Ko će da uči decu u školama: Na nastavničke smerove na fakultetima skoro da niko neće

 

Đorđe Bjelanović

NIN

29. jun 2024

 

Ceo tekst pogledati na:

https://www.nin.rs/drustvo/vesti/51943/ko-ce-da-uci-decu-u-skolama-na-nastavnicke-smerove-na-fakultetima-skoro-da-niko-nece?utm_source=blic.rs&utm_medium=referral&utm_campaign=homepage

 

 

Da poražavajuća statistika upisanih na nastavničke smerove ne iznenađuje mnogo, imajući u vidu sve češće nasilje nad prosvetnim radnicima, njihova mala primanja i loše uslove rada na koje godinama ukazuju, naglašava i Vesna Jerotijević, profesorka razredne nastave u Osnovnoj školi "Milica Pavlović" u Čačku.

 

"Guranje obrazovanja i prosvete na marginu traje otrpilike već dve decenije, koliko traju i nepovoljne reforme obrazovnog sistema, koje su dovele i do promene javnog diskursa i opšte slike o prosvetnim radnicima, kao i do opadajućeg trenda interesovanja budućih brucoša za upisivanje nastavničkih smerova na fakultetima. Podsetiću da su dekani Filološkog, Matematičkog, Filozofskog, Hemijskog, Biološkog, Fizičkog, Geografskog i Fakulteta za fizičku hemiju, pre više od godinu dana, zajedno sa četiri reprezentativna sindikata i Društvom direktora škola Srbije, formirali Platformu za spas obrazovanja u Srbiji. Njen cilj bio je da ukaže na važnost obnavljanja ugleda profesiji, ali i animiranje mladih da se za nju opredeljuju. Predata je Ministarstvu prosvete i ostala mrtvo slovo na papiru, bez ikakve konkretne reakcije, a da ne govorimo o akcijama koje je trebalo da uslede", podvlači ona za NIN.

 

Školske godine za nama bile su teške i zbog nedostatka kadra u školama, pa su tako nastavnici matematike, srpskog jezika, fizike, hemije i drugih predmeta nedostajali u mnogim školama širom Srbije. I dok u obrazovnoj ustanovi naše sagovornice nema takvog problema, zato što ima dovoljan broj odeljenja, ona ističe da se škole koje upišu manji broj njih u prvi i peti razred sa njim svakako suočavaju.

 

"I sadašnji prvaci će postati petaci i onda dobijete situaciju da nastavnici budu tehnološki viškovi, ukoliko nema dovoljan broj učenika ili da ih imate, ali da vam onda nedostaje adekvatan kadar kojim možete zameniti bolovanje kolege i slično. Ako je korona period nešto razotkrio, onda je upravo taj problem. Najveće iznenađenje, ipak, predstavlja nedostatak onih koji predaju informatiku, kojih je sve manje, iako se na Fakultetu organizacionih nauka, Elektrotehničkom i drugim računarskim smerovima uvek vodi velika borba za mesto. Dakle, interesovanje za studiranje informatike postoji, ali ne i za rad u prosveti", kaže Jerotijević. Ona tvrdi da je jedan u moru razloga koji mlade odvraća od prosvete i to što ne mogu da zasnuju stalni radni odnos.

 

"I kada počnete da radite u školi, iako su u deficitu neki predmeti, zbog zabrane zapošljavnja za stalno, koja je još uvek na snazi, to ne možete da ostvarite. Tu je i porast nasilja nad prosvetnim radnicima, na koji ukazujemo već dugi niz godina. Zanemeli smo kada se desio slučaj u Trsteniku 2022. godine, da bismo još više zanemeli u maju 2023. Tako zanemeli ostali smo do današnjeg dana, jer su se slučajevi samo nizali i dalje se nižu. U tom pogledu, kada se skupe svi faktori na jedno mesto, oni nam govore da je nastavnički posao možda i najdegradiranija profesija, posebno imajući u vidu šta je ona predstavljala pre nekoliko decenija i kakav ugled je uživala", zaključuje Jerotijević.

 

 

***

Komentar

***

 

 

Za buduću normalu Srbiju postoji samo jedan put a to je ponavljanje onoga što je bilo u Poljskoj sa "solidarnošću", sindikati, svi sindikati su postali politički subjekt koji je odbranio GOLI  ŽIVOT, kao i civilizaciske standarde struka,  od vlasti koju - društvo uopšte nije zanimalo, zanimalo ih je jedino kako da Poljsku drže u Varšavskom paktu. I ovu vlast samo zanimaju ratovi, gde je Rusija gde je NATO, društo ih zanima NULA%. Sindikati prosvete, zdravstva,..., vojni  znači svi sindikati treba svoju i našu sudbinu da uzmu u svoje ruke. Normalno školstvo, zdravstvo,..., vojsku, normalan život - a ne imitaciju života -  samo oni mogu  da stvore svojim političkim delovanje van institucija, svi vide da za ovih 34 godine to nije bilo moguće kroz institucije sistema.

 

Zoran Stokić

30.06.2024.

 

Dačić: Osoba koja je izvršila teroristički napad konvertit iz Mladenovca

 

VESTI Autor: N1 Beograd 29. jun 202415:25 Izvor: N1 Beograd

 

Potpredsednik Vlade Srbije i ministar unutrašnjih poslova Ivica Dačić izjavio je da je lice koje je izvršilo teroristički napad Miloš Žujović (25), versko ime Salahudin, konvertit iz Mladenovca, navodi se u saopštenju.

„Utvrđeno je da je lice koje je izvršilo teroristički napad Miloš Žujović (25), versko ime Salahudin, konvertit iz Mladenovca, koji je prešao da živi u Novom Pazaru. U nastavku akcije, policija će izvršiti pretrese na više lokacija. Sve naše snage su u najvišem stepenu pripravnosti“, izjavio je ministar Dačić, navodi se u saopštenju.

 

***

Komentar

***

 

Ratne mržnje,  iracionalno, teorije zavere i tsl koje ovde Dačiću caruju 34 godine i koji su se otrgle bilo kakvoj kontroli -  nisu u stanju da izgrade noramalno društvo i zdrave ličnosti - ovo sa smostrelom - je samo jedan drastičan primer - koji svima udara u oči, pa ga nije moguće sakriti. 1 genarcija - razdoblje od 15 godina; to znači da već 2 generacije naše dece nije socijalizovano u građane na vrlinama, empatiji, samokontroli već je gurnuto u dalji beg u iracionalno, transcendentno, beže u zabavu i sport, igru, gatanje i vračanje, hrišćansku molitvu, budističku molitvu,..., ali i pravoslavno ili muslimansko talibanstvo - "osvetnici" za ispravljanje svetskih krivih Drina. To je tako jer ratovi (ratne mržnje) nisu ništa drugo do, kako nas je upozorio  Jung - "psihiče epidemije"! Dok ne "SAHRANIMO" ratnu mržnju nemamo se Dačiću čemu dobrom nadati, nikakvi "vihori" tu ne pomažu.

