Stanju u školama: Ukinuti oznake „odličan, vrlo dobar“, ne znače ništa a stvaraju pritisak

 

 

VESTI Autor: N1 Beograd 28. jun 202412:22

 

 

Nakon još jednog nasilja nad prosvetnim radnicima, ovaj put u Čačku, njihove kolege upozoravaju da je ovo poslednje vreme da se kao društvo probudimo. Univerzitetska profesorka Jelena Teodorović predlaže kao meru ukidanje opšteg uspeha, jer se na nastavnike vrši pritisak da učenici budu "odlični" ili "vrlo dobri", dok svojevremeno najbolji edukator sveta Borko Petrović ističe da za nastavnike koji otaljavaju posao moraju da postoje kazne, ali za one koji i "nagrade za one koji su superheroji".

 

Univerzitetska profesorka i jedna od autorki Majske platforme, Jelena Teodorović, predložila je konkretne mere.

 

„Ovo je signal da se svi trgnemo kao društvo i posebno mi u obraznom sistemu da dobro razmislimo kako ćemo dalje. Ovo je poziv na obuhvatne korenite promene u našem društvu i našem obraznom sistemu. Neka rešenja će biti kratkoročna, neka dugoročna. Većinu rešenja će morati da implementira država odnosno Ministarstvo prosvete, ali neka će biti i za jedinicu lokalne samopreve, neka za škole“, rekla je ona.

 

Dodala je da fokus treba da se skloni sa ocena.

 

 „Imam predlog kratkoročna mera, koja ne iziskuje mnogo finansijskih sredstava, jeste ukidanje opšteg uspeha, da ukinemo oznake odličan, vrlo dobar, dobar… On je arbitrarno određen, a zbog njega se stvara taj pritisak, deca vrše pritisak na nastavnike, roditelji, ali i razredne starešine, nekada i direktor, nekada i gradske vlasti, jer je bitno da neko dobije još tu peticu, da pređe imaginarnu crtu, da bi bio odličan. Zašto, kad se nama deca upisuju u srednje škole i na fakultete preko proseka?“, pitala je.

Predložila je i dugoročnu meru, koja bi možda i mogla da bude efikasnija.

 

„Ako pomerimo fokus sa ocena, mi moramo da taj fokus pomerimo na nešto drugo. A to je istinsko duboko učenje. Kada vi imate nastavu koja je angažujuća za učenike, koji ih intelektualno stimuliše, gde oni moraju neštoda izmere, zaključe, istraže, argumentuju, ako hoćemo da im razvijemo empatiju, da imamo prijateljsku atmosferu – tada deca nemaju vremena, imaju malo interesovanja za čarkanje, za dobacivanje“, rekla je ona.

 

„Ne lažimo više da nam je obrazovanje bitno“

Nastavnik engleskog jezika, Borko Petrović, svojevremeno proglašen i za najboljeg edukatora na svetu, smatra da na prvom mestu treba da prestanemo da lažemo da nam je obrazovanje bitno.

 

„Izvršioci vlasti će svi reći da je obrazovanje jako bitno, da bez obrazovanja nema društva, a kako to vidimo na terenu? Da li su nastavnici poštovani? Da li imaju privilegiju u društvu? Da li im se ustaje u autobusu? Da li im se skida šešir kada se prođe pored njih? Da li ih pljuju, ogovaraju, napadaju učenici i tako dalje? Da li se im smanjila administracija? Ne. Povećala im se administracija. Povećavaju se pritisci na njih? Da li su im se povećale plate? Nisu. Da li ministarstvo vode najsposobniji ljudi u državi? Ne. To je feudalna prćija jedne stranke, prenosi se s kolena na koleno. A oni koji su u ovom društvu istaknuti pojedinci, dokazani, nagrađivani nastavnici, najbolji koje imamo, oni se ne slušaju, njihovi glasovi ne čuju“, rekao je.

 

„Naša divna profesija vratiće se tamo gde je počela“

Veći BDP za obrazovanje, svaka vrsta zaštite za nastavnike, ali i rigorozniji odabir nastavnika, smatra, treba da budu među prvim koracima.

 

„I meni je svakog dana sve teže da ubedim đake u svojoj učionici zašto bi oni mogli da se bave ovom profesijom. Jako ih je teško ubediti da smo mi ipak neki nevidljivi superheroji koji stoje između jednog ambisa i društva koje hrli ka tom ambisu. Držimo taj voz kao supermeni. Znam kolege koje rade ovaj posao i danju i noću i koji se sekiraju i lupaju glavu šta promeniti, kako učiniti bolje. Te pojedinci, te svetle tačke u svakom kolektivu, njih treba veličati. Ne mogu oni da imaju istu platu kao ostali“, rekao je.

