Bil Gejts, korona virus i teorije zavere:

 "Zašto bih, zaboga, želeo da vas pratim"

Rešavanje klimatskih promena biće mnogo, mnogo teže nego okončanje pandemije korona virusa, tvrdi Bil Gejts.

 

IZVOR: BBC PONEDELJAK, 15.02.2021. | 11:27 -> 11:49

 

Pedeset i jedna milijarda i nula - dva broja za koja Bil Gejts kaže da treba da zapamtite o klimi. Rešavanje klimatskih promena bilo bi "najneverovatnija stvar koju je čovečanstvo učinilo", kaže ovaj milijarder, osnivač kompanije Majkrosoft (Microsoft). Okončanje pandemije korona virusa je u poređenju sa ovim "vrlo, vrlo lako", tvrdi on.

Nova knjiga Bila Gejtsa Kako izbeći klimatske katastrofe (How to Avoid a Climate Disaster) , vodič je za borbu protiv globalnog zagrevanja.  Ne potcenjujte razmere izazova, rekao mi je kada smo razgovarali prošle nedelje. "Nikada nismo izvršili tranziciju o tome šta treba da radimo u narednih 30 godina. Za to nema presedana." Pedeset i jedna milijarda je koliko tona gasova sa efektom staklene bašte svet obično izbaci u atmosferu svake godine. Nula je mesto do koga treba da stignemo. Gejstova pažnja usmerena je na to kako tehnologija može da pomogne da pređemo taj put.

Obnovljivi izvori energije poput vetra i sunca mogu nam pomoći da dekarbonizujemo električnu energiju, ali, kako ističe Gejts, to je manje od 30 odsto ukupnih emisija. Moraćemo da dekarbonizujemo ostalih 70 odsto svetske ekonomije - čelik, cement, transportne sisteme, proizvodnju đubriva i još mnogo, mnogo više. Jednostavno trenutno nema načina da to bude urađeno za mnoge od ovih sektora.

 

Vlade moraju da prevode

Odgovor leži, kaže Gejts, u naporu za inovacijama u razmerama kakve svet nikada pre nije video. Ovo mora početi od vlada, tvrdi on. Trenutno, privredni sistem ne određuje stvarne troškove upotrebe fosilnih goriva. Većina korisnika ne plaća ništa za štetu nanetu životnoj sredini zagađenjem automobilskim gorivima ili ugljem ili gasom koji su doneli struju u njihove domove. "Trenutno ne vidite bol koji uzrokujete dok emitujete ugljen-dioksid", kako kaže Gejts. Zbog toga kaže da vlade moraju da intervenišu. "Moramo da odredimo skalu cena kako bismo privatnom sektoru rekli da želimo zelene proizvode", kaže on. To će zahtevati ogromna ulaganja vlada u istraživanje i razvoj, tvrdi Gejts, kao i podršku koja će omogućiti rast tržišta novih proizvoda i tehnologija, pomažući tako u smanjenju cena. Ipak, Gejts je bio poznat po tome što je tvrdio da su propisi sputavali inovacije kada je Majkrosoft pretvorio u višebilionskog monstruma kakav je sada. Pa zar sada nije malo nepošteno što zahteva vladinu intervenciju?

Odgovorio je da je uvek podržavao "osnovnu ulogu vlade u pogledu puteva i pravde i obrazovanja i naučnog istraživanja". Što se tiče klimatskog pitanja, on tvrdi da će biti nemoguće izbeći katastrofu, posebno za one koji žive u blizini ekvatora, a da vlade širom sveta ne zaostaju za tim naporima. Republikanska stranka u Americi mora da prepozna važnost borbe protiv klimatskih promena, kaže Gejts. Ovo treba da bude "stalni 30-godišnji pritisak", smatra on. "Posao jednostavno ne može promeniti svu tu fizičku infrastrukturu ako tržišni signali nisu stalni i vrlo jasni."

 

Ko je Bil Gejts? 

Jedan od osnivača Majkrosofta 1975 Na četvrtom je mestu najbogatijih ljudi na svetu sa imovinom vrednom 124 biliona dolara, prema Forbsu. Poklonio je više od 50 biliona dolara kroz dobrotvornu fondaciju koju je osnovao sa spurugom Melindom 1994. Pouvukao se iz Majkrosofta 2008. godine da bi se posvetio dobrovotvornom radu. Trenutno mu je pažnja usmerena na globalno zdravlje i razvoj, obrazovanje i borbu protiv klimatskih promena.