Zoran Stokić

29.06.2024.

 

Stanju u školama: Ukinuti oznake „odličan, vrlo dobar“, ne znače ništa a stvaraju pritisak

 

 

VESTI Autor: N1 Beograd 28. jun 202412:22

 

 

Nakon još jednog nasilja nad prosvetnim radnicima, ovaj put u Čačku, njihove kolege upozoravaju da je ovo poslednje vreme da se kao društvo probudimo. Univerzitetska profesorka Jelena Teodorović predlaže kao meru ukidanje opšteg uspeha, jer se na nastavnike vrši pritisak da učenici budu "odlični" ili "vrlo dobri", dok svojevremeno najbolji edukator sveta Borko Petrović ističe da za nastavnike koji otaljavaju posao moraju da postoje kazne, ali za one koji i "nagrade za one koji su superheroji".

 

Univerzitetska profesorka i jedna od autorki Majske platforme, Jelena Teodorović, predložila je konkretne mere.

 

„Ovo je signal da se svi trgnemo kao društvo i posebno mi u obraznom sistemu da dobro razmislimo kako ćemo dalje. Ovo je poziv na obuhvatne korenite promene u našem društvu i našem obraznom sistemu. Neka rešenja će biti kratkoročna, neka dugoročna. Većinu rešenja će morati da implementira država odnosno Ministarstvo prosvete, ali neka će biti i za jedinicu lokalne samopreve, neka za škole“, rekla je ona.

 

Dodala je da fokus treba da se skloni sa ocena.

 

 „Imam predlog kratkoročna mera, koja ne iziskuje mnogo finansijskih sredstava, jeste ukidanje opšteg uspeha, da ukinemo oznake odličan, vrlo dobar, dobar… On je arbitrarno određen, a zbog njega se stvara taj pritisak, deca vrše pritisak na nastavnike, roditelji, ali i razredne starešine, nekada i direktor, nekada i gradske vlasti, jer je bitno da neko dobije još tu peticu, da pređe imaginarnu crtu, da bi bio odličan. Zašto, kad se nama deca upisuju u srednje škole i na fakultete preko proseka?“, pitala je.

Predložila je i dugoročnu meru, koja bi možda i mogla da bude efikasnija.

 

„Ako pomerimo fokus sa ocena, mi moramo da taj fokus pomerimo na nešto drugo. A to je istinsko duboko učenje. Kada vi imate nastavu koja je angažujuća za učenike, koji ih intelektualno stimuliše, gde oni moraju neštoda izmere, zaključe, istraže, argumentuju, ako hoćemo da im razvijemo empatiju, da imamo prijateljsku atmosferu – tada deca nemaju vremena, imaju malo interesovanja za čarkanje, za dobacivanje“, rekla je ona.

 

„Ne lažimo više da nam je obrazovanje bitno“

Nastavnik engleskog jezika, Borko Petrović, svojevremeno proglašen i za najboljeg edukatora na svetu, smatra da na prvom mestu treba da prestanemo da lažemo da nam je obrazovanje bitno.

 

„Izvršioci vlasti će svi reći da je obrazovanje jako bitno, da bez obrazovanja nema društva, a kako to vidimo na terenu? Da li su nastavnici poštovani? Da li imaju privilegiju u društvu? Da li im se ustaje u autobusu? Da li im se skida šešir kada se prođe pored njih? Da li ih pljuju, ogovaraju, napadaju učenici i tako dalje? Da li se im smanjila administracija? Ne. Povećala im se administracija. Povećavaju se pritisci na njih? Da li su im se povećale plate? Nisu. Da li ministarstvo vode najsposobniji ljudi u državi? Ne. To je feudalna prćija jedne stranke, prenosi se s kolena na koleno. A oni koji su u ovom društvu istaknuti pojedinci, dokazani, nagrađivani nastavnici, najbolji koje imamo, oni se ne slušaju, njihovi glasovi ne čuju“, rekao je.

 

„Naša divna profesija vratiće se tamo gde je počela“

Veći BDP za obrazovanje, svaka vrsta zaštite za nastavnike, ali i rigorozniji odabir nastavnika, smatra, treba da budu među prvim koracima.

 

„I meni je svakog dana sve teže da ubedim đake u svojoj učionici zašto bi oni mogli da se bave ovom profesijom. Jako ih je teško ubediti da smo mi ipak neki nevidljivi superheroji koji stoje između jednog ambisa i društva koje hrli ka tom ambisu. Držimo taj voz kao supermeni. Znam kolege koje rade ovaj posao i danju i noću i koji se sekiraju i lupaju glavu šta promeniti, kako učiniti bolje. Te pojedinci, te svetle tačke u svakom kolektivu, njih treba veličati. Ne mogu oni da imaju istu platu kao ostali“, rekao je.

 

Postavio je pitanje gde su platni razredi.

 

„Ne možete da stvorite motivaciju kod nastavnika gde nema kazne i gde nema nagrade. Neko dođe i radi dva, tri časa, popuši cigaru, popije kafu, istrača i ode kući. A neko ostaje po ceo dan, bavi se džacima, bavi se roditeljima, bavi se problemom, bavi se velikom administracijom, ide po konferencijama po svetu“, rekao je on.

 

Dodao je da se ne ceni dovoljno ono što oni rade.

 

„Ja se plašim da naša predivna profesija koja je krenula od Svetog Save i tog hodočašća i pravljenja škola po manastirima, da će se za 100 godina vratiti na taj nivo, da će ostati samo pojedini hodočasnici koji će prenositi neko znanje“, sluti.

 

„Depolitizacija obrazovanja“

Profesorka Teodorović kaže da nastavnici kod nas u odnosu na evropske, kada je o plati reč, već imaju četiri minusa.

 

„Početnička plata je niska, u dnu smo Evrope po početničkoj plati nastavnika. Druga stvar, ona jako sporo raste. Vi dostižete maksimum te plate pred penziju. U Evropi je to već nastavnik sa 52-53 godine može da dostigne maksimum. Maksimum je kod nas samo 16 odsto veći u odnosu na početničku platu. U Evropi je u proseku to 54 odsto. I četvrta stvar – plate nisu pravedno raspodeljene. Vi imate nastavnike koji dušu ostavljaju u školi, a imate i one koji zaista grle torbu i izađu pre učenika kad zazvoni zvono“, rekla je ona.

