Narodna biblioteka Srbije obeležila 189 godina postojanja

 

KULTURA Autor:Beta26. feb. 202112:423 komentara TANJUG/MINISTARSTVO KULTURE I INFORMISANJA/GORAN ZLATKOVIC

 

Narodna bibiloteka Srbije obeležila je 189 godina postojanja, a po rečima ministarke kulture Maje Gojković, za to vreme je postala nezamenjiva institucija na kulturnoj sceni Srbije. Ocenila je da Narodna biblioteka Srbije nije samo čuvar kolektivnog sećanja, već i autentični savremenik.

 

„Nema puno naroda i država kojima je pisana reč toliko značila za opstanak, kao što je to slučaj kod nas..."

 

 

***

Komentar

 

***

 

 

Dok Nemanjići grade 40 crkava kopirajući postojeća Vizantiska rešenja, u gradovima Evrope grede se gotske crkve, na novim orginalim principima, grade se fakulteti u Padovi, Parizu, Oksfordu, Kembridzu...Dok u Rimu 1600. spaljuju Đordana Bruna; u Londonu Fransis Bekon proklamuje da je  “vednosti moralnog ponašanja  – u posledicama, nije bitno šta kažete nego šta umete da uradite -  znanje je moć"; u Pragu, Kepler(Brahe) postavlja prva stepenica moderne nauke, da je putanja planeta "elipsa"... Kada 1905. Ajnštajn stvara Teoriju relativnosti, nemac Plank Kvantnu fiziku, Frojd psihoanalizu, francuz Dijem modernu epistemologiju, Danski fiziolog biljaka Johansen uvodi "gen", započinje svoj hod i genetika a švajcarac Ferdinard Sosir lingvistiku, opšta teorija relativnosti sa prvobitnim Ajnštajnovim kosmološkim modelom su pokrenuli zasnivanje i procvat kosmologije, koja se "definitivno preselila iz carstva mita i spekulativnog u Hram nauke" a u Srbiji 27.02.1905. Velika škola se proglašava Univerzitetom (BU), sa zakašnjenjem od oko 700 godina. Umesto da se taj viševekovni zaostatak nadoknađuje, od 1990-2021 mi sve više zaostajemo. I ono malo novca koje imamo, vlast umesto da nadoknadi vekove atavizma, ulaže u ono što oni misle da je patriotizam: crkve, kandila, sveće i ratnu propagandu.

 

Rečeno jezikom sporta, pošto naša patriotska elita nije odmakla dalje od sporta i pinka, već na početku trke-maratona smo u velikom zakašnjenju. Znači dok Nemanjići grade naše crkve kopirajući postojeće projekte iz Vizantije dotle su gotske katedrale bile proizvod novog, smelog urbanizma, spomenici udruženih opština i pokrajina, koje su se međusobno takmičile koja će podići veću i lepšu crkvu. Ono što je u VI veku na Zapadu započeto u benediktinskim zajednicama do kraja je sprovedeno u srednjovekovnim strukovnim udruženjima - esnafima, a naročito kada su oni početkom XI veka počeli da se udružuju u gradske komune. U tim se komunama uočio izuzetan smisao za racionalizaciju, tj. za svrsishodno uređenje svakodnevnog života. U njima se javljaju i prvi oblici naučno-eksperimentalnog savladavanja životnih problema, doduše bez nekog validnog metodskog plana, ali određeni dobri rezultati su ipak bili postizani. Zahvaljujući takvim rezultatima - na pr. proizvodnjom mehaničke energije - ti su ljudi bili u stanju da redovno uspešno obnavljaju svoje regije kada bi one bile opustošene ratnim ili prirodnim katastrofama. Ili, tako su, na primer, slobodni zidari "francuskog stila" (gotskog) počinjali da smelo eksperimetišu sa već poznatim arhitektonskim elementima kao što su prelomljeni luk, rebrasti svod i potporni luk. Rezultat tih uspešno izvršenih eksperimenata iz 1104. u Durhemu (Engleska) i 1115. u Morienvalu (Francuska) bio je dokaz da rebra, ako se izvode pomoću prelomljenih lukova, jesu statički daleko sigurnija od polukružnih svodova; takvim rebrima i potpornim lukovima postiže se to da se sve kose komponente opterećenja koncentrišu na unapred određenu tačku, u kojoj se međusobno neutrališu i svode u približno vertikalne rezultante. Rebrasti svodovi su, dakle, elastičniji, a opasnost od rušenja u temenim tačkama bitno je smanjena. To znači da se oni, onda, mogu izrađivati od tanjih elemenata, a to sve zajedno dopušta sklopljenom svodu da se izdigne na veće visine; na taj način katedrale dobijaju velike prozorske površine te se čitave kupaju u svetlosti; i tako je krenulo, sa katedralama u Sen Deniju 1154, pariskom Notr Dam 1180, Šartru, Remsu, Bataliji...

 

 

Zoran Stokić

26.02.2021.