„Zvezdana noć“ Vinsenta van Goga u skladu je sa naučnom teorijom

 

SCITECH Autor: RTS 29. sep 202422:06 Vikipedioa/Public domain

 

 

Smatra se da zvezdana svetlost i uskovitlani oblaci "Zvezdane noći" Vinsenta van Goga odražavaju umetnikovo burno stanje uma kada je slikao delo 1889. godine. Analiza kineskih i francuskih fizičara ukazuje da je umetnik imao duboko intuitivno razumevanje matematičke strukture turbulencije.

Kao uobičajena prirodna pojava koja se primećuje kod tečnosti i gasa – vrtlozi vode, okeanske struje, protok krvi, olujni oblaci i dim cigarete ili iz dimnjaka – turbulentni tok je haotičan, jer pored srednje brzine strujanja, svaka čestica tečnosti ili gasa ima još i dodatnu brzinu koja može biti delimično u smeru glavnog strujanja, delimično suprotna smeru strujanja, prenosi rts.rs.

Običnom posmatraču ova pojava može da deluje kao nasumična, ali turbulencija ipak prati kaskadni obrazac koji se može proučavati i, barem delimično, objasniti pomoću matematičkih jednačina.

„Zamislite da stojite na mostu i gledate kako reka teče. Videćete vrtloge na površini, a ti kovitlaci nisu slučajni. Oni se uređuju u specifične obrasce, a ove vrste obrazaca mogu se predvideti fizičkim zakonima“, navodi Jongšijang Huang, vodeći autor studije koja je objavljena u naučnom časopisu Fizika fluida (Physics of Fluids). Huang je istraživač u Državnoj laboratoriji na Univerzitetu Sjamen u jugoistočnoj Kini.

Van Gogovo ulje na platnu Zvezdana noć, kako je navedeno u studiji, prikazuje izgled neba neposredno pre izlaska sunca sa prozora okrenutog prema istoku umetnikove sobe u Sen Remiju u južnoj Francuskoj gde je umetnik bio smešten pošto je sebi odsekao levo uvo.

Pošto su digitalizovali sliku, Huang i njegove kolege proučavali su skalu njenih 14 glavnih vrtložnih oblika da bi otkrili da li su u skladu sa fizičkim teorijama koje opisuju prenos energije od velikih vrtloga do malih dok se sudaraju i stupaju u interakciju jedni s drugima.

Zvezdana noć i teorije turbulencije

Atmosfersko kretanje naslikanog neba ne može se direktno izmeriti, pa su Huang i njegove kolege precizno izmerili poteze četkicom i uporedili veličinu poteza sa matematičkim skalama teorija turbulencije. Da bi procenili fizičko kretanje, koristili su relativnu osvetljenost ili osvetljenost različitih tonova boje.

Otkrili su da veličina 14 vrtloga u Zvezdanoj noći i njihova relativna udaljenost i intenzitet prate fizički zakon koji upravlja dinamikom fluida poznat kao Kolmogorovljeva teorija turbulencije.

Tokom četrdesetih, sovjetski matematičar Andrej Kolmogorov opisao je matematičku vezu između fluktuacija brzine protoka i brzine kojom se njegova energija raspršuje.

Huang i tim su takođe otkrili da se boja, u najmanjoj skali, meša sa nekim pozadinskim vrtlozima i kovitlacima na način koji predviđa teorija turbulencije, prateći statistički obrazac poznatog kao Batčelorovo skaliranje. Batčelorovo skaliranje matematički predstavlja kako se male čestice, kao što su alge koje lebde u okeanu ili komadići prašine na vetru, pasivno mešaju sa turbulentnim tokom.

„Ovo je kul. Zaista, ovo je vrsta statistike koju biste očekivali od okeanskih struja ili prašine i čestica u vazduhu“, rekao je Džejms Biti, postdoktorand na Odeljenju za astrofiziku na Univerzitetu Prinston u Nju Džersiju za Si-En-En. Biti nije bio uključen u pomenutu studiju, ali se bavio sličnim istraživanjima umetničkih dela.

„U svojim istraživanjima sam zaista proučavao samo velike vrtloge na slikama, tako da nisam uočio ovu drugu relaciju“, dodaje, misleći na Bačelorovo skaliranje.

„Neverovatna slučajnost“

Naravno, rekao je Huang, Van Gog sigurno nije bio upućen u matematičke jednačine, ali je verovatno proveo dosta vremena posmatrajući turbulencije u prirodi.

„Mislim da je ova fizička veza morala biti ugrađena u njegov um, i otud ova čuvena slika, Zvezdana noć, oponaša pravi tok“, ističe Huang.

Biti se slaže. „“Neverovatna je slučajnost da Van Gogova prelepa slika poklapa sa formulama turbulencije.“

„Ovo ima nekog smisla – modeli su konstruisani u pokušaju da se shvati statistika vrtloga i turbulencije na više skala, pri čemu svaki vrtlog komunicira sa drugim kroz turbulentnu kaskadu. U nekom smislu, Van Gog je naslikao nešto što predstavlja ovaj fenomen, pa zašto onda ne bi došlo do konvergencije između teorijskih modela i statistike Van Gogovih vrtloga?“

Wikipedia/Public domain

Istraživački tim je izvršio istu analizu i otkrio isti fenomen na dve druge slike, na jednoj slici, Luka u Brajtonu, koju je napravio britanski umetnik Džon Konstabl 1826-7, a na drugoj fotografiji Jupiterove velike crvene mrlje, snimljene Nasinom svemirskom sondom „Vojadžer“ 15. marta 1979. godine

„Za razliku od Zvezdane noći, ovoj slici nedostaju dobro definisani vrtložni obrasci, ali oblaci su bogati strukturama različitih razmera, koje podsećaju na one koje se često viđaju na nebu,“ navodi se u studiji o Konstablovom umetničkom delu.