 

Dodaje da mora da se poveća izdvajanje za obrazovanje, jer „pričamo o digitalizaciji ali nastavnici nemaju bazična nastavna sredstva“.

 

Ističe da je važan deo depolitizacija obrazovanja.

 

„Iskreno, većina direktora osnovnih i srednjih škola su postavljena po političkoj liniji. Oni onda zapošljavaju nastavnike na isti taj način. Članovi školskog odbora, koje delegiraju jedinice lokalne samouprave, postavljeni su po političkoj liniji, uglavnom. Tenderi se nameštaju. Roditelji za ekskurzije plaćaju nestvarno mnogo novca. Dalje, nastavnici su preopterećeni administracijom. Jako im je teško da izađu iz okvira ako to žele, jer moraju da vode duplu evidenciju“, navela je.

 

„Nastavnici spasili život“

Petrović, svojevremeno proglašen i za najboljeg edukatora na svetu, kaže da je kao dete bio žrtva nasilja i učenika, i nastavnika, te da je menjao više škola i konačno našao jednu po meri.

 

„Shvatio sam da postoje neki divni ljudi koji će otključati to dugme u tebi, otvoriti te, rešiti te kao slagalicu i jednostavno i staviti te na mesto kome pripadaš, koji će da te gledaju kao neku najdragoceniju stvar. Kad sam to vidio, tu moć obrazovanja i tu transformaciju koju sam doživeo na ličnom nivou, ja sam već u šestom razredu rekao da ću biti nastavnik engleskog jezika. To se nikad nije promenilo i ja sam se vratio u tu istu školu da bih učio drugu decu, da bih vratio toj školi sve to što su oni meni dali jer oni su meni bukvalno spasili život“, naveo je emotivno.

 

On je rekao kako sarađuje sa Fondacijom Alek Kavčić koja nudi nagradu „Prosvetitelj“ za najboljeg nastavnika.

 

***

Komentar

***

 ///Cenzura i na "N1" - neobjavljen komentar///

*

Ne postoje - prečice - koje će nas unormaliti. Najteže je vaspitati svoje dete, vaspitati društvo. Kada naše malo dete pri kretanju, igranju, udari u sto, počne zbog toga da plače, odrasli ga uče da ručicom "bije sto" -"sto je zao i udario ga je". Taj najlakši način smirivanja deteta ima svoje loše nenameravane posedice u budućnosti. U odrastanju postoji na hiljade ovakvih svakodnevnih brzopletih "učenja" a sva ta "učenja", sa još nekim elementima formiraju detetov karakter i buduće ponašanje. Budući da naš čovek-dete, a najviše ih je među političarima, nije naučen da je on odgovoran za svoje postupke, koje proizvodi svojim delovanjem (kretanjem i tsl) nego je naučen da su uvek (ako su posledice loše) odgovorni neki drugi, na primer, sto. Naši političari od pada berlinskog zida 1989., voze naš auto (Srbiju) na auto putu u kontra smeru, a za brojne sudare koji oni sami (budući da voze u kontra smeru) proizvode - krive duge - po principu "sto je zao udario me je"

 

Zoran Stokić

28.06.2024.

 

Uhapšenim čuvarima i doktorki u zatvoru u Padinskoj skeli određeno zadržavanje do 48 sati

 

 

VESTI Autor: N1 Beograd 27. jun 202415:11 N1

 

 

 

Pripadnici Ministarstva unutrašnjih poslova uhapsili su pet osoba zbog postojanja osnova sumnje da su izvršile krivično delo nesavestan rad u službi, a u vezi sa smrću 74-godišnjim S.B. koji je 4. februara preminuo u zatvoru u Padinskoj skeli, saopštio je MUP.

 

Uhapšeni su S. K. (1987), D. K. (1995), S. P. (1996), Z. K. (1971), svi zapsoleni u Kazneno-popravnom zavodu u Beogradu u Padinskoj skeli, kao i V. S. (1969) zdravstveni radnik u navedenoj ustanovi.

 

„Oni se sumnjiče da su, od 24. januara do 4. februara ove godine, u svojstvu službenih lica, kršenjem Pravilnika o načinu obavljanja poslova u službi za obezbeđenje u zavodima za izvršenje krivičnih sankcija i procedurama i propuštanjem dužnosti nadzora, nesavesno postupali u vršenju službe, usled čega je 4. februara ove godine preminuo prekršajni osuđenik S. B., koji je izdržavao prekršajnu kaznu u zatvorenom odeljenju Kazneno-popravnog zavoda u Beogradu u Padinskoj Skeli“, navodi se u MUP.

 

Osumnjičenima je određeno zadržavanje do 48 časova i oni će, uz krivičnu prijavu, biti privedeni nadležnom tužilaštvu.

 

 

***

Komentar

***

 ///Cenzura i na "N1" - neobjavljen komentar///

*

 

Čim se dogodi neki tragičan slučaj, ako započnemo - poput areheologa - da otkrivamo sloj po sloj, naiđemo na ovakvo stanje institucija - kao u ovom padinjaku. Padinjak bi - mogao da bude - metafora stanja institucija - u Srbiji posle 35 godina samoubilačke ratne politike, koja se otrgla bilo kakvoj kontroli. Kada su svojevremeno ratovali Iran i Irak - posle 4 godine ratovanja - su shvatili da nisu u stanju više da ratuju, nije (više) bilo resursa za rat. A kod nas, iako nemamo privredu koja puni budzet, a nemamo ni arapsku naftu, vlast 35 godina ratuje vojno, diplomatski, u rukavicama i tsl, a funkcionisanje institucija je bilo poslednja rupa na svirali, bili su zainteresovani  samo toliko da institucije rade - bilo kako - "štapom i kanapom", "neka krše bilo koje standarde i procedure", neka u njima rade laici i nemoralini tipovi, neka rade sa lažim diplomama i tsl, samo da rade - jer ako bi prestale sa radom - narod bi video - dokle nas je dovela ratna ideologija. Ovome samoubilačkom stanju nije doprinela samo vlast, nego i narod, svojim karakterom. Koji je to karakter? Formiran je u bespućima despotija u kojim smo živeli – vizantisko, osmansko, komunistička – faza. Podanički karakter, spolja gledano: trpi i ćuti, beskonačno se prilagođavaj svakoj  nenormalnoj situaciji; unutar gledano: stres i depresija, agresija prema nedužnima (najbližim) članovima porodice, prijateljima ili onima koji se ne mogu odbraniti.

