Smrtni rizik i previsoke cene, ali ipak… Zašto ljude mami da odu do „ivice sveta“?

 

 

SCITECH Autor: BBC, N1 Beograd 19. jun 202418:28 noć nebo zvezde gledanjeYe Aung Thu / AFP

 

 

Uprkos rizicima, troškovima i zabrinutosti za životnu sredinu, ljude i dalje privlače potencijalno opasna putovanja – ali zašto?

 

BBC je pokušao da da odgovor na to pitanje.

 

Pre godinu dana oči celog sveta bile su uprte u udaljene dubine severnog Atlantika kada je podmornica Titan izgubila kontakt sa svojim brodom dok se spuštala do olupine Titanika. Sa rezervama kiseonika od samo 96 sati, počela je mahnita spasilačka misija.

Nekoliko dana kasnije, vlasti su potvrdile da je loše dizajnirana podmornica pretrpela „katastrofalnu imploziju “ na 3.800 metara ispod mora, te da su u trenutku stradala dva člana posade i tri putnika koji su platili 250.000 dolara po osobi za svoje putovanje.

 

Svako ko se pita da li bi nas strašna sudbina Titana mogla navesti da preispitamo sigurnost i mudrost ekstremnog turizma, dobili su odgovor krajem prošlog meseca kada je jedan drugi milijarder najavio planove za izgradnju još jedne podmornice da poseti lokaciju Titanika.

 

Vest je stigla samo devet dana nakon što je svemirska tehnološka kompanija Blue Origin, koju je osnovao osnivač Amazona Džef Bezos, lansirala svoj prvi let sa posadom otkako se jedna od njenih raketa srušila 2022. godine. Šest putnika u svemiru platilo je čak 1,25 miliona dolara po osobi za let od devet minuta i 53 sekunde .

 

Ipak, mnogi se i dalje pitaju da li bi putnici trebalo da nastave da idu do ivice Zemlje – ili dalje.

 

„Sektor ekstremnog turizma prepun je visokih troškova, velikih opasnosti i promenljivih mera predostrožnosti“, rekao je Melvin S. Marš, autor istraživačkog rada „Etičke i medicinske dileme ekstremnog turizma“, na Međunarodnoj konferenciji o turizmu u Kejptaunu u martu.

 

Uprkos interesovanju za putovanja koja pomeraju granice, on je primetio da „etička i pravna razmatranja nekih rizičnijih aktivnosti još nisu preispitana“.

 

Ipak, Marš i drugi kažu da ne očekuju da će se nešto promeniti.

 

„Niko nije iznenađen zbog oih smrtnih slučajeva. Znate da će se to dogoditi. Vrlo malo ljudi uopšte razmišlja o tom pitanju“, naveo je.

 

U međuvremenu, uprkos ekstremnom zagađenju, broj privatnih lansiranja raketa se više nego udvostručio od 2019. godine, u velikoj meri zahvaljujući milijarderima Bezosu, Ilonu Masku i Ričardu Bransonu koji se međusobno takmiče u razvijanju ponuda komercijalnih putovanja u svemir.

 

Sagovornici BBC-ja kažu da sve ovo podseća na evoluciju putovanja avionom.

 

Najpre su avionima leteli drznici, a za njima i bogati putnici. Na kraju, industrija je razvila džambo mlazne avione velikog kapaciteta koji su učinili putovanje avionom pristupačnim, sveprisutnim i sada najbezbednijim oblikom transporta na planeti.

 

Prema Diani Vajbel, kulturnom antropologu

 

Jedna od najznačajnijih ekoloških fotografija ikada snimljenih – čuvena slika „izlaska Zemlje“ koju je 1968. godine snimio američki astronaut Vilijam Anders, koji je umro ovog meseca – stvorila je osećaj strahopoštovanja i dala nam perspektivu mesta čovečanstva u Univerzumu.

 

Vajbel je intervjuisala astronaute koji kažu da su im se životi promenili onog trenutka kada su videli našu planetu „odozgo“.

 

„To vas tera da prepoznate da ste na planeti, da kružite oko Sunca i da je čitav univerzum oko nas… To je spoznaja koliko je planeta krhka i kako sve ostalo oko nje nije za život“, rekla je.

 

Inspirativno, da, ali ovde na Zemlji, videli smo da kada bogati putnici rizikuju, svi snose troškove.

 

Spasavanje podmornice Titan koštalo je američku vladu milione dolara i izazvalo globalno interesovanje. Nasuprot tome, nekoliko dana ranije, grčka obalska straža je malo pomogla kada je ribarski brod prepun krijumčarenih migranata potonuo u Sredozemnom moru – stradalo je više od 600 ljudi. Bivši američki predsednik Barak Obama bio je jedan od mnogih koji su primetili neujednačenu medijsku pažnju, za koju je rekao da ilustruje „ opscene “ nivoe nejednakosti.