Na izložbi u Muzeju moderne umetnosti u Njujorku, Zvezdana noć je izuzetno popularno umetničko delo koje je reprodukovano od Lego kockica, dronovima i dominama.

Misterija fizike

Huang napominje da su se naučnici dugo borili da opišu turbulentni tok u dinamici fluida na način koji bi im omogućio da predvide fenomen i da kompletno objašnjenje ostaje preovlađujuća misterija fizike. Temeljno razumevanje bi pomoglo u prognozi vremena, turbulencijama tokom leta i mnogim drugim procesima, ističe naučnik.

„Čak i posle više od 100 godina proučavanja, mi čak ne znamo kako da definišemo ovaj složeni fenomen“, naglašava Huang. „To je izuzetno važno, ali je izuzetno teško.“

Činjenica da se Zvezdana noć podudara sa statističkim modelima turbulencije iako se umetničko delo zapravo ne pomera može ukazivati da su statističke metode i alati manje precizni nego što su naučnici možda mislili, navodi Biti. Slika se ne može precizno izmeriti jer „„Zapravo nije turbulencija. Nema kinetičke energije.“

Međutim, Biti naglašava da je veliki obožavalac ovog umetničkog dela i da ono odražava univerzalnost i lepotu turbulencije.

„Ono što se iz ovakvih studija može zaključti je i to da je Van Gog uhvatio deo ove univerzalnosti u svojoj Zvezdanoj noći. I mislim da ljudi to znaju. Oni znaju da je nešto divno ugrađeno u ovu sliku i to nas privlači“, zaključuje Biti.

 

 

***

Komentar

***

 

Glavni pokretač Njutna da 1687., napiše "Principe", je da primeni svoju silu gravitacije na kretanja planeta, njenih satelita, kometa (da uprosti fizički model i uprosti funkcije sila). To je bilo u opoziciji sa tada vodećom cartezijanskom teorijom - univerzum je ispunjen materijom koja se pomoću nekog prvobitnog kretanja pretvorila u - sistem vrtloga - koji drži planete, zvezde, Sunce i komete na svojim putanjama. Protivrečnosti i neoperativnost ove teorije Hobs, Ving i & pokušavli su da poprave povezivanjem - teorije vrtloga sa Keplerovim kvazi-vrtlogom. Na tom tragu kretao se Isak Njutn. U svom prvom radu 1666/7 "Hidrostatika" (neopravdano zapostavljen rad) Njutn je napisao filozofski ogled u kome je pokušavao da opovrgne ideje Dekartove filozofije prirode, na primer, da je svet "neograničen" ali ne i "bezgraničan", da je kretanje relativno, da sile deluju isključivo preko kontakta; da je Dekart pobrkao prostornost sa praznim prostorom, da je teorija vrtloga bila posledica identičnosti izmedju prostora i materije (što po I.NJ., dovelo do nemogućnost kretanja projektila i planeta).

 

*

 

Vingovi zakoni:

I.        Zbog kretanja Sunca oko svoje ose u centru planetarnog sistema - sva nebeska materija nošena je u krug sa zapada ka istoku, slično vrtlogu.

II.     Sila i kretanje te nebeske materije nose oko Sunca zemlju i druge planete.

III.     Što su one bliže centru i pokretnoj sili Sunca, to su brže pokretane...

 

Zoran Stokić

30.09.2024.

 Danski arheolozi iskopali 50 neobično dobro očuvanih skeleta Vikinga

 

 

SCITECH Autor: Hina 28. sep 202423:21 REUTERS/Tom Little

 

 

 

Iskopavanje velikog groblja iz doba Vikinga u Danskoj otkrilo je 50 neobično dobro očuvanih skeleta za koje arheolozi očekuju da će pomoći da se rasvetle životi nordijskih naroda najpoznatijih po svojim pomorskim podvizima u srednjem veku.

 

Skeleti, otkriveni u blizini trećeg po veličini grada u Danskoj, Odensea, ostali su netaknuti zbog visokog nivoa vode i povoljnih uslova tla koji su sprečili njihovo raspadanje, rekao je Majkl Bore Lundo, šef iskopavanja u Muzeju Odense.

 

„Obično kada iskopavamo vikinške grobove, bili bismo srećni kada bi u grobu pored grobnog prilozi ostala dva zuba. Ali ovde imamo potpuno očuvane skelete“, rekao je Lundo.

 

„Skeleti su tako neverovatni. Tako su dobro očuvani, sa pet prstiju na rukama i nogama. A to otvara čitav niz novih mogućnosti za otkrića“, rekao je on.

 

Retki artefakti poput noževa, staklenih bisera i broševa datiranih između 850. i 970. godine takođe su pronađeni tokom iskopavanja koje je počelo pre šest meseci.

 

Lundo je rekao da grobni predmeti pokazuju da je većina ljudi bila deo male poljoprivredne zajednice, iako je žena višeg statusa sahranjena sa srebrom ukrašenim nožem i komadom stakla, što je bilo retko u doba Vikinga.

 

Arheolozi su uzeli uzorke tla da bi tražili polen kako bi utvrdili u koje doba godine je osoba sahranjena i koju odeću je nosila.

 

Rendgenski snimak bloka zemlje sa lokaliteta otkrio je ovalni broš, kultni komad nakita iz doba Vikinga povezan sa ženskom odećom, prekriven drvetom i ljudskim ostacima.

 

Na poleđini drugog broša sa ornamentima specifičnim za period, mineralizovani tkani fragmenti tekstila dali su dokaz o vrsti haljine koja se nosila u doba Vikinga, rekli su arheolozi.

 

Većina skeleta je izvađena iz grobova i spakovana u kartonske kutije u muzeju da se osuše pre pregleda i završnog čišćenja.