 

Zoran Stokić

27.06.2024.

 

Jezivo: Ovo postaje stvarnost? FOTO

 

 

Naučnik je otkrio koncept zatvora budućnosti za koji tvrdi da bi puštanje kriminalca na slobodu moglo da se ubrza do minuta, umesto na godine ili decenije.

 

Izvor: B92.net Profimedia/Courtesy Everett Collection

 

 

Nazvan Cognify, dizajn bi implementirao sintetička sećanja na zločin neke osobe u njihov mozak, ali bi pokazao perspektivu njihove žrtve.

 

Sistem bi mogao da sadrži uređaj sličan VR-u (virtuelna realnost) koji prikazuje snimke prekršaja generisane veštačkom inteligencijom, zajedno sa moždanim implantom koji izaziva emocionalna stanja kao što su kajanje ili žaljenje - osećanja koju neki pojedinci možda ne proizvode sami.

 

Koncept, koji je razvio Hashem Al-Ghaili, bi osigurao dugoročne efekte terapijske sesije tako što bi uspomene učinio trajnim.

 

Al-Ghaili gleda u budućnost sa zatvorom za koji tvrdi da će pomoći kriminalcima da uče iz svoje prošlosti

 

"Cognify bi jednog dana mogao da stvori i usađuje veštačka sećanja direktno u mozak zatvorenika", navodi se u narativnom videu.

 

"Ove složene, živopisne uspomene se stvaraju u realnom vremenu pomoću sadržaja generisanog veštačkom inteligencijom. Dok bi rehabilitacija trajala nekoliko minuta, zločincu bi se činilo godinama. U umu kriminalca, vreme bi prolazilo drugačije nego u stvarnom životu", navodi se u videu.

U zavisnosti od težine zločina subjekta i njegove kazne, sećanja bi mogla da se prilagode potrebama rehabilitacije svakog subjekta.

 

Zatvorenici se podvrgavaju skeniranju mozga visoke rezolucije koje stvara detaljnu mapu njihovih neuronskih puteva. Mapa omogućava uređaju Cognify da cilja određene regije mozga odgovorne za pamćenje, rasuđivanje i logičko razmišljanje, piše Dejli Mejl.

 

Inspiracija u filmu "Paklena pomorandža"

Podsećamo, Stenli Kjubrik je još davne 1971. godine režirao film "Paklena pomorandža" po istoimenom romanu Entonija Burdžesa.

 

Film sadrži uznemirujuće, nasilne slike koje stavljaju akcenat na psihijatriju, maloletnu delinkvenciju, i druge socijalne, političke i ekonomske situacije u distopijskoj budućoj Britaniji.

 

Jedna od metoda rehabilitacije glavnog junaka je upravo gledanje uznemirujućih snimaka nasilja, što pomalo podseća na novu, pomenutu ideju.

 

 

***

Komentar

***

 

 

 

Da nenadmašni Kjubrik. Kao i svi izumi i ovaj o zatvorenicima je rezultat predhodnih izuma. Ti predhodni izumi se nekako uvek zaborave. Za Filmove, kinematografiju  - iluziju kretanja - koja se postiže tako što se na brz način projektuju mnoge nepokretne slike  se kaže da je proizvod  domišljatosti i eksperimentisanja 19-og veka. A istina je drugačija - filmovi su nastali - kao rezultat  brojnih drugih izuma i ideja u razdoblju od iskona a naročito u poslednjih 2500 god. Nije slučajno što reč "bioskop" dolazi od "kinema"- toskop tj. ima zajedničko poreklo i istoriju sa antičkim pojmom "kinematika" - "pokret". Čovek je od iskona hteo da prestavi pokret, pokret kao – "simbol života". To možemo videti na slikama u pecinama,.,kod Aristotela,., Geme Frisiusa, astronoma, koji je pomoću kamere opskura, trinagulacije i određivanja geografske dužine satom, proučavao pomračenje sunca 1544 i druge fenomene na nebu i Zemlji.  Sam termin camera obscura skovao je Kepler; 1620-ih izumeo je prenosivu kameru obskuru - pored astronoma korsitili su je i slikari za crtanje pejzaža. A Kircherov "magični fenjer"  1671., sastojao se od diska i optičkog uređaja za gledanje. Brojne male slike bile su prikačene na ovaj disk, koje su se zatim mogle videti uvećane kroz sistem sočiva. Ovaj uređaj  je direktna preteča fenakistiskopa Ž. Platoa 1832., (slično: stroboskop S.Stampfera; zootrop V. Hornera), koji je postao inspiracija pionirima tehnologije filma - direktan je prethodnik filmskog projektora.

 

Zoran Stokić

25.06.2024.

 

NASA lansira veštačku zvezdu oko Zemlje

 

 

SCITECH Autor: RTS 24. jun 202423:17 NASA

 

 

Jedan od revolucionarnijih astronomskih alata decenije je mini satelit veličine kutije za hleb. Satelit će delovati kao veštačka zvezda koju će astronomi posmatrati sa Zemlje, omogućavajući im da preciznije izmere osvetljenost odeđenog svemirskog objekta i bolje razumeju neke od najvećih misterija u našem univerzumu, poput tamne energije.

 

Nasa je nedavno odobrila svemirsku misiju „Landolt“ koja vredi 19,5 miliona dolara, i koja predviđa lansiranje mini-satelita u Zemljinu orbitu.

 

„Ovo je zaista sjajna stvar za nauku koju Nasa podržava. To je nešto što će pomoći svim astronomima“, rekla je Tajler Riči-Jovel, postdoktorski istraživač u Lovel opservatoriji koji proučava astronomiju i egzoplanete.

 

Revolucionarni novi alat za astronome

Mini-satelit, nazvan „CubeSat“, dizajniran je da kruži oko Zemlje na udaljenosti od 25.000 kilometara.Na toj udaljenosti, njegova brzina će odgovarati Zemljinom okretanju, tako da će satelit izgledati kao da je fiksiran na noćnom nebu, i biće uočljiv kako bi se lakše pratio, prenosi rts.rs

 

Neće biti vidljiv golim okom, ali za teleskope će izgledati kao zvezda. Planirano je da misija bude pokrenuta 2029. To će biti prvi alat te vrste.