 

Arun Upneja, dekan Fakulteta za hotelijerstvo na Univerzitetu u Bostonu, rekao je da bi jedan od načina za rešavanje potencijalnih rizika i troškova ekstremnog turizma bio da se od kompanija koje nude ova putovanja zahteva da imaju osiguranje, što ih čini odgovornim za rizike i potencijalne nesreće.

 

„Osiguranje traganja i spasavanja bi na neki način trebalo da bude obavezno… tako da društvo nije to koje plaća“, rekao je on.

 

Ali poput Marša, Upneja ne veruje da su potencijalne opasnosti ekstremnog turizma dovoljne da uspore njegov zamah. U stvari, primećuje da je u ugovoru koje su potpisali putnici Titana navodno tri puta pomenuta reč „smrt“ na prvoj stranici. Ni cena verovatno neće biti dugoročna prepreka.

 

„Troškovi će se sigurno smanjiti i učiniti ovo dostupnim većim grupama. Ljudi su to radili i to će [nastaviti] da rade“, rekao je.

 

Ipak, jedna značajna promena u protekloj godini je to što se čini da insajderi u industriji ozbiljnije shvataju rizik povezan sa potencijalno rizičnim izletima. Dve žrtve nesreće sa Titanom bili su članovi Kluba istraživača (The Explorers Club), međunarodne organizacije koju su 1904. osnovali istraživači Arktika da bi promovisali naučna otkrića i istraživanja. Nakon incidenta sa Titanom, članovi su formirali radnu grupu za brzo reagovanje kako bi pomogli tokom spasavanja i oporavka onih ljudi koji se nađu u opasnim okruženjima.

 

„To je u velikoj meri deo nasleđa Titana. Ako postoji problem, mi to iznosimo na celu mrežu. Ovi ljudi imaju veze i ideje… Ne uzimamo zdravo za gotovo da je sve što se može uraditi već urađeno“, rekla je Sinove Stromsvag, predsednica norveškog ogranka Kluba istraživača.  i vođa operativne grupe za spasavanje. „.“

 

Ona napominje da ništa ne može zaustaviti poriv da ljudi istražuju i pomeraju svoje granice – i ništa ne bi trebalo.

 

„Ljudi su oduvek istraživali. Tako smo naučili kako svet funkcioniše. Tako smo razvili nauku. Potcenjujemo vrednost privatnog biznisa i pojedinaca za pomeranje tehnologije napred“, rekla je ona.

 

Ipak, drugi tvrde da ljudi ne moraju da rizikuju svoje živote leteći kroz stratosferu ili spuštajući se na morsko dno da bi imali smisleno iskustvo putovanja.

 

Polin Fromer, direktorka Fromerovih turističkih vodiča, kaže da trošenje abnormalnih suma novca za putovanje ne garantuje da ćete imati smislenu avanturu. Naprotiv, verovatno će vas udaljiti od ljudi i kultura koje čine svet tako čudesno raznolikim.

 

„Kada izložite svoj život riziku, odsecate se od života te destinacije. Ponekad vas ove ekstremne avanture izoluju“, rekla je ona.

 

 

***

Komentar

***

 

 

Opsednuti antropocentrizmom ni u 21 veku nije opšte mesto - da sve što je u nama  - jeste proizvod  lanca  života  od  bakerija,..., biljaka, životinja; u nas su ugrađeni elementi  koji su stvarani preko 3 milijardi god. Otuda i "naša" najstarija i najjača emocija  strah, a najstarija i najjača vrsta straha je strah od nepoznatog. Sa opasnošću pojačavaju se sve  emocije a pojačana je i svest, koja usmerava  pažnju na svaki detalj. Iako su civilizacije stvorile život koji nije na svakodenvnoj egzistencijalnoj "ivici" - ekstremni turizam - nas vodi na "zaboravljeni" "život na ivici" (nužan za opstanak)! Civilizacija je kao krava koja nam da mleko (namuzemo ga u kofu) a onda se krava ritne obori kofu i prospe mleko; tamna strana civilizacije je pojava maligne agresije. Prva - benigna - koju delimo sa životinjama, filogenetski je programiran impuls za napad/beg kada su jedinki ugroženi vitalni životni interesi; ona je nužna za opstanak jedinke i vrste, nestaje kada i njen uzrok. Maligna - destriktivna nije pak filogenetski programirana; nije biološki ili psihološki fenomen već sociološki - destrukcija radi destrukcije.

 

 

Zoran Stokić

19.06.2024.