 

 

***

Komentar

***

 

Ratoborni  Vikinzi, mornari i osvajači, naoružani od glave do pete, plove morima od Arktičkog okeana do Kaspijskog mora na svojim brodovima izrezbarenim životinjskim glavama na pramcu. Ova spektakularna ali površna  slika "kralja mora", potpuno je zamaglila društveno okruženje u njegovoj domovini iz kojeg je i sam morski kralj izašao.  Iza njega su oni koji su orali zemlju, kosili seno, pecali i napasali stoku, odnosno obavljali svakodnevne poslove na kojima je izgrađena cela - nedespotska - kultura vikinškog doba i bez kojih bi brod Vikinga bio nemoguć. Sredljovekovni hroničari su događaje iz tog perioda od 9 do 12 veka prikazivali kroz ideološke (hrišćanske) naočare, kada su govorili o Vikinzima to je "rat, pljačka, istrebljenje stanovništva" ali su svoje "podvige" ("rat, pljačka, istrebljenje stanovništva")  predstavljali bez ikakve osude, pa su u njihovim izveštajima to - "bogougodni" hrišćanski ratovi - protiv nevernika: muslimana ili Slovena,..., Balta.

 

*

 

Reč "odal" - nasledna zemlja -  takođe je značila "domovina" na staroskandinavskom jeziku. Po mišljenju Skandinavaca iz paganskih vremena, svet ljudi nije bio ništa drugo do veliko imanje: oko njega je ležao svet divova i strašnih čudovišta. Stoga je svet ljudi nazvan "Midgard" (bukvalno: "ono što se nalazi unutar ograde"), a svet divova i čudovišta -  "Utgard" ("koji se nalazi izvan ograde"). Čovek i imanje bili su neraskidivo povezani. Ova veza se smatrala svetom.

 

Zoran Stokić

29.09.2024.

 

Umrla glumica Megi Smit, zvezda filmova o Hariju Poteru

 

 

SHOWBIZ Autor: M. Ž., BBC 27. sep 202415:34 REUTERS/Peter Nicholls

 

 

Britanska glumica Megi Smit, poznata po filmovima o Hariju Poteru i "Dauntonskoj opatiji", umrla je u 89. godini, saopštila je njena porodica.

 

Legenda britanske scene i filmskog platna, osvojila je dva Oskara tokom svoje karijere – za film „The Prime of Miss Jean Brodie“ 1970. i „California Suite“ 1979. godine.

 

U Velikoj Britaniji je imala titulu dame.

 

U saopštenju njenih sinova Tobija Stivensa i Krisa Larkina stoji da je glumica preminula mirno.

 

„Sa velikom tugom moramo da objavimo smrt Dame Megi Smit. Umrla je mirno u bolnici rano jutros, u petak, 27. septembra. Bila je sa svojim prijateljima i porodicom. Ostavlja dva sina i petoro unučadi koji su tužni zbog gubitka svoje izuzetne majke i bake“, napisali su, prenosi BBC.

 

Oni su zahvalili osoblju u bolnici „Čelsi i Vestminster“ na brizi i, kako su naveli, neograničenoj ljubaznosti tokom glumičinih poslednjih dana.

 

„Zahvaljujemo vam na svim vašim ljubaznim porukama i podršci i molimo da poštujete našu privatnost u ovom trenutku“, naveli su.

 

Karijera Dame Megi Smit počela je u pozorištu, ali je svoju prvu nominaciju za Baftu dobila u melodrami iz 1958. godine „Nowere to go“.

 

Godine 1963. Lorens Olivije joj je ponudio da glumi ulogu Dezdemone pored njega kao Otela u londonskom Narodnom pozorištu, a dve godine kasnije snimljen je film sa originalnom glumačkom postavom. Za tu ulogu Megi Smit je bila nominovana za Oskara.

 

 

***

Komentar

***

 

 

https://www.youtube.com/watch?v=CXA0N55c3iw

The Prime of Miss Jean Brodie (1969) ORIGINAL TRAILER

 

*

 

https://www.youtube.com/watch?v=xetPWLjrZCc

A Room With A View Trailer 1986

 

 

Pamtićemo je pre svega iz filmske drame karaktera: "Najbolje godine gospođice Džin Brodi" ("The Prime of Miss Jean Brodie" 1969. VB)  gde je Megi Smit maestralno odigrala kompleksan neurotični karakret  - nastavnice u školi za devojčice Marsije Blejn u Edinburgu, u Škotskoj, 1930-ih godina koja je nekritički verovala da je dobar nastavnik, dobra ljubavnica, da je politički pismena - premda je oko sebe širila romantičarske iluzije o Franku i Musoliniju, što je jednu učenicu koštalo života... Slično je vrhunski gradila karakter Charlotte Bartlett družbenice glavne junakinje Lucy Honeychurch u "Sobi sa pogledom" ("A Room with a View" 1985.VB).

Zoran Stokić

28.09.2024.

 Milica Kralj: Situacija je mračna, probili smo dno i ono je sada visoko – pa možemo još padati

 

 

VESTI Autor: N1 Beograd 26. sep 202417:52 Izvor: N1 Beograd

 

 

"Meni su slike iz Novog Sada sa Filozofskog fakulteta bile jako potresne i vratile su me u vreme kada sam ja bila student, a to je bilo jezivo vreme za mlade ljude. Ali takvo jezivo i ogoljeno nasilje kao u Novom Sadu nisam doživela. I još veća mi je šamarčina bila ćutanje kolega, fakulteta i Rektorata jer zbog tog ćutanja ispada da je to što se desilo još jedna stvar na koju, kao, treba da se naviknemo", rekla je za N1 rediteljka Milica Kralj.

 

„Šokantno je da nema reakcije akademske zajednice, institucija. Meni je to kao građanki zabrinjavajuće i osećam se nebezbedno jer je sve postalo nasilje, možda je i sama želja da se neko školuje i poštuje neke demokratske principe, postalo nenormalno. I to je isto nasilje i guši sve nas i sve što smatram normalnim životom“, rekla je u emisiji Dan uživo rediteljka Milica Kralj.

