Zanemareni evropski grad proglašen najsrećnijim na svetu

 

 

LIFESTYLE Autor: N1 Beograd 20. jun 202409:39 Matthias Graben/imageBROKER/Profimedia

 

 

Indeks srećnih gradova analizirao je hiljade faktora kako bi procenio kvalitet života stanovnika.

 

Šta vas čini srećnim u vašem gradu? Neki ljudi vole puno zelenih površina, drugi žude za živahnim noćnim životom, a mnogi bi želeli harmoničan balans i jednog i drugog. Ali ima još mnogo stvari koje treba razmotriti.

 

Indeks srećnih gradova procenio je hiljade različitih faktora za razumevanje kvaliteta života i osećaja sreće među stanovnicima jednog grada, a oni se mogu grupisati u pet kategorija: građani, uprava, životna sredina, ekonomija i mobilnost, piše Time Out.

 

Evropa je u potpunosti dominirala među prvih 20 ove godine, zauzimajući 19 od prvih 20 mesta najsrećnijih gradova sveta, ali je grad Orhus, drugi po veličini grad u Danskoj, dospeo na prvo mesto.

 

Ovaj grad možda nije tako poznat kao Kopenhagen (koji je zauzeo osmo mesto), ali je već poznat kao „grad osmeha“, uglavnom zahvaljujući radosti koju ljudi osećaju prema njegovoj jedinstvenoj lokaciji na brdu.

 

Pogledajte još:

 

arhus, najsrećniji grad na svetukimbruhn/Pixabay

Cirih je osvojio drugo mesto, Berlin treće, Geteborg četvrto, a Amsterdam peto mesto. Međutim, na listi se našao i jedan neevropski grad: Mineapolis u SAD, poznat po svojoj umetničkoj sceni, zauzeo je osamnaesto mesto.

 

Lista 20 najsrećnijih gradova na svetu:

Orhus

Cirih

Berlin

Geteborg

Amsterdam

Helsinki

Bristol

Kopenhagen

Ženeva

Minhen

Stokholm

Roterdam

Oulu

Beč

Edinburgh

Rejkjavik

Alborg

Mineapolis

Bazel

Alesund

 

 

***

Komentar

***

 

 

Da je društvo neuporedivo važnije od države pokazuje istorija Orhusa (Arhus) i život  u njemu danas. U njemu je 1928., malo kasnije od BU, započeo život  Arhus Universitet  -  započeo je život u iznajmljenim prostroijama tehničke škole sa 1 prof  filozofije i 4 prof jezika a danas  je jedan od najopremljenijih a po kvalitetu života u njemu jedan od najboljih u Evropi. Univerzitet Arhus je trebao da rastereti Univerzitet u Kopenhagenu. 1929., opština Arhus je univerzitetu dala  12 hektara zemljišta  blizu centra grada na pejzažnom valovitom  brdu a zgrade su izgrađene oko parka sa dva mala jezera. Građen je privatnim kapitalom uz državno  infrastrukturno servisiranje.  Poređenje BU i Arhusa je slika moći društva, nešto poput raja i pakla - po uslovima za život i rad. Dok se Beograd diči Beogradom na vodi i  crkvom na Vračaru, u Arhusu je Univerzitetska biblioteka sa svojih 18 spratova jedna od najvažnijih i najvećih zgrada u gradu.

 

*

@EMPATIJA Od '90 empatija je u rapidnom opadanju ona podrazumeva  sposobnost da se emocionalno razume šta druga osoba doživljava.  Parametri  - koji pokazuju stepen - agresije - u društvu, od porodice, škole,..., medija - bilo koje institucije od '90 su u porastu. A to govori da naš prosečan čovek nije u stanju da se stavi u poziciju tuđih osećanja. To je zato što smo od 1990., vraćeni u "Prokletu avliju" (Andrić) odakle smo pokušali da uteknemo - umesto da smo tada krenuli za nekim našim Gruntvigom krenuli smo za S.M., empatije-eliminatora. N. Gruntvig  čovek "institucija" u  danskom intelektualnom i društvenom životu; pisac, pesnik(1500 himni), pedagog, teolog, sveštenik, filozof, istoričar, episkop, filolog, polemičar i političar;  da bi spečio propast Danske (posle gubitka Norveške 1814.)-"vere je bila uzrok gubitka Norveške" izgradio je duhovne stepenice budućeg Danskog društva, moderne danske nacionalne svesti (socijalizacija ljudi, narodne gimnazije) – put ka empatiji i sreći.

 

Zoran Stokić

20.06.2024.