 

„Ovo je zaista novo za nas da imamo neku vrstu veštačke zvezde na koju u našem radu možemo da se oslonimo i da je zaista koristimo“, rekla je Riči-Jovel.

 

Ono što ovu „veštačku zvezdu“ čini boljom od prave je to što će astronomi tačno znati koliko svetlosti emituje.

 

Satelit će emitovati laserske snopove sa određenim brojem svetlosnih čestica, ili fotona, koje astronomi mogu koristiti za kalibraciju svojih teleskopa za merenje svetlosti. To može pomoći da se eliminiše mnogo nagađanja i nepoznanica dok astronomi, koristeći mere pravih zvezda, baždare svoje instrumente.

 

„Problem je u tome što ne postoji način da se tačno zna koliko svetlosti prave zvezde emituju jer ne možemo da pošaljemo sondu jednoj da tačno izmeri njen sjaj. Zato je Landolt misija važna“, kaže Riči-Jovel.

 

„Kad krene misija, a mi tačno znamo koliko fotona, koliko svetlosti u sekundi, dolazi iz CubeSat-a“, onda možemo da ga koristimo da uporedimo i preciznije izmerimo svetlost drugih objekata, kao što su stvarni zvezde, dodala je.

 

Očekuje se da će misija pomoći astronomima da izmere svetlost koju emituju zvezde sa 10 puta većom preciznošću od trenutnih procena.

 

To je kao da ste dobili slagalicu od 1.000 delova koja je imala sređenu samo polovinu površine, a onda vam je neko spojio još nekoliko stotina delova. „Landolt“ misija će pomoći astronomima da „uhvate“ sitne detalje koji su inače nedostajali u podacima.

 

Kako „Landolt“ može da bude revolucija u astronomiji

 

„Sva naša astronomija je zasnovana na svetlosti, tako da zaista moramo da znamo koliko svetlosti zapravo primamo“, rekla je Riči-Jovel.

Iz zraka svetlosti možete mnogo naučiti: temperaturu zvezde, njenu masu, tipove egzoplaneta koje kruže oko nje i da li bi one potencijalno mogle da sadrže život.

 

Na primer, saznanje o temperaturi zvezde, može vam reći koliko daleko egzoplaneta mora biti da bi održala vodu na svojoj površini, objasnila je Riči-Jovel. Voda je jedan od glavnih sastojaka života kakav poznajemo, i jedna od ključnih karakteristika koje astrobiolozi traže kada pronalaze potencijalne planete na kojima bi mogao biti život.

 

Pronalaženje više planeta sličnih Zemlji je samo početak. Astronomi takođe mogu koristiti „Landolt“ misiju za merenje svetlosti udaljenih zvezda koje eksplodiraju – supernove, koje pomažu u izračunavanju brzine širenja univerzuma.

 

Upravo sada, kosmolozi koji proučavaju širenje univerzuma suočavaju se sa ogromnim izazovom: ne mogu se zadovoljiti samo jednom vrednošću za stopu širenja. Neke metode dovode do jedne vrednosti, dok druge dovode do malo drugačije. Ova zagonetka bi mogla biti ključna za otkrivanje nekih od najvećih misterija univerzuma, poput razumevanja nevidljive sile koja cepa naš univerzum, a koju nazivamo tamnom energijom, prenosi portal Sciense Alert.

 

 

***

Komentar

***

 

 

Odlična naprava; kao i svi izumi  on je rezultat predhodnih izuma.  Jedan zaboravljen primer: Tiho Brahe je veoma cenio instrumente Geme Frisiusa, astronoma, koji je pomoću kamere opskura, trinagulacije i određivanja geografske dužine satom, proučavao pomračenje sunca 1544.  Sam termin camera obscura skovao je Kepler; 1620-ih izumeo je prenosivu kameru obskuru - pored astronoma korsitili su je i slikari za crtanje pejzaža. Kircherov magični fenjer  1671., sastojao se od diska i optičkog uređaja za gledanje. Brojne male slike bile su prikačene na ovaj disk, koje su se zatim mogle videti uvećane kroz sistem sočiva. Ovaj uređaj  je direktna preteča fenakistiskopa Ž. Platoa 1832., (slično: stroboskop S.Stampfera; zootrop V. Hornera), koji je postao inspiracija pionirima tehnologije filma - direktan je prethodnik filmskog projektora. Nije slučajno što reč "bioskop" dolazi od "kinema"- toskop tj. ima zajedničko poreklo i istoriju sa pojmom "kinematika" - "pokret".  Filmovi, kinematografija  - iluzija kretanja - koja se postiže tako što se na brz način projektuju mnoge nepokretne slike  je proizvod  domišljatosti i eksperimentisanja 19-og veka. Neuporedivo više od toga - filmovi su nastali - kao rezultat  brojnih drugih izuma u razdoblju od 2500 g.

 

Zoran Stokić

25.06.2024.

 

 SSSR predstavljen kao demokratija

SSP: Skandalozno pitanje na maturskom ispitu u kom je SSSR predstavljen kao demokratija

 

VESTI Autor: N1 Beograd 23. jun 202410:40 Ministarstvo prosvete

 

Stranka slobode i pravde (SSP) ocenila je danas da je skandalozno pitanje koje se našlo na testu iz istorije, na nedavno održanoj maloj maturi, u kom piše da je Savez sovjetskih socijalističkih republika (SSSR) bio "demokratska zemlja" i da se borio protiv imperijalizma.

 

„Autori ovog pitanja za jednopartijski, komunistički SSSR čiji represivni aparat je ubio milione ljudi kažu da je bio demokratska tvorevina. U isto vreme uče decu da je SSSR koji je zemlje Varšavskog pakta tretirao kao kolonije, upotrebljavajući vojnu silu i prinudu kada god bi neka od njih želela da samostalno odlučuje, podrivao imperijalizam. Da ne bude zabune, u pitanju SAD i Engleska su predstavljaju kao zemlje koje su uništavale demokratiju“, izjavila je Nataša Zečević iz SSP.

 

Ministarstvo prosvete

Po njenim rečima, jasno je da se radi o sramnom podmetanju deci koja u tom uzrastu teško razlikuju istinu od istorijskih izvora.

 

„To što deci kroz testove iz istorije plasiraju laži umesto činjenica konačan je dokaz potpunog sloma obrazovnog sistema koji su od prosvetnih radnika oteli stranački direktori i komesari i sada ga zloupotrebljavaju idealizujući represivni sistem SSSR kako bi opravdali to što režim u Srbiji danas proganja neistomišljenike i zabranjuje drugačije mišljenje uz obaveznu antizapadnu kampanju koje više nisu pošteđeni ni osnovci“, piše u saopštenju.