Ne odustaje od letova privatnim avionom.

Ako bi se smanjila upotreba svakodnevnih stvari - manje letova, lokalne hrane, manje električne energije i plina - to ne bi rešilo problem. "Indija će izgraditi stanove za narod, obezbediti osvetljenje noću, klima uređaje kako bi uslovi bili održivi", veruje Gejts, pa se globalna potražnja neće smanjiti. Tvrdi da je politička akcija važnija, zahtevajući od vlade da uradi ispravnu stvar i da sluša glas potrošača i da isto zahteva od kompanija. "Ako kupite električni automobil, hamburger napravljen od zamene za meso, električnu toplotnu pumpu za svoj dom, pomažete u povećanju proizvodnje ovih proizvoda, a time i u snižavanju cena."mGejts i dalje uživa u životu milijardera. Koristi privatne avione, ali insistira da se oni napajaju biogorivom - avionskim gorivom napravljenim od biljnih proizvoda. "Sada plaćam trostruko više za avionsko gorivo, znate, više od sedam miliona američkih dolara godišnje." On učestvuje i na tenderu u iznosu od tri milijarde evra za kupovinu jedne od najvećih svetskih kompanija privatnih mlaznih aviona, kompanije koja se zove Signinčr aviješn (Signature Aviation). Da li je to prikladno kada ste upravo napisali knjigu koja svetu govori kako da izbegne klimatsku katastrofu? "Mislim da odustajanje od letenja ne bi imalo smisla", odgovara on. "Ta vrsta tehnike grube sile neće nas odvesti do cilja." Kaže da odgovor mora biti "vrsta vazduhoplovnog goriva koje ne košta previše, a predstavlja nultu emisiju, a to moraju biti biogoriva ili električna goriva ili možda korišćenje zelenog vodonika za pogon aviona".

Teorije zavere o korona virusu

Gejts je postao neka vrsta magneta za teoretičare zavere o korona virusu. Optužen je za sve, od pravljenja virusa u tajnoj laboratoriji, kao deo projekta globalnih elita za smanjenje broja ljudi na svetu, do upotrebe vakcina za ugrađivanje mikročipova u ljude kako bi ih pratili i kontrolisali.

Smeje se kad ga pitaju o ovome. "Zašto bih želeo da pratim ljude? Znate, jednostavno me ne zanima kuda ljudi idu." Glavna pažnja njegovih velikih dobrotvornih napora do danas bio je bavljenje zdravstvenim problemima u zemljama u razvoju. Kaže mi da je navikao da ljudima bude dosadan kada na koktel zabavama govori o tuberkulozi i malariji, pa je ovo stvarna promena u odnosu na ono što on naziva "normalnom nejasnoćom rada na zaraznim bolestima". Ali kaže da je bio zabrinut da bi govor o klimi mogao izazvati slične kontroverze. "Ne želim da razvodnjavam glas o pitanjima poput iskorenjivanja poliomijelitisa ili malarije", objašnjava Gejts, ali kaže da je smatrao da je bilo pravo vreme za objavljivanje plana za borbu protiv klimatskih promena. Kaže da želi da se njegove ideje ugrađuju u zelene podsticajne pakete koji se predlažu širom sveta i o kojima će se raspravljati uoči ključne klimatske konferencije u novembru ove godine u Glazgovu.

Gejts veruje da smo na ključnoj tački rasprave o klimi. On opisuje mladu generaciju koja ima "moralno uverenje" da mora biti uključena u donošenje promena po tom pitanju. "Sada moramo uzeti tu energiju i osigurati da je ona usmerena na politike koje će doneti razliku", tvrdi on. Ali to neće biti lako, upozorava on. Nada se da ćemo "imati malo sreće" i uspeti u razvoju inovativnih novih tehnologija koje zaista rešavaju teška pitanja, kaže on. Ali optimista je da još možemo izbeći najgore efekte klimatskih promena. "Znate, video sam mnogo puta, inovacije nas iznenađuju na pozitivan način."

