7 na N1: Je l’ živo pravosuđe i zašto nije?

 

 

7 NA N1 Autor: Maja Nikolić 16. jun 202411:34

 

 

Znaš li ti ko sam ja? Pitala je majka jednog učenika nastavnicu biologije pre nego što joj je glavu olupala o pod. Jedan čovek osuđen je na devet meseci zatvora jer je javnu tužiteljku Zagorku Dolovac pitao "Zar ste vi još uvek živi?". Je l' živo pravosuđe i zašto nije? To pita opozicija u Nišu i Čačku. Ona u Beogradu pita se da li je Marko Bastać opozicija ili će na Starom gradu u novu vlast s naprednjacima? Kako je Bastać izbegao da odgovori na pitanje, ko je novi direktor BIA, a šta je stari radio u Moskvi? Saznaćete u epizodi 7 na N1 u kojoj prvi put nema Vučića. Pročitaj više:

 

https://n1info.rs/video/7-na-n1/7-na-n1-je-l-zivo-pravosudje-i-zasto-nije-2/

 

 

***

Komentar

***

 

 

 

Tradicija bez običajnog prava je fatamorgana. Bez običajnog prava ostali smo nenaučeni kako da živimo sa drugima u društvu, kako da rešavamo svakodnevne probleme. Vekovi zakona u - praksi - današnja Nemačka. Bez vekova zakona u praksi današnja haotična Srbija (pred-političko i pred-civilizacisko - društvo). Srednjevekovno "Saksonsko ogledalo" (običajno pravo) je bilo toliko cenjeno da je vekovima funkcionisalo kao da je zakon koji je izdala vlada (imalo je veći autoritet od Rimskog i kanonskog prava). Intelektualni i moralni autoritet "ogledala" omogućio mu je da se takmiči sa državnim - magdeburškim pravom (sverna Nemačka); nirnberškim pravom (južna Nemačka). U savremenom nemačkom pravu možemo uočiti eho "ogledala"(režim nasleđivanja,..., osuđivanje prestupnika, porodični odnosi, poremećaji u komšiluku). 'Ogledalo' nije samo "slika zakona, već treba da bude i primer u našim svakodnevnim odnosima". "Prihvatite poruku koja je usađena u vas i koja vas može spasiti. Nemojte pogrešiti: samo slušanje nije dovoljno, morate učiniti ono što ste čuli. Jer svako ko čuje poruku, a ne radi ništa s njom, kao neko ko gleda lice sa kojim je rođen u ogledalu: vidi sebe, ali čim ode, zaboravlja kako je izgledao. S druge strane, ko god razmišlja o savršenom zakonu koji donosi slobodu, i nastavi to da čini, ne kao onaj ko čuje i zaboravlja, već kao onaj koji postupa po njemu, sreća će mu stići upravo zbog onoga što čini".

 

*

 

Stevana Sremca u našim: "nazovi-gradovima, u tim vulgarnim varošicama, podjednako nema ni tradicionalne ni gradske evropske kulture". Isto je i danas! Umesto da postane građanin, radan, tolerantan, koji se sa drugima udružuje oko zajedničkih projekata, naš čovek je ostao lukav podanik, dovitljiv, sav usmeren na sopstveno preživljavanje, kakav je bio i u doba Osmanskog Carstva i komunizma.  Dok građanin ima svest da kvalitet njegovog života zavisi od drugih građana, njihovog morala i operacionalih sposobnosti, dotle se podanik ne miri sa zakonima i uslovima građanskog društva, ne želi da o njima bilo šta zna, on misli da može da preživi pojedinačno i nezavisno od drugih.

 

Zoran Stokić

16.06.2024.