 

Đaci su na testu iz istorije imali pitanje u kom je na osnovu odlomka iz istorijskog izvora trebalo da zaključe o kom sukobu je reč u datom tekstu.

 

„Formirale su se dve suprotne političke linije: na jednom polu politika SSSR i demokratskih zemalja usmerena ka podrivanju imperijalizma i učvršćivanju demokratije, a na drugom polu politika SAD i Engleske usmerena ka jačanju imperijalizma i uništenju demokratije“, glasilo je jedno od pitanja.

 

Ponuđeni odgovori su bili: Prvi svetski rat, Drugi svetski rat, Hladni rat i sukob u Ruandi.

 

 

 

 

***

Komentar

***

 

 

 

Skandalozno je za građane Srbije, ali Srbija je okupirana država, okupirala ju je KOMINTERNA, prvi koraci okupacije:  1928., 1929., temeljeni  udareni  1945., a rezultati te okupacije najasnije se vide od 1989-2024., jer za crveno-crnu koaliciju na vlasti tada 1989.,  nije pao berlinski zid, SSSR je bio demoratija, podržali su puč "demokratskih" komunističkih generala protiv Gorbačova i Jelcina; kao što svi mogu da vide već preko tri decenije vode VEČI RAT protiv ZAPADNE  CIVILIZAIJE  u korist politike koju je zacrtala KOMINTERNA. Apsolutno SVE  je u Srbiji od 1945., propušteno kroz prizmu kominternine ideologije, pa nije za čuđenje - demokratski SSSR - u maturskom tekstu. Cena svega rečenog?

Potpuno razorena Srbija – duhovno i materijalno, bez znanja i struka, bez privrede koja bi punila budzet  zemlje, bez ljudskih resursa, masovna  deceniska emigracija, bez izvrešne tranzicije - političko ekonomske - koja bi Srbiju iz komunističkog (verskog) jednoumlja prevela u političku demokratiju iz kolektivističkog društva u građansko društvo; a neuspelu komunističku državnu ekonomiju  u kapitalističku.

 

Zoran Stokić

23.06.2024.

 

Zanemareni evropski grad proglašen najsrećnijim na svetu

 

 

LIFESTYLE Autor: N1 Beograd 20. jun 202409:39 Matthias Graben/imageBROKER/Profimedia

 

 

Indeks srećnih gradova analizirao je hiljade faktora kako bi procenio kvalitet života stanovnika.

 

Šta vas čini srećnim u vašem gradu? Neki ljudi vole puno zelenih površina, drugi žude za živahnim noćnim životom, a mnogi bi želeli harmoničan balans i jednog i drugog. Ali ima još mnogo stvari koje treba razmotriti.

 

Indeks srećnih gradova procenio je hiljade različitih faktora za razumevanje kvaliteta života i osećaja sreće među stanovnicima jednog grada, a oni se mogu grupisati u pet kategorija: građani, uprava, životna sredina, ekonomija i mobilnost, piše Time Out.

 

Evropa je u potpunosti dominirala među prvih 20 ove godine, zauzimajući 19 od prvih 20 mesta najsrećnijih gradova sveta, ali je grad Orhus, drugi po veličini grad u Danskoj, dospeo na prvo mesto.

 

Ovaj grad možda nije tako poznat kao Kopenhagen (koji je zauzeo osmo mesto), ali je već poznat kao „grad osmeha“, uglavnom zahvaljujući radosti koju ljudi osećaju prema njegovoj jedinstvenoj lokaciji na brdu.

 

Pogledajte još:

 

arhus, najsrećniji grad na svetukimbruhn/Pixabay

Cirih je osvojio drugo mesto, Berlin treće, Geteborg četvrto, a Amsterdam peto mesto. Međutim, na listi se našao i jedan neevropski grad: Mineapolis u SAD, poznat po svojoj umetničkoj sceni, zauzeo je osamnaesto mesto.

 

Lista 20 najsrećnijih gradova na svetu:

Orhus

Cirih

Berlin

Geteborg

Amsterdam

Helsinki

Bristol

Kopenhagen

Ženeva

Minhen

Stokholm

Roterdam

Oulu

Beč

Edinburgh

Rejkjavik

Alborg

Mineapolis

Bazel

Alesund

 

 

***

Komentar

***

 

 

Da je društvo neuporedivo važnije od države pokazuje istorija Orhusa (Arhus) i život  u njemu danas. U njemu je 1928., malo kasnije od BU, započeo život  Arhus Universitet  -  započeo je život u iznajmljenim prostroijama tehničke škole sa 1 prof  filozofije i 4 prof jezika a danas  je jedan od najopremljenijih a po kvalitetu života u njemu jedan od najboljih u Evropi. Univerzitet Arhus je trebao da rastereti Univerzitet u Kopenhagenu. 1929., opština Arhus je univerzitetu dala  12 hektara zemljišta  blizu centra grada na pejzažnom valovitom  brdu a zgrade su izgrađene oko parka sa dva mala jezera. Građen je privatnim kapitalom uz državno  infrastrukturno servisiranje.  Poređenje BU i Arhusa je slika moći društva, nešto poput raja i pakla - po uslovima za život i rad. Dok se Beograd diči Beogradom na vodi i  crkvom na Vračaru, u Arhusu je Univerzitetska biblioteka sa svojih 18 spratova jedna od najvažnijih i najvećih zgrada u gradu.

 

*

@EMPATIJA Od '90 empatija je u rapidnom opadanju ona podrazumeva  sposobnost da se emocionalno razume šta druga osoba doživljava.  Parametri  - koji pokazuju stepen - agresije - u društvu, od porodice, škole,..., medija - bilo koje institucije od '90 su u porastu. A to govori da naš prosečan čovek nije u stanju da se stavi u poziciju tuđih osećanja. To je zato što smo od 1990., vraćeni u "Prokletu avliju" (Andrić) odakle smo pokušali da uteknemo - umesto da smo tada krenuli za nekim našim Gruntvigom krenuli smo za S.M., empatije-eliminatora. N. Gruntvig  čovek "institucija" u  danskom intelektualnom i društvenom životu; pisac, pesnik(1500 himni), pedagog, teolog, sveštenik, filozof, istoričar, episkop, filolog, polemičar i političar;  da bi spečio propast Danske (posle gubitka Norveške 1814.)-"vere je bila uzrok gubitka Norveške" izgradio je duhovne stepenice budućeg Danskog društva, moderne danske nacionalne svesti (socijalizacija ljudi, narodne gimnazije) – put ka empatiji i sreći.