 

***

Komentar

 

***

 

Gejc previđa najvažniji problem, koji "referentni okvir" upravlja svetom na planeti? Istorija nam govori da je do sada na hiljade naroda izumrlo. Zašto su izumrli? Pre svega zato što su unutar svojih kulturnih matrica imali problem sa ispravnim zaključivanjem.  Gledano globalno, nauka tri veka upravlja privrednom praksom na planeti Zemlji - ne, međutim, i našom dušom i našim “političkim glasom” na izborima i tsl.! Naša duša je ostala zarobljena u mitu, religiji, astrologiji, vradžbini i ona i dalje živi vođena sistemima zaključivanja i vrednosti koje je nauka odavno obesmislila. Ko kod nas određuje šta je dobro, a šta zlo? Određuju baš oni tradicionalni sistemi koji su moral uvek stavljali izvan čovekovog domašaja. Tradicionali sistemi vrednosti su “zloupotrebili” nauku i sprečavaju da ona sprovede svoju "pedagošku" funkciju u našim svakodnevnim životima,  a ta je njena funkcija  daleko najvažnija za proces mišljenja i zaključivanja. Naučna metodologija za svakoga od nas mora postati "bukvar", koji smo usvojili ne da bismo bili naučnici nego da bismo bili građani! Ko želi da donosi sudove mora najpre da prihvati empirijske uslove i pretpostavke procesa donošenja sudova.

U "mitskom referentnom  okviru" svi su događaji ili prijateljski ili neprijateljski, dobroćudni ili zloćudni. Svet mita je uvek dramatičan – to je svet akcije, sukobljenih  bipolarnih sila.  U svakoj pojavi mit otkriva borbu tih sila, u tom miljeu  Gejcu je očito pripala uloga đavola.

 

*

 

Ne postoji „apriorni“ način organizovanja iskustva Homo sapijensa, on zavisi od refertnog okvira (kulturne matrice). Hopi indijanci vide svet na drugi način nego mi. Gramatika Hopi jezika diktira da događaj koji "nije u vidnom polju posmatrača" ne može biti u "sadašnjem vremenu" (!!!) Struktura Hopi jezika je toliko različita da se čak i ne operiše imenicama, glagolima, pridevima i drugim delovima govora karakterističnim za indo-evropske jezike. Vremena koja Hopi indijanci upotrebljavaju radikalno se razlikuju od naših, kao uostalom i sve drugo a to ima reperkusije po percepciju, način mišljenja, ponašanje i sliku sveta Hopi indijanaca – od različitog segmentiranja spektra boja, pa nadalje, do monističkog pogleda na svet za razliku od našeg tradicionalno dualističkog. Neka druga plemena doživljavaju prostor na sledeći način – "prostor je samo ono gde doseže moj pogled" (tamo gde se trenutno nalazim).

  *

Sudbina Homo sapijensa je vezana za našu sposobnost izgradnje novih ekoloških niša koje će biti u stanju da - kompenzuju - klimatske, biološke i druge slučajnosti. Glavni problem je u tome što je sa pojavom prvih civilizacija nastala i nova psihologija - psihologija sigurnosti. Ljudi otada "žele" sigurnost jer im ona pomaže u orjentaciji.  Referetni okviri  (kuturne matrice) tih civilizacija bile su prožeti ideologijama koje su nudile apsolutne istine, zapravo, stvarale su - iluziju - sugurnosti. Apsolutne istine mitotvoraca,magova, sveštenika, faraona nisu bile u stanju da se izbore sa slučajnim klimatskim i tsl fenomenima; njihove „niše“ su izumrle. Nauka je pokazala svu složenost opstanka života. Nauka - sistem ponašanja i zaključivanja - nam je pokazala da je sve ljudsko znanje (pa čak i samo naučno - najsigurnije znanje) hipotetičko - ne postoje sigurni temelji saznanja - naši pokušaji preživljavanja  liče na poduhvat mornara koji na otvorenom moru ponovo moraju da izgrade svoj brod, ali da pri tome nikako ne mogu ponovo da počnu od dna jer ne mogu pristati ni u jednu luku.  Živeti znači stalno donositi isprave odluke i rešavati probleme - u nama je – u našoj sposobnostima zaključivanja - naš orjentir. Savremenom svetu je potrebna - tradicija, prvaila i institucije - koje će se koristiti kao i nauka učenjem na greškama, racinalnim izborom između raznih ponuda, gde će naši izbori, naše hipoteze, ako do grešaka dođe, umirati umesto nas. 

Zoran Stokić

15.02.2021.