Jezivo: Ovo postaje stvarnost? FOTO

 

 

Naučnik je otkrio koncept zatvora budućnosti za koji tvrdi da bi puštanje kriminalca na slobodu moglo da se ubrza do minuta, umesto na godine ili decenije.

 

Izvor: B92.net Profimedia/Courtesy Everett Collection

 

 

Nazvan Cognify, dizajn bi implementirao sintetička sećanja na zločin neke osobe u njihov mozak, ali bi pokazao perspektivu njihove žrtve.

 

Sistem bi mogao da sadrži uređaj sličan VR-u (virtuelna realnost) koji prikazuje snimke prekršaja generisane veštačkom inteligencijom, zajedno sa moždanim implantom koji izaziva emocionalna stanja kao što su kajanje ili žaljenje - osećanja koju neki pojedinci možda ne proizvode sami.

 

Koncept, koji je razvio Hashem Al-Ghaili, bi osigurao dugoročne efekte terapijske sesije tako što bi uspomene učinio trajnim.

 

Al-Ghaili gleda u budućnost sa zatvorom za koji tvrdi da će pomoći kriminalcima da uče iz svoje prošlosti

 

"Cognify bi jednog dana mogao da stvori i usađuje veštačka sećanja direktno u mozak zatvorenika", navodi se u narativnom videu.

 

"Ove složene, živopisne uspomene se stvaraju u realnom vremenu pomoću sadržaja generisanog veštačkom inteligencijom. Dok bi rehabilitacija trajala nekoliko minuta, zločincu bi se činilo godinama. U umu kriminalca, vreme bi prolazilo drugačije nego u stvarnom životu", navodi se u videu.

U zavisnosti od težine zločina subjekta i njegove kazne, sećanja bi mogla da se prilagode potrebama rehabilitacije svakog subjekta.

 

Zatvorenici se podvrgavaju skeniranju mozga visoke rezolucije koje stvara detaljnu mapu njihovih neuronskih puteva. Mapa omogućava uređaju Cognify da cilja određene regije mozga odgovorne za pamćenje, rasuđivanje i logičko razmišljanje, piše Dejli Mejl.

 

Inspiracija u filmu "Paklena pomorandža"

Podsećamo, Stenli Kjubrik je još davne 1971. godine režirao film "Paklena pomorandža" po istoimenom romanu Entonija Burdžesa.

 

Film sadrži uznemirujuće, nasilne slike koje stavljaju akcenat na psihijatriju, maloletnu delinkvenciju, i druge socijalne, političke i ekonomske situacije u distopijskoj budućoj Britaniji.

 

Jedna od metoda rehabilitacije glavnog junaka je upravo gledanje uznemirujućih snimaka nasilja, što pomalo podseća na novu, pomenutu ideju.

 

 

***

Komentar

***

 

 

 

Da nenadmašni Kjubrik. Kao i svi izumi i ovaj o zatvorenicima je rezultat predhodnih izuma. Ti predhodni izumi se nekako uvek zaborave. Za Filmove, kinematografiju  - iluziju kretanja - koja se postiže tako što se na brz način projektuju mnoge nepokretne slike  se kaže da je proizvod  domišljatosti i eksperimentisanja 19-og veka. A istina je drugačija - filmovi su nastali - kao rezultat  brojnih drugih izuma i ideja u razdoblju od iskona a naročito u poslednjih 2500 god. Nije slučajno što reč "bioskop" dolazi od "kinema"- toskop tj. ima zajedničko poreklo i istoriju sa antičkim pojmom "kinematika" - "pokret". Čovek je od iskona hteo da prestavi pokret, pokret kao – "simbol života". To možemo videti na slikama u pecinama,.,kod Aristotela,., Geme Frisiusa, astronoma, koji je pomoću kamere opskura, trinagulacije i određivanja geografske dužine satom, proučavao pomračenje sunca 1544 i druge fenomene na nebu i Zemlji.  Sam termin camera obscura skovao je Kepler; 1620-ih izumeo je prenosivu kameru obskuru - pored astronoma korsitili su je i slikari za crtanje pejzaža. A Kircherov "magični fenjer"  1671., sastojao se od diska i optičkog uređaja za gledanje. Brojne male slike bile su prikačene na ovaj disk, koje su se zatim mogle videti uvećane kroz sistem sočiva. Ovaj uređaj  je direktna preteča fenakistiskopa Ž. Platoa 1832., (slično: stroboskop S.Stampfera; zootrop V. Hornera), koji je postao inspiracija pionirima tehnologije filma - direktan je prethodnik filmskog projektora.

 

Zoran Stokić

25.06.2024.