Najveći kompozitor među filozofima – Žan Žak Ruso

Jean-Jacques Rousseau(1712-1778)

 

 

Nenemeravana posledica Rusoovog "rata" sa Volterom i Žan Filip Ramoom oko libreta za Ramoove opere  bila je ta da je postao i kompozitor i profesor muzike. Ruso je Ramoa optuživao da je zastareo i da je njegova muzika previše komplikovana u poređenju sa jednostavnošću i „prirodnošću“ dela poput Pergolezijeve "La serva padrona". Sredinom 1750-ih, Ramo je kritikovao Rusoove doprinose muzičkim člancima u Enciklopediji, što je dovelo do svađe sa vodećim filozofima d'Alamberom i Didro-om. Kao rezultat, Žan-Fransoa Ramo je postao lik tada neobjavljenog Didroovog dijaloga, "Le neveu de Rameau" ("Rameauov nećak").

Ruso je bio uspešan kompozitor muzike, koji je napisao sedam opera, kao i muziku u drugim žanrovima, dao je doprinos muzici kao teoretičar, napisao je i Muzički rečnik, tvorac je i “muzičke-drame”, pisao je i libreta, do saradnje sa Ramoom oko libreta ipak nije došlo. Ramoov “Hipolit i Ariciju”, je  jedna od najboljih Ramoovih baroknih opera, Tomazo Traeta je “pretopio” u novu muzičku formu, “klasičnu operu”; Ruso, Arne i Traeta su utrlu put Glukovoj reformi opere.  Muzika Rusoa-kompozitora bila je spoj kasnobaroknog stila i nove klasične mode, a sam Ruso pripada istoj generaciji "prelaznih" kompozitora kao što su Kristof Vilibald Gluk i K. F. E. Bah, J. K. Bah. Njegova  “Le Devin du village” (1752),  opera u 1 činu, imala je veliki uspeh - „pevala ju je cela Francuska”, od seljaka do aristokrata; zapravo odmah je bila uspešna u celoj Evropi; kralj mu je tada ponudio penziju - Rusou je to odbio; nije želeo da ima bilo kakve obaveze prema francuskoj kruni. Posebno zbog toga što je smatrao da je kruna i francuska aristokratija primarni krivac što je francuska barokna opera postala “lajanje” a ne “pevanje”. U istoriji francuske muzike, međutim, Ruso je uglavnom poznat samo kao kritičar i protivnik Ramoa. Zašto?

U svojoj knjizi “Lettre sur la musique francaise”, objavljenoj 1753. godine, Ruso je tvrdio da je italijanska muzika superiornija od francuske na osnovu principa da melodija mora imati prioritet nad harmonijom; Ramo je u svojim spisima i pismima uvek isticao suprotan princip. Te da francuski jezik nema ni ritma ni melodije, kao italijanski,..., Naravno da mu je ta knjiga javno spaljena. Zbog njegovih ekstremnih stavova prema francuskom jeziku i Lili-Ramoovoj operi, pisci i kompozitori kao Berlioz, Debisi i drugi,“zaobilazili” su da Rusoa uvrste u kompozitore, a ako su ga i spominjali kao takvog, to je uvek išlo uz omalovažavanje.

Ruso je u muziku uveo ideju da je u umetnosti slobodan izraz kreativne ličnosti važniji od strogog pridržavanja tradicionalnih pravila i postupaka. Ovo je danas poznato kao karakteristika romantizma. Ruso se zalagao za muzičku slobodu i promenio odnos ljudi prema muzici. Njegova dela i muzičke ideje su cenili kompozitori poput Kristofa Vilibalda Gluka i Volfganga Amadeusa Mocarta. Mocart je izjavio da ga je Rusoova opera “Le Devin du village” motivisala, podstakla da napiše svoju prvu operu, temu i libreto Rusoa varirao je 1768.; Duet „Non, Colette n'est point trompeuse“ (iz “Le Devin du village”)  preuzeo je i varirao Betoven.

 

Les Muses galantes [fr] (1743) opera/balet

Les Fetes de Remire (1745)

Symphonie à Cors de Chasse (1751)

Le Devin du village (1752) – opera u 1 činu

https://www.youtube.com/watch?v=Ld7XDELDnto

Salve Regina (1752) – antiphone

Chansons de Bataille (1753)

Les Consolations des Misères de Ma Vie (1781)

Daphnis et Chloé

Que le jour me dure!

Le Printemps de Vivaldi (1775)

Avril – aire a poesía de Rémy Belleau

*

Žan-Žak Ruso, koji je dramu Pigmalion napisao 1762. dodao joj je muziku 1770., ali na koji način je tekao taj eksperiment? „Izmislio sam vrstu drame", kaže nam on, "u kojoj se reči i muzika čuju ali ne istovremeno - već jedno za drugim, muzička fraza najavljuje i utire put izgovorenoj frazi ".

Georg Anton Benda (1722-1795) je proslavio taj Rusoov izum „muzičku-dramu“:

„Medeja“,

https://www.youtube.com/watch?v=GgW4wqKewZk

" Ariadne auf Naxos",

https://www.youtube.com/watch?v=Pk6KH0e5A9Y

 „Romeo i Julija“

https://www.youtube.com/watch?v=7sY73ThjDdo

 

"Pigmalion"

https://www.youtube.com/watch?v=daLXEg81ovo&pbjreload=101

 

***

Dela u kojima Ramo izlaže svoju teoriju muzike su u osnovi četiri:

Traite de l'harmonie reduite a ses principes naturels, Pariz (1722).

Nouveau sisteme de musikue theorikue, Pariz (1726).

Generation harmonikue, Pariz (1737).

Demonstration du principe de l'harmonie, Pariz (1750).

*

„Dissertation sur les different methodes d'accapagnement“, Pariz (1732).

„Observations sur notre instinct pour la musikue et sur son prince“, Pariz (1754).

„Erreurs sur la musikue dans l'Enciclopedie“, Pariz (1755).

„Code de musikue pratikue“, Pariz (1760).

Zoran Stokić

14.02.2021.