 

Komentarišući napad aktivista SNS na nju, kada ju je jedan udario preko ruke, Kralj je rekla da o tome nije dobila nikakvu zvaničnu informaciju od policije.

 

„Nisam dobila nikakvu informaciju od policije, i da su mi više naudili ne verujem da bi se išta dogodilo. Ali i taj udarac je manje nasilje od nasilja kojim su građani ubijeni u pojam. Pogledajte to nasilje na univerzitetu u Novom Sadu, sve je dovedeno do apsurda i šalje se poruka – kupi diplomu, učlani se u pariju, ćuti, imaš posao, a nema veze što pojma nemaš da radiš. Njima normalni ljudi nisu potrebni, takvi građani su trećeg reda“, navela je rediteljka.

 

Rediteljka kaže da kao profesorka ima „tu sreću da je njeni studenti leče“.

 

„Mene moji studenti leče. Oni mi bude nadu svojim lepim vaspitanjem, željom da nešto nauče, pameću i sve ređe se nalaze takvi mladi ljudi koji žele i da čuju šta ti imaš da im ti kažeš. To je retko ali je prelepo i to je moje svetlo na kraju tunela i moja privilegija. Moji studenti imaju priliku da se otisnu u neki drugi svet jer kada smo na času mi smo u svetu u kojem promišljamo sami i to izvlači iz nas nabolje. To je velika privilegija i moja i njihovog studiranja jer nam dopušta neki lepšti svet dok ljudi sve manje imaju tu mogućnost. I to mi teško pada. Samim tim što je budžet za kulturu nula to onemogućava ljudima da zavire u te lepše svetove“, objasnila je rediteljka Milica Kralj.

 

Sam izbor ministara, objasnila je ona, pokazuje kakav je odnos vlasti prema nekom resoru, ali i sam pristanak na to da neko pristane da bude na čelu resora koji ima nulu u budžetu dok taj isti prima platu govori mnogo i „taj čovek za mene nije nikakav reper“.

 

Milica Kralj poručuje da bez obzira na to, kako kaže, što je situacija u društvu „najlošija do sada“ da građani moraju da se „presaberu“.

 

„Građani moraju da se saberu i da uvek znaju i imaju na umu da je moć kod njih. Situacija je najlošija, ne vidi se izlaz, ali ja uvek verujem utopijski da će se otvoriti neki izlaz. Situacija je mračna i probili smo dno i ono nam je pobeglo. Dno nam je sada visoko i možemo još padati dokle god možemo. Ja kada kažem – nećete kopati, to me ispunjava nadom, a ako razmišljam – da li će ili neće kopati, onda gupim nadu. Tako da, nećete kopati“, zaključila je rediteljka Milica Kralj.

 

 

***

Komentar

***

 

 

Vlast je izvukla pouku iz 1992. Shvatili su da ih sa vlasti jedino mogu srušiti studenti + građani. I otada sprovode "program" antigrađanizacije. Da bi sprečili pojavu novih građana, fakulteti su "iznutra" preko Bolonje i na druge načine, svi kriterijumi su sniženi... pretvoreni u svoju suprotnost. Umesto da proizvode stručnjake, građane, autonomne ličnosti proizvode drveno-gvožđe, malograđanske - "pink stručnjake", podanike. Tako smo stigli do ovoga što je opisala rediteljka Kralj. Mi koji smo na to blagoveremeno upozoravali, kada je to u startu trebalo sprečiti (jer način na koji školujete struke - je najvažnije za budući život društva) nismo bili podržani, svi su se pravili neverne Tome, ne samo političari nego i akademska zajednica, kulturna zajednica... Vlast je uspešno sprovela antigrađanizaciju, pride, nas koji smo na to skretali pažnju poslala je na đubrište...

 

Zoran Stokić

27.09.2024.

 

Lejdi Gaga snimila spot u pariskom Luvru

 

 

SHOWBIZ Autor: Hina/AFP 25. sep 202423:29 0 REUTERS/Mina Kim

 

 

 

Novi video-spot pop zvezde Lejdi Gage, snimljen u Luvru početkom septembra, može da se pogleda na internetu, a povodom početka prikazivanja filma "Džoker" u kome ona glumi, kao i povodom otvaranja izložbe posvećene ludama u umetnosti.

U video-spotu koji može da se vidi na profilima Luvra i Gaginom Instagramu i TikToku, ona šeta muzejom izvodeći pesmu napisanu tim povodom, obučena u kratku haljinu i patike, sa kratkom crvenom perikom na glavi.

Umetnica, koja je svojim nastupom letos obeležila otvaranje Olimpijskih igara u Parizu, a čiji novi album „Harlequin“, urađen za taj film izlazi u petak, šeta muzejom noću sve do Mona Lize. Pošto je dobro osmotri, pivačica joj karminom iscrtava osmeh na zaštitnom staklu, a potom se okrene ka kameri i na licu joj se vidi suza.

Na pitanje u vezi tog postupka koji evocira vandalizam počinjen zadnjih meseci u nekoliko muzeja na poznatim slikama, među kojima i na Mona Lizi, Louvr je istakao da je ta scena „čista fikcija“, zamišljena kao „omaž“ liku Džokera i Leonarda da Vinčija.

„Luvr se udružio sa Warner Bros Pictures studijom, koji je producirao video, u saradnji sa pop zvezdom“, saopšteno je iz muzeja za AFP.

Muzej je time obeležio otvaranje sezone izložbom posvećenom dvorskim ludama, među kojima je i „Džoker“, koje se često mogu videti na slikama od 13. do 16. veka, kao i početak prikazivanja filma „Džoker: Ludilo u dvoje“ sa Hoakinom Feniksom i Lejdi Gagom.

Film počinje da se prikazuje u prvoj nedelji oktobra.