 

Zoran Stokić

20.06.2024.

 

Smrtni rizik i previsoke cene, ali ipak… Zašto ljude mami da odu do „ivice sveta“?

 

 

SCITECH Autor: BBC, N1 Beograd 19. jun 202418:28 noć nebo zvezde gledanjeYe Aung Thu / AFP

 

 

Uprkos rizicima, troškovima i zabrinutosti za životnu sredinu, ljude i dalje privlače potencijalno opasna putovanja – ali zašto?

 

BBC je pokušao da da odgovor na to pitanje.

 

Pre godinu dana oči celog sveta bile su uprte u udaljene dubine severnog Atlantika kada je podmornica Titan izgubila kontakt sa svojim brodom dok se spuštala do olupine Titanika. Sa rezervama kiseonika od samo 96 sati, počela je mahnita spasilačka misija.

Nekoliko dana kasnije, vlasti su potvrdile da je loše dizajnirana podmornica pretrpela „katastrofalnu imploziju “ na 3.800 metara ispod mora, te da su u trenutku stradala dva člana posade i tri putnika koji su platili 250.000 dolara po osobi za svoje putovanje.

 

Svako ko se pita da li bi nas strašna sudbina Titana mogla navesti da preispitamo sigurnost i mudrost ekstremnog turizma, dobili su odgovor krajem prošlog meseca kada je jedan drugi milijarder najavio planove za izgradnju još jedne podmornice da poseti lokaciju Titanika.

 

Vest je stigla samo devet dana nakon što je svemirska tehnološka kompanija Blue Origin, koju je osnovao osnivač Amazona Džef Bezos, lansirala svoj prvi let sa posadom otkako se jedna od njenih raketa srušila 2022. godine. Šest putnika u svemiru platilo je čak 1,25 miliona dolara po osobi za let od devet minuta i 53 sekunde .

 

Ipak, mnogi se i dalje pitaju da li bi putnici trebalo da nastave da idu do ivice Zemlje – ili dalje.

 

„Sektor ekstremnog turizma prepun je visokih troškova, velikih opasnosti i promenljivih mera predostrožnosti“, rekao je Melvin S. Marš, autor istraživačkog rada „Etičke i medicinske dileme ekstremnog turizma“, na Međunarodnoj konferenciji o turizmu u Kejptaunu u martu.

 

Uprkos interesovanju za putovanja koja pomeraju granice, on je primetio da „etička i pravna razmatranja nekih rizičnijih aktivnosti još nisu preispitana“.

 

Ipak, Marš i drugi kažu da ne očekuju da će se nešto promeniti.

 

„Niko nije iznenađen zbog oih smrtnih slučajeva. Znate da će se to dogoditi. Vrlo malo ljudi uopšte razmišlja o tom pitanju“, naveo je.

 

U međuvremenu, uprkos ekstremnom zagađenju, broj privatnih lansiranja raketa se više nego udvostručio od 2019. godine, u velikoj meri zahvaljujući milijarderima Bezosu, Ilonu Masku i Ričardu Bransonu koji se međusobno takmiče u razvijanju ponuda komercijalnih putovanja u svemir.

 

Sagovornici BBC-ja kažu da sve ovo podseća na evoluciju putovanja avionom.

 

Najpre su avionima leteli drznici, a za njima i bogati putnici. Na kraju, industrija je razvila džambo mlazne avione velikog kapaciteta koji su učinili putovanje avionom pristupačnim, sveprisutnim i sada najbezbednijim oblikom transporta na planeti.

 

Prema Diani Vajbel, kulturnom antropologu

 

Jedna od najznačajnijih ekoloških fotografija ikada snimljenih – čuvena slika „izlaska Zemlje“ koju je 1968. godine snimio američki astronaut Vilijam Anders, koji je umro ovog meseca – stvorila je osećaj strahopoštovanja i dala nam perspektivu mesta čovečanstva u Univerzumu.

 

Vajbel je intervjuisala astronaute koji kažu da su im se životi promenili onog trenutka kada su videli našu planetu „odozgo“.

 

„To vas tera da prepoznate da ste na planeti, da kružite oko Sunca i da je čitav univerzum oko nas… To je spoznaja koliko je planeta krhka i kako sve ostalo oko nje nije za život“, rekla je.

 

Inspirativno, da, ali ovde na Zemlji, videli smo da kada bogati putnici rizikuju, svi snose troškove.

 

Spasavanje podmornice Titan koštalo je američku vladu milione dolara i izazvalo globalno interesovanje. Nasuprot tome, nekoliko dana ranije, grčka obalska straža je malo pomogla kada je ribarski brod prepun krijumčarenih migranata potonuo u Sredozemnom moru – stradalo je više od 600 ljudi. Bivši američki predsednik Barak Obama bio je jedan od mnogih koji su primetili neujednačenu medijsku pažnju, za koju je rekao da ilustruje „ opscene “ nivoe nejednakosti.

 

Arun Upneja, dekan Fakulteta za hotelijerstvo na Univerzitetu u Bostonu, rekao je da bi jedan od načina za rešavanje potencijalnih rizika i troškova ekstremnog turizma bio da se od kompanija koje nude ova putovanja zahteva da imaju osiguranje, što ih čini odgovornim za rizike i potencijalne nesreće.

 

„Osiguranje traganja i spasavanja bi na neki način trebalo da bude obavezno… tako da društvo nije to koje plaća“, rekao je on.

 

Ali poput Marša, Upneja ne veruje da su potencijalne opasnosti ekstremnog turizma dovoljne da uspore njegov zamah. U stvari, primećuje da je u ugovoru koje su potpisali putnici Titana navodno tri puta pomenuta reč „smrt“ na prvoj stranici. Ni cena verovatno neće biti dugoročna prepreka.

 

„Troškovi će se sigurno smanjiti i učiniti ovo dostupnim većim grupama. Ljudi su to radili i to će [nastaviti] da rade“, rekao je.

 

Ipak, jedna značajna promena u protekloj godini je to što se čini da insajderi u industriji ozbiljnije shvataju rizik povezan sa potencijalno rizičnim izletima. Dve žrtve nesreće sa Titanom bili su članovi Kluba istraživača (The Explorers Club), međunarodne organizacije koju su 1904. osnovali istraživači Arktika da bi promovisali naučna otkrića i istraživanja. Nakon incidenta sa Titanom, članovi su formirali radnu grupu za brzo reagovanje kako bi pomogli tokom spasavanja i oporavka onih ljudi koji se nađu u opasnim okruženjima.

