nove naučne teorije uvek je praćeno sukobljavanjem suparničkih modela. Tako i sada u kosmologiji postoji više kandidata za „tamnu materiju“: stabilne supersimetrične čestice, masivne čestice sa slabim interakcijama i & a postoje i alternativne teorije koje mogu objasniti tzv gravitacione efekte tamne materije, na primer, one koje se bave modifikacijama gravitacije pri malim ubrzanjima i tsl. Problem savremene fizike i kosmologije je taj što je rasprava oko njihovih naučnih termina uvek vezana za poznavanje "tehničkog jezika" tih struka. Zato sam i ponudio primer sa "etrom" jer je taj primer daleko lakši za sagledavanje. Fresnelova teorija (koju je podržavao Lorenc) je podrazumevala je postojanje „etarskog vetra“ a suparnička škola Stoksova je tvrdila "da na površini Zemlje nema etarskog vetra" (koju je podržavao Majkelson). 

 

 

Zoran Stokić

11.01.2021.