Muzeju Luvr ovo nije prvi put da sarađuje sa muzičkim zvezdama.

2016. godine Will.i.am je snimio spot sa animiranim muzejskim slikama pod nazivom „Mona Lisa smile“.

Godine 2018. Bijonse i Džej Zi snimili su u muzeju spot „Apeshit“, uključujući sliku „Brodolomci s fregate Meduze“, kojim su želeli da istaknu jednakost kultura i mesto crnaca u istoriji umetnosti.

Muzej je nedavno objavio i slike privatne posete Selin Dion, pre njenog nastupa na Olimpijskim igrama.

 

Pogledati video:

https://n1info.rs/magazin/showbiz/lajdi-gaga-snimila-spot-u-pariskom-luvru/

 

***

Komentar

***

Zabava budući da je namenjena masi - snižava standarde. Eho - ubrzanog rasta stanovništva i proizvodnje na Zemlji od 1800., doveo je do toga - da je novac postao zamena za sve drugo pa čak i za vrline,., moral. Novac i tržište (bez bilo kakvih ograničenja) koje se stalno širi - je tu da ti omogući - da se oslobodiš svake  teskobe; konzumiraj sve i odmah. Stari moral je srušen ali novi nije izgrađen. I muzeji su na tržištu - snalaze se, naterani su - da bi preživeli - na svaku ludost. Zaboravili smo da nije zabava održala Homo sapijens u životu, održali su ga tehnika, kultura i nauka i njihovi mem-ovi - koji su danas u defanzivi.  "Mem" je ideja, ponašanje ili stil koji se širi putem imitacije od osobe do osobe - upravlja budućim životom! A pošto Ledi Gaga, Ronaldo i & imju po 1 milijardu pratioca - njihovi memovi mlade na Zemlji "uče" neodgvornom ponašanju. Da neće možda malograđani, trutovi i paraziti da se odupru klimatskim promenama tako što će kreirati novu ekološku nišu?

 

Zoran Stokić

26.09.2024.

 

Pištalo: Mladi nemaju kondiciju da čitaju, ali knjige iz naših života ne mogu nestati

 

 

KULTURA Autor: Beta 23. sep 202413:15 0 komentara

 

 

Pisac Vladimir Pištalo ocenio je da se danas čita manje, da mlade generacije namaju kondiciju da čitaju, ali je i dodao da knjige ne mogu nestati iz života ljudi. Pištalo je ovogodišnji dobitnik nagrade "Nagrada “Prozart” Međunarodnog literarnog festivala “PRO-ZA Balkan”. Pročitaj više:

https://n1info.rs/kultura/pistalo-mladi-nemaju-kondiciju-da-citaju-ali-knjige-iz-nasih-zivota-ne-mogu-nestati/

 

 

 

***

Komentar

***

 

 

Zvučna kakofonija pretvorila je čoveka u "slušaoca" a onaj ko sluša ne misli! Za vrstu Homo sapijens ne postoji znanje kao episteme ono je uvek mnjenje. Otuda - "znanje" u nekom društvu je - "prihvaćeno verovanje" - a ne "ispravno verovanje". Potreba za potpunim objašnjenjem svega stara je koliko i čovekova kultura, a nedostatak takvog objašnjenja izvor je našeg najdubljeg straha. Objašnjenja magova, vračeva a kasnije mitotvoraca bila su "prihvaćena verovanja" ne zato što su bila pouzdana nego zato što su smirivala čovekov strah. Razdvajajući činjenice od normi nauka je stvorila prilično pouzdane istine; koje su (pride) obesmislile istine magova, teologa, filozofa,..., umetnika. Ali bila je to Pirova pobeda jer za razliku od animističkih "istina" (iracionalne iluzije sigurnosti) naučne istine ne da nisu neutralisale - strah od nepoznatog i smrti - nego su taj strah još više uvećale. Zato i u 20/21 veku "prihvaćena verovanja" na Zemlji su "istine" magova,..., popova, političara.

 

Zoran Stokić

24.09.2024.

 „O govoru, ćutanju, vrištanju i pisanju“ – izložba Milije Nešića u galeriji „Novembar“

 

 

KULTURA Autor: N1 Beograd 21. sep 202420:06

Foto: Marijana Janković

 

 

U subotu, 21. septembra, u galeriji Novembar otvorena je samostalna izložba umetnika Milije Nešića "O govoru, ćutanju, vrištanju i pisanju". Izložbu uređuje Mia David, kustoskinja galerije Novembar.

 

Izložba predstavlja retrospektivu Nešićeve karijere i broji radove nastale 70-ih, 80-ih i 90-ih godina prošlog veka. Posetioci galerije Novembar imaju priliku da vide Nešićeve fotografije, skulpture, slikane radove i seriju pokretljivih skulptura “Mrdalica”, navodi se u saopštenju.

Milija Nešić je svestrani umetnik čiji opus čine društveno angažovani radovi i umetnost namenjenu svima.

„U svom stvaranju prešao sam put od naturalizma, realizma, asocijativne umetnosti, apstraktne forme, fotografije do mrdalica. Hteo sam da moja dela budu sastavni deo nove prirode – gradova, da se nađu na trgovima, ulicama, enterijerima, da svojim prisustvom plene lepotom duha i optimizmom, i grad učine mestom za srećno, humano zajedništvo“, istakao je Nešić, stoji u saopštenju.

Nedvosmisleno i direktno Nešićevi radovi oslikavaju i kritikuju vreme i društvo u kome su nastajali, neretko inspirisani mračnim trenucima ljudskog života.

„Inspirišu me večiti sukobi, stradanja, krvoprolića… u ljudskom rodu, izazvana bezbrojnim protivrečnim i besmislenim ideologijama i religijama, koje nam u ime ‘’humanosti’’ i ‘’raja’’ na ovoj planeti nude i podmeću haos i stvaraju pakao“, dodaje umetnik.

