Vasiljević: Teško da u Srbiji ima mobilizacijskog potencijala za promene na ulicama

 

 

VESTI Autor: N1 Beograd 17. jun 202412:00 Izvor: N1 Beograd

 

 

Jelena Vasiljević iz Instituta za filozofiju i društvenu teoriju izjavila je da na promenama u društvu treba raditi permanentno, a ne samo kroz izbore, kao i da je u ovom trenutku teško poverovati da u Srbiji ima mobilizacijskog potencijala za promene na ulicama.

U organizaciji Instituta za filozofiju i društvenu teoriju u Beogradu je od 12. do 15. juna održana međunarodna konferencija pod nazivom “Promena”.

“Možda baš ovde treba da pričamo o promenama jer smo društvo u kojem postoji apetit za promenama. Ovo društvo se promenilo, ne nužno na bolje… Mi priželjkujemo promene na bolje ili želimo ida stanemo na put promenama na gore. Svet je toliko globalizovan, da promene koje se dešavaju u nekom kutku sveta utiču na sve delove sveta, iako imaju različite manifestacije u različitim regionima. Na našem skupu najviše se pričalo kako da neke pozitivne promene koje se dešavaju u nekim kutkovima sveta učinimo transformativnim za čitavo društvo… Npr, kada ljudi nađu neke altrenativne ekonomske modele proizvodnje i potrošnje, kako da to postane politički model koji može da se primeni da čitavo društvo”, objasnila je Jelena Vasiljević u Novom danu N1.

Izbori samo jedan od načina da se menja društvo

Vasiljević je naglasila su izbori samo jedan od načina na koji se dešavaju promene u društvu.

“Dakle, moramo i između izbora da radimo na promenama. Ako želimo promenu, treba da radimo i na mikrookruženju, na ulici kroz proteste, ali i u insitucijama… U našem društvu je najveći problem to što su institucije rastočene, gotovo da ne postoje. Nema više poverenja u institucije. Dakle, mi moramo da vratimo poverenje u institucije, ali kroz konkretne ljude koji će u tim institucijama da budu. Tako da se izborima može nesto promenniti, ali ne samo kroz izbore, a ključno je, naravno, raditi na promeni izbornih uslova”, rekla je Vasiljević.

Da li ima mobilizacijskog potencijala za promene na ulicama?

Odgovarajući na pitanje da li se režim kakav je u Srbiji može menjati samo na radikalan način tj. na ulici, Jelena Vasiljević je rekla da je “teško poverovati” da u Srbiji postoji mobilizacijski potencijal za tako nešto.

 “Neko ko nije za to da se društvo menja kroz insiticije mora da artikuliše kako bi izgledala da promena kroz ulice. Morate da imate političke aktere koji će artikulisati zahteve ulice, a onda ih sprovoditi u institucijama. To smo imali 5. oktobra, iako se sve nije završilo onako kako smo želeli”, navela je Vasiljević.

Poredeći proteste 1996/1997. i one iz decembra 2023. godine, Vailjević je naglasila da treba imati na umu u kojoj meri se društvo u Srbiji promenilo za poslednjih 30 godina.

“Ovo društvo je prošlo jednu radikalnu ekonomsku i društvenu promenu, a sa druge strane, vraćaju se neki narativi i neke ideje iz osamdesetih i devedesetih godina. Ključna razlika između ovog režima i onog autoritarnog koji smo imali devedesetih, je što je onaj prethodni cvetao u uslovoma izoloacionizma ,a sada imamo potpunu otvorenost prema kapitalu. Ne možemo očekivati da možemo da primenimo recepte iz devedestih“, rekla je Vasiljević i dodala da su u Srbiji neophodni političari koji su sposobni da to vide.

Nestanak institucija u Srbiji

Govoreći o tezi da više ne postoji zajedničko društvo, već da svako ima svoje individualne interese, Vasiljević je rekla da je to posledica nestanka institucija u Srbiji.

“Ja sam više puta rekla da se naše društvo rastače, mi nemamo institucije, ljudi se povlače u svoje mikrosvetove i sve manje održavaju te važne kohezivne veze između različitih delova društva, pa imamo rezultat da je npr. škola degradirana, a sve to posle majskih tragedija, kada smo govorili da ćemo reformisati obrazovni sistem i da ćemo poboljšati položaj nastavnika”, rekla je Jelena Vasiljević.