 

Postavio je pitanje gde su platni razredi.

 

„Ne možete da stvorite motivaciju kod nastavnika gde nema kazne i gde nema nagrade. Neko dođe i radi dva, tri časa, popuši cigaru, popije kafu, istrača i ode kući. A neko ostaje po ceo dan, bavi se džacima, bavi se roditeljima, bavi se problemom, bavi se velikom administracijom, ide po konferencijama po svetu“, rekao je on.

 

Dodao je da se ne ceni dovoljno ono što oni rade.

 

„Ja se plašim da naša predivna profesija koja je krenula od Svetog Save i tog hodočašća i pravljenja škola po manastirima, da će se za 100 godina vratiti na taj nivo, da će ostati samo pojedini hodočasnici koji će prenositi neko znanje“, sluti.

 

„Depolitizacija obrazovanja“

Profesorka Teodorović kaže da nastavnici kod nas u odnosu na evropske, kada je o plati reč, već imaju četiri minusa.

 

„Početnička plata je niska, u dnu smo Evrope po početničkoj plati nastavnika. Druga stvar, ona jako sporo raste. Vi dostižete maksimum te plate pred penziju. U Evropi je to već nastavnik sa 52-53 godine može da dostigne maksimum. Maksimum je kod nas samo 16 odsto veći u odnosu na početničku platu. U Evropi je u proseku to 54 odsto. I četvrta stvar – plate nisu pravedno raspodeljene. Vi imate nastavnike koji dušu ostavljaju u školi, a imate i one koji zaista grle torbu i izađu pre učenika kad zazvoni zvono“, rekla je ona.

 

Dodaje da mora da se poveća izdvajanje za obrazovanje, jer „pričamo o digitalizaciji ali nastavnici nemaju bazična nastavna sredstva“.

 

Ističe da je važan deo depolitizacija obrazovanja.

 

„Iskreno, većina direktora osnovnih i srednjih škola su postavljena po političkoj liniji. Oni onda zapošljavaju nastavnike na isti taj način. Članovi školskog odbora, koje delegiraju jedinice lokalne samouprave, postavljeni su po političkoj liniji, uglavnom. Tenderi se nameštaju. Roditelji za ekskurzije plaćaju nestvarno mnogo novca. Dalje, nastavnici su preopterećeni administracijom. Jako im je teško da izađu iz okvira ako to žele, jer moraju da vode duplu evidenciju“, navela je.

 

„Nastavnici spasili život“

Petrović, svojevremeno proglašen i za najboljeg edukatora na svetu, kaže da je kao dete bio žrtva nasilja i učenika, i nastavnika, te da je menjao više škola i konačno našao jednu po meri.

 

„Shvatio sam da postoje neki divni ljudi koji će otključati to dugme u tebi, otvoriti te, rešiti te kao slagalicu i jednostavno i staviti te na mesto kome pripadaš, koji će da te gledaju kao neku najdragoceniju stvar. Kad sam to vidio, tu moć obrazovanja i tu transformaciju koju sam doživeo na ličnom nivou, ja sam već u šestom razredu rekao da ću biti nastavnik engleskog jezika. To se nikad nije promenilo i ja sam se vratio u tu istu školu da bih učio drugu decu, da bih vratio toj školi sve to što su oni meni dali jer oni su meni bukvalno spasili život“, naveo je emotivno.

 

On je rekao kako sarađuje sa Fondacijom Alek Kavčić koja nudi nagradu „Prosvetitelj“ za najboljeg nastavnika.

 

***

Komentar

***

 ///Cenzura i na "N1" - neobjavljen komentar///

*

Ne postoje - prečice - koje će nas unormaliti. Najteže je vaspitati svoje dete, vaspitati društvo. Kada naše malo dete pri kretanju, igranju, udari u sto, počne zbog toga da plače, odrasli ga uče da ručicom "bije sto" -"sto je zao i udario ga je". Taj najlakši način smirivanja deteta ima svoje loše nenameravane posedice u budućnosti. U odrastanju postoji na hiljade ovakvih svakodnevnih brzopletih "učenja" a sva ta "učenja", sa još nekim elementima formiraju detetov karakter i buduće ponašanje. Budući da naš čovek-dete, a najviše ih je među političarima, nije naučen da je on odgovoran za svoje postupke, koje proizvodi svojim delovanjem (kretanjem i tsl) nego je naučen da su uvek (ako su posledice loše) odgovorni neki drugi, na primer, sto. Naši političari od pada berlinskog zida 1989., voze naš auto (Srbiju) na auto putu u kontra smeru, a za brojne sudare koji oni sami (budući da voze u kontra smeru) proizvode - krive duge - po principu "sto je zao udario me je"

 

Zoran Stokić

28.06.2024.