Podsećanja radi, Milija Nešić rođen je 1934. godine u Nišu. Godine 1956. upisuje Akademiju likovnih umetnosti gde će potom steći titulu magistra. Kao umetnik bio je prihvaćen, a međunarodno priznanje stiče svojom serijom Urbanih-konkretnih skulptura iz 70-ih godina prošlog vek. Nova faza Nešićevog stvaralaštva su Mrdalice koje su prvi put izložene 1979. godine u Galeriji Kulturnog centra Beograda. One doživljavaju veliki uspeh i direktno kritikuju društvene manipulacije i anomalije o kojima svi ćute, navodi se u saopštenju Galerije Novembar.

Kako dodaju, nova serija Mrdalica nastaje 90-ih godina XX veka kao odgovor na rat koji se dešava. Autor je dobitnik brojnih priznanja. Izlagao je između ostalog na Oktobarskom salonu, u Salonu Muzeja savremene umetnosti u Beogradu, Paviljonu “Cvijete Zuzorić”, Zepter muzeju i drugde.

Izložba „O govoru, ćutanju, vrištanju i pisanju“ biće otvorena do 2. novembra, a posetioci gelerije Novembar mogu je pogledati svakog radnog dana (osim ponedeljkom) od 12 do 20h, subotom od 10 do 18h, odnosno nedeljom od 10 do 14h na adresi Kursulina 22.

 

***

Komentar

***

 

Inercija naše despotske prošlosti nas je uspavala, samo su malobrojni poput Nešića pokušavali da nas probude iz dogmatskog dremeža. Većina nije razumela da je moć despotskih sistema apsolutna tj. da "despotska mašina" može da - sprovede u praksi bilo šta – samo jedan primer: Hatšepsut - iako žena - bila je faraon 18. dinastije od 1479. do 1458. p.n.e. Supruge faraona (Hatšepsut je bila ćerka faraona Tutmosa I i supruga faraona Tutmozisa II) imale su veliki uticaj i često su postavljane na položaje regenta i guvernera - ali faraon - je mogao biti samo muškarac. Ali to nije sprečilo Hatšepsut da 22 god bude faraon, za čije je vladavine Egipat uglavnom bio u miru, pa je uspela da sagradi mnogobrojne velelepne sakralne i svetovne objekte. Pred kraj vladavine Tutmozisa III i početkom vladavine njegovog sina Amenhotepa II, sistematski je uklanjano ime, faraona Hatšepsut, iz dokumenata i spomenika. Pošto smo nastavili da dremamo sada imamo (i) gradove bez građana tj. drveno-gvožđe.

Zoran Stokić

23.09.2024.

 

Otkazan koncert Biničkog zbog tragične smrti kod Kraljeva desetara Danijela Lazovića, njegovo troje dece i još jedne osobe

 

 

KULTURA Autor: FoNet 22. sep 202414:58 5 komentara

 

 

Koncert povodom 125 godina postojanja Umetničkog ansambla "Stanislav Binički", koji je trebalo da bude održan u ponedeljak u MTS Dvorani, otkazan je zbog tragične smrti pripadnika Vojske Srbije, desetara Danijela Lazovića, njegovo troje maloletne dece i Dijane Kutlačić, saopštilo je danas Ministarstvo odbrane. Pročitaj više:

https://n1info.rs/kultura/otkazan-koncert-binickog-zbog-tragicne-smrti-kod-kraljeva-desetara-danijela-lazovica-njegovo-troje-dece-i-jos-jedne-osobe/

 

 

 

***

Komentar

***

 

 

Sabraćaj  je kao "skener" pokazuje "sliku stanja" društva! Prva naša opera "Na uranku" 1903., Stanislava Biničkog, po libretu Branislava Nušića ima tragičan kraj - bio je to pokušaj da nas veliki - pisac i kompozitor – "osveste", socijalizuju, da prekinu antisocijalni duh vekova u kojima smo živeli, jer "ljudski život je bezvredan u društvu u kojem se gledaju samo lični interesi"! A da smo bili loši đaci pokazuje i ovaj tragičan događaj, koji je posledica odsustva procedura, kako se i šta radi. Od '90 do danas vlast je svojim činjenjem i nečinjenjem pomogla da se razgadili i ono malo građanskog društva i procedura koje smo stvarali, korak po korak, od Karađorđa i Miloša pa naovamo, ponovo smo, kao u "Prokletoj avliji" - amorfna nesocijalizovana masa a ne društvo; a kada si (ponovo) izgubio obeležje društva onda se naši životi odvijaju kao u "ruskom ruletu".

 

Zoran Stokić

22.09.2024.

Zemlja dobija "drugi Mesec"

 

Zemljina gravitaciona sila će prouzrokovati da zarobljeni asteroid kruži oko planete oko dva meseca.

 

 

Izvor: B92.net Shutterstock/Grey Zone

 

 

Tako će ove jeseni, na ograničeno vreme, Zemlja dobiti "drugi mesec", piše Gardijan.

 

Prema studiji objavljenoj ove nedelje, asteroid dužine gradskog autobusa biće zarobljen gravitacionom silom Zemlje i orbitiraće oko naše planete oko dva meseca, postajući "mini mesec".

Asteroid će orbitirati oko planete Zemlje od 29. septembra do 25. novembra pre nego što se vrati u svoj dom, pojas asteroida koji kruži oko Sunca.

 

"Objekat koji će nas posetiti pripada pojasu asteroida Arjuna, sekundarnom pojasu asteroida koji je sastavljen od svemirskih stena koje prate orbite vrlo slične Zemljinoj", rekao je Karlos de la Fuente Markos, profesor na Univerzitetu Komplutense u Madridu i glavni autor istraživanja, za Space.com.

 

Objasnio je da neki od asteroida iz pojasa Arjuna mogu prići relativno blizu Zemlji, na oko 2,8 miliona milja (4,5 miliona kilometara).

