недеља, 2. јун 2024.

 

Klimatska aktivistkinja oštetila Moneovu sliku VIDEO

 

 

Klimatska aktivistkinja je uhapšena nakon što je zalepila crveni poster preko slike "Makovi" francuskog impresionističkog slikara Kloda Monea u muzeju Orse u Parizu, kako bi skrenula pažnju na globalno zagrevanje, rekao je policijski izvor.

 

Izvor: Tanjug

 

Klimatska aktivistkinja oštetila Moneovu sliku VIDEO

Profimedia

ACTION EN COURS - PARIS

Samedi 1er Juin, 10h

 

 

Pogledati video:

https://www.b92.net/zivot/aktuelno/27485/klimatska-aktivistkinja-ostetila-moneovu-sliku-video/vest

 

 

Une citoyenne engagée avec la campagne Riposte Alimentaire a recouvert le tableau "Les Coquelicots” d'une version cauchemardesque du même tableau, représentant un champ de coquelicots en 2100. #A22Network #RiposteAlimentaire [1] pic.twitter.com/SpHbfuTI0r — Riposte Alimentaire (@riposte_alim) June 1, 2024

 

U videu je poručila da poster koji prekriva Moneovo delo pokazuje da nas "ova sumorna slika čeka, ako se ne pronađe alternativa", prenosi Gardijan. Moneova slika iz 1873. godine, koja prikazuje ljude sa kišobranima kako šetaju poljem rascvetalih makova, nije bila zaštićena staklom.

 

Organizacija "Riposte Alimentaire" je preuzela odgovornost za nekoliko napada na umetnička dela u pokušaju da skrene pažnju na klimatsku krizu, uključujući polivanje supom Da Vinčijeve Mona Lize u Luvru i Moneove slike "Proleće" u Lionskom muzeju lepih umetnosti.

 

Prošlog meseca, aktivisti ove grupe izlepili su letke oko slike "Sloboda vodi narod" Ežena Delakroa u Luvru. U aprilu su u muzeju Orse uhapšena dva pripadnika "Riposte Alimentaire" za koje se sumnja da su tamo pripremali akciju.

 

***

Komentar

***

 

Biogeohemijsku  hipotezu (Hipotezu Gaje, 1970.) izneo je klimatolog Džejms Lavlok u saradnji sa mikrobiologom Lin Margulis, Zemlja - dinamičan fiziološki sistem koji uključuje biosferu i održava našu planetu u skladu sa životom više od 3 milijarde godina! Sva živa bića na Zemlja čine  - ogroman superorganizam  - koji vrši samoregulaciju (možemo, na primer, pratiti u sastavu atmosfere)  kako bi omogućio život. Hipoteza se sastoji od nekoliko teorija, zasnovana je na naučnom modelu koji se zasniva na nekoliko ekoloških, klimatoloških, geoloških i bioloških posmatranja – posebno kroz pojam eko-evolucije. Dali su i alarmantnu prognozu za budućnost biosfere, posebno pred izazovom klimatskih promena. Margulis je tražila savet od Lavloka za sopstveno istraživanje - da sve vrste bakterija proizvode gasove koje ispuštaju u atmosferu: kiseonik, vodonik sulfid, ugljen-dioksid, azot,.., amonijak. Margulis je objasnila evoluciju eukariotskih ćelija - najvažniji događaj u istoriji organskog sveta. Simbiozu (povoljna za obe strane) kao glavni  pokretač  života i evolucije. To otkriće je promenilo način na koji razmišljamo o životu. Život je jedna - ogromna  mreža - društvenih veza; simbioza je - centralna sila - koja stoji iza života i evolicije vrsta. Prirodna selekcija eliminiše, održava, ali ne stvara novi život,  kao što nam je to kazala Lin simbioza je glavni pokretač evolucionih promena. Svi smo mi deca simbioza bakterija - preko: mitohondrija i plastida - vitalnih struktura unutar biljnih i životinjskih ćelija (mitohondrije i plastidi su evoluirale iz bakterija).

 

Zoran Stokić

2.06.2024.

Нема коментара:

Постави коментар