Svetska konferencija o osnovnim naukama i        održivom razvoju u Beogradu

 

VESTI Autor:N1 Beograd19. sep 202211:581 komentar Izvor: Promo/Svetska konferencija o osnovnim naukama i održivom razvoju

 

Svetska konferencija o osnovnim naukama i održivom razvoju održaće se u Beogradu, a tokom četiri dana više od 60 naučnika iz celog sveta predstaviće napredna osnovna istraživanja u matematici, fizici, hemiji i biologiji, veze osnovnih nauka sa drugim naukama, inovacijama, inženjerstvom, energetskim tehnologijama, delovanjem na klimu i zaštitom okoline, kao i doprinosi osnovnih nauka medicini, zdravlju, osiguranju vode i hrane i naprednom obrazovanju.

Kako se navodi u saopštenju, tokom četiri dana trajanja Konferencije biće održano 18 sesija sa 68 izlaganja, dok će specijalna sesija biti posvećena poslednjem izveštaju Rimskog kluba – Granice i iznad.

„Srpska akademija nauke i umetnosti ima ogromno zadovoljstvo što je u grupi organizatora Konferencije, na kojoj ćemo imati i naše naučnike. Kad je nauka u pitanju, Srbija je prema nekim dostignućima na 56. mestu u svetu, što je dobro, a uprkos svemu šta je ona prošla, još uvek postoji vitalnost koju ne bismo smeli da potcenimo i to će se videti na predavanjima i naših i naučnika iz dijaspore. Biće to prilika da na neki način izmerimo i u kojim pravcima dalje treba da se razvijamo“, kaže Vladimir Kostić, predsednik Srpske akademije nauke i umetnosti.

Kroz Konferenciju će biti važno povezivanje nacionalnih, regionalnih i globalnih naučnih institucija sa ciljem da se intenzivira njihova komunikacija i međusobna saradnja, kao i usmeravanje nacionalnih naučnih institucija na zajedničku izradu predloga strategija osnovnih istraživanja i odgovarajućih investicionih planova za vlade njihovih zemalja.

„Svetska konferencija o osnovnim naukama i održivom razvoju u Beogradu treba da prikaže da osnovna istraživanja predstavljaju početnu kariku u lancu istraživanja i razvoja, koji samo kao celina može da učini prirodu i društvo održivim. Istovremeno, i da obrazovanje u osnovnim naukama na svim nivoima razvija kod učenika znatiželju, hrabrost, kreativnost i istrajnost, i tako znatno doprinosi pravilnom razvoju njihovih ličnosti i njihovom formiranju kao nezavisnih i odgovornih građana“, istakao je dr Nebojša Nešković, kopredsednik Programskog odbora Konferencije.

Ministarstvo prosvete, nauke i tehnološkog razvoja pružilo je podrškzu organizaciji ove značajne Konferencije.

„Ovaj događaj je svojevrstan podstrek i odavanje priznanja nauci u Srbiji, našim istraživačima i svemu onome što na godišnjem nivou proizvedu kao rezultat svog naučnoistraživačkog rada. Poseban doprinos Konferencije je što će omogućiti našim naučnicima da uživo čuju prestižna imena svetske naučne zajednice“, naglasio je dr Aleksandar Jović, pomoćnik ministra u Ministarstvu prosvete, nauke i tehnološkog razvoja Srbije

Komisija RS za saradnju sa Uneskom je od početka pružala podršku organizaciji Konferencije.

„Unesko, kao specijalizovana agnecija UN za kulturu, nauku i obrazovanje pridaje poseban značaj učešću mladih u nauci, a naročito mladih žena. Zbog toga je na predlog Komisije u agendu Konferencije uključena sekcija postera sa tri sesije, a autorke postera biće devet naših mladih naučnica nagrađenih u okviru Nacionalnog programa “Za žene u nauci”. Ovaj program predstavlja primer uspešne saradnje kompanija „Loreal Balkan“, Komisije Srbije za saradnju sa Uneskom i Ministarstva prosvete, nauke i tehnološkog razvoja. Prisutni će imati priliku da se tokom trajanja Konferencije više informišu o naučnoistraživačkom radu i budućim naučnim planovima autorki, što potencijalno otvora nove mogućnosti za dalju saradnju, kao i njihovo usavršavanje”, objasnio je prof. Goran Milašinović, predsednik Komisije Srbije za saradnju sa Uneskom.

U okviru Konferencije biće predstavljene dve izložbe: Matice srpske – o njenim prošlim i sadašnjim aktivnostima, i kompanije „Loreal“ – o programu održivog razvoja „Loreal za budućnost“ ( L’Oréal for the Future). Program predstavlja primer transformacije biznisa kako bi se poštovao koncept „granice rasta“ zasnovan na nauci i naučnim istraživanjima.

 

 

***

Komentar

***

 

 

Zapadnu civilizaciju je stvorila kultura gradova u Evropi – u toj liberalnoj društvenoj klimi  stvorena  je nova nauka; povedeni time čak su i njihovi teolozi počeli da u verske rasprave uvode  naučne metode. Tako je Toma Akvinski još 1265. zaključio da čak ni "Bog ne može da promeni ono što se već dogodilo"; u sadašnjem trenutku možete uticati na buduće događaje, ali se iz sadašnjeg trenutka ne može menjati prošlost. Ovakva i njima slična razmišljanja - o Bogu, vremenu, uzročnosti - biće u sociologiji početna tačka grananja u vezi sa ponašanjem ljudi u zapadnom feudalizmu, monarhijama i republikama, sa jedne strane, i starim - i novim - istočnim despotijama, sa druge strane. Ono što već u mentalnim kategorijama zapadnog srednjovekovnog čoveka nije bio u stanju da učini čak ni Bog – u istočnjačkim despotijama mogao je (i može) da učini despot. Ovaj skup i Srbija su međusobno udaljeni svetlosnim godinama. U Srbiji je u kulturi, politice, životu - regulatorni princip dolaženja do istine - "metod potvrđivanja" - mi tražimo samo one primere koji potrvđuju naše mišljenje, naše stavove; one primere  koji bi potencijalno mogli opovrgnuti ta mišljenja se odbacuju, prigovori se ignorišu, zataškavaju. U baznim naukama pak koristi se "princip opovrgavanja" gde se - mišljenje - podvrgava najstrožim empirijskim proverama; izlaže se najoštrijim kritikama - do tačke opovrgavanja. Problemi se uspešno rešavaju tako što se greške popravljaju - a ne da se kao kod nas - dogmatski čuvaju da ne bi narušile autoritet.

 

Kada se tako radi onda ste PRVI u SVETU po broju UMRLIH (prirodna, nasilna - smrt). Jer

 

imate infrastrukturu iz 19 veka;

ljudske resurse, sa operacionalnim sposobnostima, iz 18 veka;

organizaciju države iz 14 veka;

duhovnost iz 12 veka;

a socijalizaciju čak iz doba klana i plemena!

 

Saberi/oduzmi smrtonosni ANAHRONIZAM!

 

Zoran Stokić

19.09.2022.