 

Ako se kreću relativno sporo za asteroide, brzinom od oko 2.200 milja na sat (3.540 km/h), tada njihove putanje postaju snažnije pod uticajem Zemljine gravitacije nego inače. "Pod ovim uslovima… objekat može postati privremeni Zemljin Mesec", rekao je, dodajući da će se to dogoditi sa pomenutim asteroidom počevši od sledeće nedelje i da će trajati oko dva meseca.

 

Takođe je napomenuo da asteroid neće pratiti potpunu orbitu oko Zemlje.

 

Asteroid je otkriven 7. avgusta putem sistema Asteroid Terrestrial-Impact Last Alert System (Atlas), programa koji finansira NASA. Asteroid je dug oko 10 metara, što je izuzetno malo u poređenju sa Zemljinim Mesecom, čiji prečnik iznosi oko 3.474 kilometra.

 

Objekat će biti "previše mali i slab za uobičajene amaterske teleskope i dvoglede", dodao je Markos. "Međutim, objekat se nalazi u opsegu osvetljenosti u kojem tipični teleskopi koje koriste profesionalni astronomi mogu da ga otkriju."

 

Naučnici su dodali da veruju da će se ovaj mini mesec vratiti u Zemljinu orbitu ponovo 2055. godine. Ovo nije prvi put da Zemlja ima mini mesec. Istraživači su napisali u svom radu da su se dva mini meseca dogodila 1981. i 2022. godine.

 

 

***

Komentar

***

 

 

Iako je Mesec jedini prirodni satelit Zemlje, postoji veliki broj objekata blizu Zemlje sa orbitama koje su u rezonanciji sa Zemljom. Oni su nazvani "drugi" meseci Zemlje. Asteroid 469219 otkriven 27. 04. 2016., verovatno je najstabilniji kvazi-satelit Zemlje. Dok kruži oko Sunca, čini se da 469219 kruži i oko Zemlje. Previše je udaljen da bi bio pravi satelit Zemlje, ali je najbolji i najstabilniji primer kvazi satelita. Drugi mali prirodni objekti u orbiti oko Sunca mogu ući (i) u orbitu oko Zemlje - na kratko vreme - postajući privremeni prirodni sateliti. U poslednjih 20 godina bilo je nekoliko takvih primera.

 

Zoran Stokić

21.09.2024.

 

„Kad vam u budžetu napišu nula, misle da ste nula“: Kokan Mladenović o stanju u kulturi

 

 

KULTURA Autor: N1 Beograd 20. sep 202408:29

 

Mi smo jedna od retkih zemalja u Evropi čiji budžet za kulturu počinje nulom, a ako vam neko u budžetu napiše nula - on misli da ste nula, ocenio je pozorišni reditelj Kokan Mladenović. Druga opcija je, dodaje - da taj neko zna da bi prosvetljeni i kulturniji narod verovatno tražio prosvetljenije i kulturnije vladare.

Upitan kako se pozorišna scena promenila od perioda kada je predstava „Zoran Đinđić“ u Ateljeu 212 uzburkala javnost, Kokan Mladenović odgovara – na gore.

„S jedne strane smanjen je broj premijera. Zatim, stalno se smanjuje taj iznos za kulturu, kako na gradskom, tako i na republičkom nivou. Mi smo jedna od retkih zemalja u Evropi čiji budžet za kulturu počinje nulom. Ako je neko u budžetu vama napisao nula, on misli da ste vi nula. Oni o nama ili misle da smo nula, ili dobro znaju da bi neki prosvetljeni i kulturniji narod verovatno tražio prosvetljenije i kulturnije vladare“, objasnio je reditelj u emsiji 360 stepeni.

Zbog toga su, nastavlja, prosveta i kultura skrajnuti.

„To se radi da bi se ostavio prostor za rijaliti programe i estradizaciju društva, ne bi li se formirao upravo onakav narod koji će služiti njihovim strašnim i vulgarnim političkim interesima. Ali kao što kaže jedan naš kolega, narod je najgori deo stanovništva“, naveo je.

„Isterali su me nabolje“

Govoreći o problemima koje je imao zbog svog rada i izjava, i onda nastavku karijere u inostranstvu i regionu, Mladenović kaže da su ga „isterali nabolje“.

„Živim jedan mnogo uzbudljiviji i lepši pozorišni život u sredinama koje se mnogo posvećenije bave teatrom. A s druge strane, nikada se nisam pokajao zbog onoga što govorim, jer mislim da mi svi moramo da budemo spremni na određene žrtve“, rekao je.

Mladenović kao svog političkog idola i omiljenu istorijsku ličnost navodi Koču Popovića.

„Koča Popović kao predratni, prebogati čovek koji nema ni jednog razloga da ulazi ni u kakve revolucionarne procese, žrtvovao je sopstveno bogatstvo, sopstvenu udobnost, da se uspostavi neki sistem. Njegovih deset godina života je pakao zatvora i ratova. Ko je danas u našoj opoziciji spreman da bude deset godina u zatvoru ili u nekom ratu? Naš problem je problem političke elite sa obe strane, koji bi odmah da naplati svoj politički status, koja nije spreman na odricanje“, rekao je.

Smatra da to što radi nije herojstvo, već najnormalnije ponašanje nekog ko u nešto veruje.

Predstava koja će biti „poslednji koncert za Jugoslaviju“

Mladenović će na zimu režirati predstavu po romanu Feđe Štukana „Blank“, za koju će Darko Rundek komponovati muziku.

„Nikad nisam pravio predstavu koja je po žanru koncert. Stvarno mislim da kroz neku veliku muzičku formu treba se kaže nešto žučno i radikalno sve kako je Feđa napisao u tom romanu… Kod Feđe Štukana nema metafora, to je bukvalno kao da je pukla neka žučna kesa i iz nje se izdilo sve ono najgore što čini život jednog čoveka“, rekao je on.