Dodala je da se problemi npr. u vezi sa nastavnicima tiču svih.

“Moramo da razumemo da je to problem društva. Problem je što se ljudi povlače… Dakle, to povlačenje nije nedostatak empatije, već nemamo veru da nesto možemo da promenimo”, rekla je ona.

Komentarišući podatak da je Aeksandar Vučič od 1. aprila do 5. maja imao 120 sati obraćanja na televizijama, ona je konstatovala da u Srbiji više ne postoji demokratizovan javni prostor.

“Sama činenica da jedna politička figura toliko dominira javnim prostorom govori da mi više nemamo demokratizovan javni prostor. Stalno se šalje poruka da smo mi ovde ugroženi, a da svetu preti katastrofa, pa se onda određene političke strukture predstavljaju kao garancija bezbednosti i slobode. Onda ispada da ništa i treba da menjati jer bi svaka promena bila destabilišuća”, dodala je Vailjević.

Strah je moćna emocija u političkoj retorici

Odgovarajući na pitanje da li je u Srbiji postoji strah od promena, Jelena Vasiljević je rekla da je strah moćna emocija u političkoj retorici.

“Upečatljivo mi je bilo kada je za vreme izbora 2022. godine, invazija na Ukrajinu došla kao šlagvort za izmenu slogana vladjuće partije. Odjednom je strah od rata, zatim da nećemo imati eneregenata ili šta da jedemo pomogao da zaboravimo na druge probleme”, podsetila je Vasiljević.

Levica u Evropi mora da ponudi neku ideju

Osvrćući se na situaciju u Francuskoj gde je 250.000 ljudi ovog vikenda izašlo na ulice zbog straha da bi ekstremna desnica, mogla da pobedi na parlementarnim izborima, ona je rekla da levica ne može da mobiliše ljude isključivo na strahu od desnice.

“Rezultati izbora u Francuskoj su posledica i toga što se levica rastočila, razjedinila. Rasula se, kao i zeleni… Levica ne može da mobiliše ljude samo na osnovu straha od desnice, ona mora da ponudi neku ideju… Levica u Evropi mora da shvati da je poražena, kao i zelena ideja i moramo da shvatimo zašto je to tako, pa se desnica konsolidovala“, rekla je Jelena Vasiljević.

Govoreći o projekcijama budućnosti, Vasiljević rekla da je na konferenciji „Promene“ bilo pesimističkih tendencija zbog političkih tendencija i zbog klimatskih promena, ali da je zaključeno i da ima razloga za nadu u nešto dobro.

„Iako smo prepoznali da je urgentna situacija, zaključili smo da ipak postoji neka nada, da treba da se slušamo i da izbegnemo rast tehnokratskog doživljaja politike, dakle, da će neki tehnokrati iza zatvorenih vrata da nešto rešavaju“, rekla je za N1 Jelena Vasiljević iz Instituta za filozofiju i društvenu teoriju.

 

***

Komentar

***

 

 

Neupotrebljiva analiza, ni Vasiljevićka nije čula za fenomen "despotski sistem"! "...mi više nemamo demokratizovan javni prostor"? Gde?  U despotiji! Da nije tagično bilo bi komično.

Iz protesta 1991., 1992., staljinistička vlast je shvatila da je sa vlasti mogu skloniti samo građani, otuda je korak po korak počelo sprovođenje - potkopavanje građanskog društvenog sistema – pomoću brojnih psiholoških operacija nešto nalik specijalnom ratu, 24-četvoro časovna rafalna paljidba: hiromanta,..., astrologa, vračeva, magova bele i crne magije, teoretičara zavere, sporta i zabave RTS-a, TV Palmi,..., TV Pinkova, Kurira, Informera, skupštinske govrnice, stadiona, crkve, akademije. Korišćene su različite tehnike koje su imale za cilj da utiču na: sistem vrednosti građana, sistem verovanja, emocije, motive, rezonovanje i ponašanje, ukratko uništavan je građanski moral, građanska solidarnost, javno mnjenje i tsl.

Zoran Stokić

18.06.2024.