ОБЕЛЕЖЕНО 103 ГОДИНЕ МЕДИЦИНСКОГ ФАКУЛТЕТА

Стуб друштва и симбол његовог прогреса

 

////Treba pročitati ovaj  tekst obeležavanja 103 godine Medicinskog fakulteta gde malograđani ne smeju da spomenu osnivača Medicinskog fakulteta  dr.Aleksandra Đ. Kostića////

 

 

"Политика" Субота, 09.12.2023. у 18:47 Драгана Јокић-Стаменковић

 

Више од једног столећа носилац је и промотер највиших стандарда у настави и истраживањима у својој области, казао је академик Зоран Кнежевић

С јучерашње Свечане академије (Фото: Д. Ј. С.)

Мало је времена било да се помену све заслуге професора и студената Медицинског факултета, Универзитета у Београду (УБ), настале у читавом веку његовог постојања, које су настојали да истакну гости и домаћини јучерашње Свечане академије, уприличене у Деканату те установе поводом обележавања 103 године њеног рада. „Као што је медицина стуб људског друштва и један од најупечатљивијих симбола његовог прогреса, тако је и Медицински факултет УБ у, ево већ више од једног столећа један од најважнијих стубова тог универзитета и носилац и промотер највиших стандарда у настави и истраживањима у својој области”, казао је академик Зоран Кнежевић, председник Српске академије наука и уметности (САНУ). То је, каже Кнежевић, имало пуни одраз и у чињеници да су у чланство САНУ, само од 1948. када је основано тамошње Одељење медицинских наука, примљена чак 54 професора Медицинског факултета. Међу њима је чак 16 декана те установе и два ректора УБ, док су тројица од њих бирана за часнике академије: некадашњи потпредседник Љубиша Ракић, претходник на месту председника САНУ Владимир С. Костић и актуелни генерални секретар Небојша Лалић.

– Сви су ти бивши и садашњи чланови САНУ својим стручним и људским квалитетима немерљиво допринели угледу наше академије и афирмацији како свог факултета, тако и српске академске заједнице уопште. Обавеза је свих нас у САНУ и на Медицинском факултету да младим људима, студентима и будућим настављачима светлих традиција вашег факултета, пренесемо завет да чувају, обогаћују и оплемењују сећање на изузетне људе који су обе ове своје куће знањем, посвећеношћу и прегалаштвом неуморно градили – подвукао је академик Кнежевић.

Ова образовна институција својом богатом историјом, али и импозантним научним резултатима представља један од стубова развоја медицине, медицинске едукације и истраживања, као и академског живота у Србији, закључила је проф. др Славица Ђукић Дејановић, министарка просвете. Овако дуго, 103 године, према њеним речима, може да траје само нешто што вреди, што се стално надограђује и унапређује, мења и прилагођава новим временима.

– Верујем да ћете наставити да студентима усађујете, не само потребно знање из медицинских наука већ и праве вредности, да ћете наставити да код њих подстичете љубав према професији која је једна од најхуманијих – поручила је министарка која је и сама била студент ове високошколске установе.

Данас Медицински факултет стоји као светионик изврсности, центар лечења, извор инспирације за амбициозне професионалце у области медицинских наука, нагласио је проф. др Владан Ђокић, ректор УБ. – Укратко овај факултет је витална компонента универзитета у настојању да унапреди знање, допринесе друштву и припреми будуће генерације професионалаца УБ – истакао је ректор.

Проф. др Марина Соковић, помоћник министарке науке, међу бројним научним достигнућима студената и професора београдске медицине истакла је и импозантну цифру од око 3.500 докторских студија које су начинили академци са ове установе.

– На нашу жалост, а на вашу срећу, ти млади научници брзо из науке оду у здравство, али битно је да и кроз њу прођу и оставе траг – истакла је Соковићева и подвукла да су припадници Медицинског факултета у Београду у време короне показали велико умеће.

Проф. др Светолик Аврамов, председник Академије медицинских наука Српског лекарског друштва, пожелео је да „ова витална старина од 103 године” још дуго ради, нагласивши да је опстала упркос проблемима који су умели да је затекну и споља и изнутра. Подсетио је да су са београдског Медицинског факултета помагали да се оформе сродне академске установе у Новом Саду, Нишу, Косовској Митровици, а да је са распадом Југославије он доминантно учествовао и у формирању Медицинског факултета у Бањалуци, а посебно у Фочи.

Медицински факултет један је од првих основаних на Београдском универзитету, 1905. године, када је Народна скупштина Краљевине Србије усвојила Закон о универзитету, којим је то било предвиђено. Међутим, било је потребно 15 година да индекс Медицинског факултета добије прва генерација студената, 9. децембра 1920. године, уз говор професора др Милана Јовановића Батута, за кога је на јучерашњој свечаности истакнуто да је, уз проф. др Војислава Суботића, најзаслужнији у залагањима за стварање ове престижне установе.

Како је нагласио декан проф. др Лазар Давидовић, данас закорачивши у други век постојања, Медицински факултет је и даље један од стубова развоја образовања и истраживања у области биомедицинских наука у нашој земљи, уз шта се и непрестано развија како би ишао укорак са водећим медицинским факултетима у свету. Као и у својим зачецима и данас, истиче декан, држе се три неприкосновена начела у свом раду: да факултет мора бити савремен, аутономан, „у демократском одлучивању, али и спровођењу одлука” и национално одговоран, што значи да доприноси бољитку српског друштва, превасходно плодоносним истраживачким радом својих професора и студената. А баш такав рад најбољих у генерацији новопечених доктора који су дипломирали ове академске године на јучерашњој свечаности награђен је традиционалним годишњим наградама. Њих је, уз клиничког асистента др Александру Барач, добило пет младих доктора: Лидија Маслић, Војко Мишевић, Дамјан Јовановић, Никола Жарковић и Нина Гатарић. Декан Давидовић је гостима представио овогодишња достигнућа у свим областима рада факултета, поносно истакнувши да су у сфери издаваштва богатији за капитални уџбеник „Хирургија са анестезиологијом”, иза којег стоји проф. др Александар Симић, шеф Катедре за хирургију и анестезиологију.

 

 

***

Komentar

***

 

Mitske tabu priče o nastanku Medicinskog fakulteta bez pravih činjenica; gde se nalazio Mediciniski fakultet pre 103 godine? 

Antifašizam je iskorišćen da se uspostavi anti-intelektualni sistem; razorio je građanskog društvo. Događaj od 1952., to najasnije pokazuje: hirom vlasti otpušten je sa fakulteta Aleksandar Đ. Kostić  osnivača, prof i dekan (1936—1939) Medicinskog fakulteta u Beogradu i osnivač Instituta za histologiju i embriologiju. Osim Medicinskog, bio je osnivač i Veterinarskog (1938) i Farmaceutskog fakulteta (1939); između ostalog nosilac legije časti. A kada se ne uči na greškama to je to ljudi sa najvišim akademskim zvanjima malograđani!

 

 

Zoran Stokić

9.12.2023.