 

„To je u velikoj meri deo nasleđa Titana. Ako postoji problem, mi to iznosimo na celu mrežu. Ovi ljudi imaju veze i ideje… Ne uzimamo zdravo za gotovo da je sve što se može uraditi već urađeno“, rekla je Sinove Stromsvag, predsednica norveškog ogranka Kluba istraživača.  i vođa operativne grupe za spasavanje. „.“

 

Ona napominje da ništa ne može zaustaviti poriv da ljudi istražuju i pomeraju svoje granice – i ništa ne bi trebalo.

 

„Ljudi su oduvek istraživali. Tako smo naučili kako svet funkcioniše. Tako smo razvili nauku. Potcenjujemo vrednost privatnog biznisa i pojedinaca za pomeranje tehnologije napred“, rekla je ona.

 

Ipak, drugi tvrde da ljudi ne moraju da rizikuju svoje živote leteći kroz stratosferu ili spuštajući se na morsko dno da bi imali smisleno iskustvo putovanja.

 

Polin Fromer, direktorka Fromerovih turističkih vodiča, kaže da trošenje abnormalnih suma novca za putovanje ne garantuje da ćete imati smislenu avanturu. Naprotiv, verovatno će vas udaljiti od ljudi i kultura koje čine svet tako čudesno raznolikim.

 

„Kada izložite svoj život riziku, odsecate se od života te destinacije. Ponekad vas ove ekstremne avanture izoluju“, rekla je ona.

 

 

***

Komentar

***

 

 

Opsednuti antropocentrizmom ni u 21 veku nije opšte mesto - da sve što je u nama  - jeste proizvod  lanca  života  od  bakerija,..., biljaka, životinja; u nas su ugrađeni elementi  koji su stvarani preko 3 milijardi god. Otuda i "naša" najstarija i najjača emocija  strah, a najstarija i najjača vrsta straha je strah od nepoznatog. Sa opasnošću pojačavaju se sve  emocije a pojačana je i svest, koja usmerava  pažnju na svaki detalj. Iako su civilizacije stvorile život koji nije na svakodenvnoj egzistencijalnoj "ivici" - ekstremni turizam - nas vodi na "zaboravljeni" "život na ivici" (nužan za opstanak)! Civilizacija je kao krava koja nam da mleko (namuzemo ga u kofu) a onda se krava ritne obori kofu i prospe mleko; tamna strana civilizacije je pojava maligne agresije. Prva - benigna - koju delimo sa životinjama, filogenetski je programiran impuls za napad/beg kada su jedinki ugroženi vitalni životni interesi; ona je nužna za opstanak jedinke i vrste, nestaje kada i njen uzrok. Maligna - destriktivna nije pak filogenetski programirana; nije biološki ili psihološki fenomen već sociološki - destrukcija radi destrukcije.

 

 

Zoran Stokić

19.06.2024.

 

Kineski naučnici otkrili su novi obrazac rotacije Sunca

 

 

SCITECH Autor: HRT 18. jun 202421:27 Shutterstock/Lukasz Pawel Szczepanski

 

 

Kineski naučnici su uz pomoć svog satelita za istraživanje Sunca - kineskog H-alpha Solar Ekplorer-a (CHASE) napravili značajan napredak u proučavanju Sunca, što je dovelo do otkrića novog obrasca rotacije sunčeve atmosfere.

 

Prvi put u istoriji, tim je uspešno generisao precizan trodimenzionalni prikaz rotacije solarne atmosfere, a nalazi su objavljeni u renomiranom međunarodnom časopisu Nature Astronomi, prenosi HRT.

 

Nakon opsežne studije, istraživači kažu da su dobili prvu trodimenzionalnu sliku rotacije sunčeve atmosfere na svetu, otkrivajući više tajni o našem Suncu.

 

Tradicionalno, kako se sfera rotira, što je veća visina atmosfere, to se sporije kreće. Međutim, istraživački tim je otkrio da kako se visina solarne atmosfere povećava, tako se povećava i brzina rotacije Sunca.

 

-„Pošto rotacione promene izazvane viskoznim efektima treba da se postepeno smanjuju od dna ka vrhu, mora postojati sila koja pokreće rotaciju gornjih slojeva atmosfere. Stoga će ovo otkriće imati značajne naučne implikacije na solarnu aktivnost i evoluciju Sunca“, rekao je Ding Mingde, glavni istraživač projekta i profesor na Univerzitetu Nandžing.

 

Časopis navodi da rezultati imaju važne implikacije za bolje razumevanje procesa ispod površine Sunca i njegove atmosferske dinamike.

 

Satelit CHASE lansiran je u oktobru 2021. i ima očekivani životni vek od tri godine. Postavljen je u zaključanu orbitu oko Zemlje, ostajući u istom fiksnom položaju u odnosu na Sunce, omogućavajući letelici da prikuplja podatke i snima slike.

 

Satelit ima i kinesko ime „Ksihe“, što je ime boginje Sunca koja je, prema drevnoj kineskoj mitologiji, kreirala kalendar.

 

 

***

Komentar

 

***

 

Problem je složen jer Sunce nije čvrsto telo, već je sastavljeno od gasovite plazme. Do nedavno, helioseizmologija, grana nauke koja proučava kretanje solarne fotosfere i talasa na Suncu, nije mnogo napredovala u proučavanju unutrašnje rotacije Sunca. Modeli su polazili od toga da se diferencijalni površinski profil proteže u unutrašnjost Sunca, poput rotirajućih diskova – to je vodilo zaključku da je u zoni konvekcije magnetna energija manja od turbulentne energije (i da ima sporednu ulogu). Međuim odkako je Japanski superkompjuter Fugaku 2021., precizno  simulirao  toplotnu konvekciju i magnetno polje u unutrašnjosti Sunca, jedan od rezultata je (i) nova diferencijalna  rotacija - dugoperiodične oscilacije kontrolišu diferencijalnu rotaciju Sunca. Postignute su simulacije visoke rezolucije bez presedana. Simulacija je koristila 5,4 milijarde tačaka i uspela je da reprodukuje diferencijalnu rotaciju Sunca sa brzim ekvatorom i sporim polovima. Model je pokazao jako magnetno polje, čija je energija više nego dvostruko veća od energije turbulencije. Magnetno polje igra važnu ulogu u stvaranju i održavanju diferencijalne rotacije Sunca. Kinezi su ovo znači potvrdili!

 

Zoran Stokić

19.06.2024.