Siniša Kovačević na čelu skupštinskog odbora za kulturu, Nebojša Bakarec zamenik

 

VESTI Autor:FoNet01. sep 202211:0512 komentara, Siniša KovačevićIzvor: N1

 

Poslanik poslaničke grupe Narodna stranka Siniša Kovačević izabran je za predsednika Odbora Skupštine Srbije za kulturu i informisanje, a za njegovog zamenika Nebojša Bakarec iz poslaničke grupe "Aleksandar Vučić - Zajedno možemo sve".

Za izbor Kovačevića glasalo je 16 članova Odbora, a za izbor Bakareca 15.

Bakarec je rekao da, shodno dogovoru, koji je postignut pre konstituisanja Skupštine Srbije, da mesto predsednika Odbora za kulturu i informisanje pripadne Narodnoj stranci, predlaže Sinišu Kovačevića za predsednika tog skupštinskog tela.

Kovačević je ocenio da je pred Odborom za kulturu i informisanje „ozbiljan posao“.

„Na nama je da se borimo da kultura i informisanje, a prvenstveno kultura dobije bolji status, da nadpolitičnost doživi verifikaciju kroz uvećane procente koji će se izdvajati za kulturu i informisanje“, rekao je Kovačević.

On je kazao da je ubeđen da njihova „stranačka podeljenost, pripadnost drugačijim političkim etikama, estetikama i poetikama u tom odboru treba da bude najmanje zastupljena“.

Kovačević je zatim, „shodno dogovoru koji je postignut između stranaka“ pre konstituisanja parlamenta, predložio Bakareca za svog zamenika.

Bakarec je izrazio nadu da se u Odboru neće baviti politikom, već kulturom i informisanjem. „Uvek ima mesta da se uradi više, da se uradi bolje“, istakao je Bakarec.

 

***

Komentar

***

 

Kultura? Koja 32 g ubeđuje naše ljude da je moguće, da kao malobrojan narod, možemo živeti normano i uspešno, u "zatvorenom društvu". Analogija sa saobraćajem, građanin=automobil. U "zatorenom društvu", kretanje automobila je na celoj liniji putanje kontrolisano, 24h vlast upravlja svakim vozilom, prati, nadzire, usmerava, usrećuje ljude po merilima ideologa vlasti. Sva energija države troši se na to kontrolisanje vozila u svakom trenutku na putanji. Postoji apsolutno nepoverenje vlasti u ljude. Da bi ta apsolutna kontrola bila moguća, veliki broj službenika je uključen u kontrolu od obdaništa do groblja; pročitati knjigu ili pogledati dokumentarni film kako je u DDR vladao "štazi". Vertikalnu prohodnost u društvu određuje "podobnost", "poslušnost pred vlašću", podobni dobiju monopole na poslove. Umesto sistema vrednosti postoji sistem podsticanja nepoverenja, mržnje između građana, svi su u ratu jedni sa drugima, u stalnom strahu, nemogućnost bilo kakave saradnje, gradnje. U "otvorenim društvima", vozilo na većem delu linije putanje ima slobodu kratanja, postoje Zakoni koji regulišu tok saobraćaja, postoje kontrolne tačke, raskrsnice, semafori i tsl gde vlast kontroliše da li vozila poštuju Zakone; ono šta se odvija sa automobilom između kontrolnih tačaka, je sloboda građanina XY. Država troši min energije na kontrolu poštovanja Zakona. Postoji poverenje između vlast i građana, dele zajednički sistem vrednosti, vrline, znanje, sposobnosti se nagrađuju, određuju vertikalnu prohodnost u društvu. To su društva saradnje i gradnje.

 

Zoran Stokić

1.09.2022.