Lektira za letnje odmore

Irenäus Eibl-Eibesfeldt

(1928 - 2018)

"Grundiss der vergleichenden Verhaltensforschung", 1967.

(Osnove uporednih bihevioralnih istraživanja)

 

*

 

Edward Osborne Wilson

(1929 - 2021)

"On Human Nature", 1979.

 

 

 

Jedna od biblija, znanja je i Irenäus Eibl-Eibesfeldt  - Ethologi. Biologija ponašanja ("Grundiss der vergleichenden Verhaltensforschung", 1967.). Univerzalna gramatika društvenog ponašanja. Objektivnost Irenäus Eibl-Eibesfeldt  u proceni ljudskog ponašanja, sagledavanje i ocenjivanje rezultata naučno-istraživačkog rada, njegova ogromna stručnost i lično iskustvo čine ovu knjigu "obaveznom lektirom" za svakoga ko želi da ozbiljno proučava ljudsko ponašanje. Ovde oni prvo zaista upoznaju ljude, njihove biološke korene - obdarenost opažajnih i bihevioralnih tendencija,  njihove intelektualne, psihološke, moralne i društvene mogućnosti, kao i njihove biološke granice. Standardno delo iz etologije za prosvetne radnike, sociologe, antropologe, psihologe, filozofe i političare, ako su ovi još uvek u stanju da razumeju ljude. Kulturološki, mi ljudi smo često odvojeni jedni od drugih kao da smo različite vrste, ali naše filogenetsko bilološko nasleđe  (koje je utkano u naše kulture) je oličenje našeg  jedinstva – ono nas povezuje u skup "ljudi". Delimo određena univerzalna ponašanja, kao i određene bazne elemente u etičkim normama. Slični smo, i ako živimo u različitim kulturama, u ključnim aspektima naše motivacione strukture.

 

*

 

Epistemološka osnova ljudske etologije je kritički realizam i savremena evoluciona teorija. Godine 1872., u "Izražavanju emocija kod čoveka i životinja", Čarls Darvin je već ukazao na univerzalnosti u ljudskim izrazima lica, kao i na neke homologije u izrazima lica šimpanzi i ljudi.

 

*

 

Pitanje je bilo u kojoj meri se hipoteze o filogenezi ponašanja mogu preneti i na ljudsko ponašanje. Tokom brojnih istraživačkih boravaka u Africi, Južnoj Americi i Istočnoj Aziji, ispitivao je, između ostalog, izraze lica raznih plemena i pokazivao univerzalije, odnosno univerzalne i po svoj prilici urođene sličnosti, na primer pri pokazivanju besa, tuge, čuđenja, stida, radosti pa čak i pri pozdravu (pozdrav očima).

 

*

 

Doktrine "tabula raza", koje smatraju da se ljudska bića rađaju bez ikakvog urođenog mentalnog sadržaja su nas skrenula na pogrešni kolosek. Slično hiljadama godina život društva, sposobnosti saradnje je bio rezultat procesa kulturne socijalizacije bez uzimanja u obzir bioloških principa.  Etolozi Irenäus Eibl-Eibesfeldt , Edward Osborne Wilson su napravili  kopernikanski obrt – novu paradigmu: filogenetsko nasleđe je usidrilo u naše prosocijalne dispozicije. Naše filogentsko nasleđe i kultruni obrasci su na istom zadatku  - povećanja  ljudskog  znanja radi našeg  opstanka.

 

Kulturološki, mi ljudi smo često odvojeni jedni od drugih kao da smo različite vrste, ali naše filogenetsko bilološko nasleđe  (koje je utkano u naše kulture) je oličenje našeg  jedinstva – ono nas povezuje u skup "ljudi". Delimo određena univerzalna ponašanja, kao i određene bazne elemente u etičkim normama. Slični smo, i ako živimo u različitim kulturama, u ključnim aspektima naše motivacione strukture.

 

Pored repertoara facijalnog i gestikulacionog ponašanja, u fokus je uvek dolazio kontekst situacije, što je omogućavalo društvenu interpretaciju događaja i otvaralo širu tematsku perspektivu: davanje i uzimanje - spremnost ljudi na saradnju - rituali razmene, rituali pozdravljanja , strukture izgradnje zajednice, familijarnost i sistem veštačkog srodstva, strategije za suočavanje sa konfliktom i strahom i društvena uloga proslava. Antagonizam između težnje za rangom i dominacijom s jedne strane i ponašanja ljubavi i brige s druge strane, više puta je razmatran kao kamen temeljac ljudskog društvenog ponašanja.

 

Zoran Stokić

8.06.2024.