Predstavu je opisao kao „poslednji koncert za Jugoslaviju“.

„Mislim da to treba da bude pobunjeni koncert, ne samo rekapitulacija zla koje nam se desilo i beznađa poratnog stanja, nego jedno žestoko upozorenje da te političke elite u Bosni, Srbiji i Hrvatskoj jesu iste, jesu strašne, tajkunske i lopovske i da nam spremaju nova krvoprolića“, naveo je.

Bosna je na pragu novog rata, smatra.

„Nju čuva strani kapital, nešto malo međunarodne patronaže, ali ništa se u Bosni nije zalečilo, sredilo, ona nije funkcionalna država, nije omogućeno ljudima da žive zajedno kao što su živeli pre rata. To da deca idu u podeljene škole, da se od malena uče da nisu isto… I kad uzmete te političke idiote sa obe strane, koji su se obogatili šireći mržnju posle rata, to pokazuje nužnost te predstave, ne kao rekapitulacije, nego kao upozorenja da katastrofa može ponovo da nam se dogodi“, rekao je.

Pogledajte ceo intervju:

https://n1info.rs/kultura/kad-vam-u-budzetu-napisu-nula-misle-da-ste-nula-kokan-mladenovic-o-stanju-u-kulturi/

 

***

Komentar

***

 

 /// neobjavljn komentar na N1///

Kokan želi da živi u građanskom "otvorenom društvu" , a vlast u despotskom "zatvorenom društvu". Kulturni obrasci stvaraju - trendove koji "vuku" društvo - u određenom pravcu. Način na koji ljudi razmišljaju, pišu, sude, govore, osećaju stvari sve do uličnih razgovora, određeno je jednom - episteme – društva! Vlast je u velikoj prednost jer koristi inerciju vizantisko/osmanske "kulture" k(i)smeta, koji vodi lenjom umu koji zaključuje da, pošto je sve određeno sudbinom, čovek ne treba ni zbog čega da se brine i trudi, ne treba da razvija svoje sposobnosti i znanja ni da teži vrlinama... pa je onda svejedno da li umeš ili ne umeš da voziš automobil. Možeš da kupiš vozačku dozvolu, doktorsku diplomu, bilo šta, jer ionako od nas ništa ne zavisi, naša sudbina je u rukama boga (ili despota)! Sve to vodi ka fatalizmu, koji nas, dalje, vodi u trulež i propast -  tu onda "disciplina" nije da ne gaziš ljude na pešačkom prelazu nego je "disciplina" (peitharchia) – "poslušnost pred vlašću".

Zoran Stokić

20.09.2024.

 

Do sada nepoznata Mocartova kompozicija otkrivena u biblioteci u Lajpcigu

 

 

KULTURA Autor: Tanjug 19. sep 202423:53  François GUILLOT / AFP

 

 

Do sada nepoznato delo čuvenog kompozitora Volfganga Amadeusa Mocarta, za koje se pretpostavlja da je napisao kada je bio u tinejdžerskim godinama, otkriveno je u bibilioteci u nemačkom gradu Lajpcig.

 

Komad datira iz 1760-ih i sastoji se od sedam minijaturnih stavova za gudački trio u trajanju od oko 12 minuta, saopštile su danas opštinske biblioteke u Lajpcigu.

 

Istraživači su otkrili ovo delo u gradskoj muzičkoj biblioteci, dok su sastavljali najnovije izdanje kataloga Kohel, kompletnu arhivu Mocartovih muzičkih dela.

 

Kako si naveli, novootkriveni rukopis nije napisao lično Mocart, već se veruje da je kopija napravljena oko 1780. godine.

 

Kompoziciju je danas izveo gudački trio na otkrivanju novog kataloga Kohel u austrijskom gradu Salcburg, a u Nemačkoj će premijerno biti izvedena u Lajpciškoj operi u subotu, prenosi Gardijan.

 

Delo se u katalogu pominje kao “ Vrlo mala noćna muzika“ (Ganz kleine Nachtmusik), prema podacima biblioteke u Lajpcigu.

 

Rukopis se sastoji od tamnosmeđeg mastila na ručno rađenombelom papiru, a delovi su pojedinačno povezani, rekli su istraživači.

 

Kohelov katalog opisuje delo kao “sačuvano u jednom izvoru, u kome atribucija autora sugeriše da je delo napisano pre Mocartovog prvog putovanja u Italiju“, navode iz opštinskih biblioteka.

 

 

***

Komentar

***

 

 

 

https://www.youtube.com/watch?v=InNJ4uw1yUE

Johann Michael Haydn (1737-1806) - Serenade in D (1767)

 

 

Ako preslušate rane serenade u D-duru Mihajla Hajdna u periodu 1764-1767 znaćete i Mocartovu izgubljenu. U Mocartovim delima postoje zvuci (i) M. Hajdna. Ako slušate Mihajlov Allegro molto,..., Aria - Andante, Finale – Presto iz serenade u D pomislili bi da slušate A.M. Stvara "vreme"- stvaranje je "kolektivni" proces u kome učestvuju brojne zanatlije, svi oni stvore - "talas genijanosti" - a mi kasnije zaboravimo sve te "druge" i sve pripišemo samo "jednom" čoveku. Iz pisama porodice Mocart, od Leopolda saznajemo da je "u julu 1763., u Salzburg stigao M.Hajdn i odmah održao nastup u letnjoj rezidencijalnoj palati kneževskog biskupa,..., dobio je nalog da napiše serenadu; tradicionalno najugledniji dvorski kompozitori dobijali su te narudžbine,..., u Salcburgu je bio običaj da se knezu biskupu oda počast na kraju ispita, obično u avgustu, sviranjem serenade, koja se ponekad naziva i 'Finalmusik',..., kada je izvođena serenada M. H., pola grada se tu sjatilo"  - kao i porodica Mocart!

 

Zoran Stokić

20.09.2024.