Dejvid Atenboro: Naše emisije o divljim životinjama pomažu svetu

 

 

Ser Dejvid Atenboro hvali "lepotu" koja nastaje u BBC-jevim prirodnjačkim emisijama.

 

Izvor: Džonatan Holms - BBC Njuz

 

Dejvid Atenboro: Naše emisije o divljim životinjama pomažu svetu

Getty Images

Sedamdeset godina nakon što je prvi put vodio emisiju o divljim životinjama, ser Dejvid Atenboro je savršeno svestan uticaja koji one mogu da izvrše.

 

"Svet bi bio u mnogo, mnogo goroj situaciji sada da nije bilo prikazivanja prirodnjačkih emisija", kaže on.

 

"Za ljude je to predstavljalo izvor fascinacije, lepote i interesovanja, i to je postalo ključno za staranje o svetu."

 

U septembru 2024. godine, BBC obeležava 90 godina emitovanja iz Bristola.

Razgovarali smo ekskluzivno sa ser Dejvidom, koji je vodio brojne emisije snimane u Prirodnjačkoj jedinici BBC-ja Bristol.

 

Neverovatna priča Dejvida Atenboroa: Od čuvenog susreta sa gorilama do Instagram rekordera

Ser Dejvid Atenboro, 'kum' tajanstvenih životinja i strašnih biljaka

Sisari se bore za život u novoj seriji Dejvida Atenboroa

Kad je započela ser Dejvidova emiterska karijera 1954. godine, samo je 3,2 miliona ljudi imalo dozvolu za televizore u Ujedinjenom Kraljevstvu.

 

Cilj emisija kao što je Zoološka potraga bio je bukvalno da tim izađe i hvata životinje za kolekcije u zoološkim vrtovima, što je bila prihvaćena praksa u ono vreme.

 

Sada sve emisije ser Dejvida nose snažnu poruku - da je svet prirode u opasnosti mnogo više nego ikad pre.

 

"Ljudi su svesni problema konzervacije na način koji nije bio moguć pre emitovanja", kaže on.

 

"Ugroženost u kojoj se prirodnjački svet trenutno nalazi, to je nešto čega su ljudi savršeno svesni širom sveta."

 

"Ne gledate prirodnjačke emisije, nadam se, zato što mislite da će sve biti dobro po prirodni svet; činite to zato što je hipnotički zanimljivo, komplikovano, i lepo."

 

"Svest ljudi koja postoji širom sveta o šteti nastaloj po životnu sredinu, to je sve zbog prirodnjaštva", dodaje on.

 

Veza Bristola sa emisijama o divljim životinjama datira još od sredine četrdesetih, kad je Prirodnjaka snimao Dezmond Hokins u Mesnoj zajednici u gradu.

 

"Dezmond je bio kralj emisija o svetu prirode i ostvareni prirodnjak", kaže ser Dejvid.

 

Deset godina kasnije, 1955. godine, u serijalu o divljim životinjama Vidi, koji je vodio Piter Skot, pojavio se pionirski nemački filmadžija Hajnc Silman, prva osoba koja je snimila unutrašnjost detlićevog gnezda.

 

"To je bilo senzacionalno, svi u Britaniji su bili oduševljeni, i zato što je postojala samo jedna televizijska mreža, samo biste o tome pričali na autobuskom stajalištu kad biste išli na posao", priseća se ser Dejvid.

 

Telefonska centrala u studijima u Lajm Grouvu se usijala od poziva gledalaca koji su zvali da saznaju nešto više, a to je dalo BBC-ju podstrek da osnuje Prirodnjačku jedinicu u Bristolu 1957. godine.

 

Pogledajte virtuelni susret Atenboroa sa Gretom Tundberg:

Play Video

Pogledajte i ovu priču:

'Emisije o zelenoj sluzi'

Godine 1979, ser Dejvid je vodio Život na Zemlji, revolucionarnu televizijsku emisiju snimanu u Bristolu, koja je imala oko 15 miliona gledalaca.

 

"Bristol je naveo svet da bude otvoren po ovom pitanju", kaže on.

 

"On je započeo to sa radijom, a kad je stigla televizija, Piter Skot i Dezmond Hokins su samo nastavili tu tradiciju.

 

"Druga velika mega sila u emiterskom svetu bile su Sjedinjene Američke Države, a sedamdesetih, tamošnji gledaoci su verovali da su prirodnjaštvo samo lavovi koji jure antilope.

 

"Bristolske emisije su ih naučile da termiti mogu da budu jednako zanimljivi.

 

"Kad smo prvi put počeli da sakupljamo pretplatu da bismo finansirali planove koje sam imao, sećam se da sam napravio grešku da to predložim glavešini američke mreže.

 

"Izložio sam vrlo elokventno kako bi emisija govorila o istoriji života od mikroskopskih početaka, a rukovodilac se okrenuo ka meni i rekao: 'Mislite da će govoriti o zelenoj sluzi?'

 

"Odgovorio sam sa 'manje-više', ali smo na kraju uspeli da prodamo priču."

 

Dejvid Atenboro: Uradimo nešto odmah u borbi protiv klimatskih promena

Dejvid Atenboro odgovorio na pismo dečaka - o dinosaurusima

"Veličanstveno, a tužno": Kritičari o novom serijalu Planeta Zemlja

Emisije ser Dejvida su od snimaka na 16-milimetarskoj traci sa kamerama na navijanje 1954. godine stigle do ultra visoke rezolucije od 4k iz današnjih dana.

 

Dok je snimao Zoološku potragu, kamere bi radile samo oko 40 sekundi pre nego što bi istekao motor na navijanje.

 

 

BBC Studios

Danas filmadžije sakupljaju stotine sati snimaka samo da bi uhvatile jedan poseban trenutak koji može da traje svega nekoliko sekundi.

 

"Kad smo počinjali, filmski svet iz Londona bio je veoma podrugljivi prema traci od 16 milimetara, zvali su je 'pertla za čizme'.

 

"Nismo mogli da snimamo na 35 milimetara zato što nismo mogli da vucaramo unaokolo sa sobom te ogromne velike kamere.

 

"Skoro svake godine, dobijali bismo bolje uslove. Filmska traka je postajala sve manja, a oprema za snimanje je postajala osetljivija."

 

"Pokušao sam da snimim orangutane, a oni ne rade apsolutno ništa - samo sede na drveću i veoma ih je teško spaziti.

 

"Sad samo naiđe dron i vi možete da snimite stvari koje nikad ne biste mogli da vidite sa zemlje", kaže ser Dejvid.

 

 

Getty Images

Ser Dejvidu je dodeljena Nagrada slobode grada Bristola 2013. godine, u znak njegove veze sa emisijama koje je tamo snimao.

 

Zamalo je postao stanovnika Bristola, ali su se umešali porodični život i pritisak na poslu.

 

"Godine 1955, rečeno mi je da će me postaviti za šefa Prirodnjačke jedinice u Bristolu, a ja sam rekao da bih više voleo da to ne radim, jer sam upravo kupio kuću u Londonu, a moj sin i ćerka su počeli da idu u škole tamo."

 

"Takođe sam bio zadužen za premijerske prenose sa Entonijem Idnom, što me nimalo nije zanimalo, ali sam svejedno imao tu obavezu.

 

"Da se desilo tri godine ranije, verovatno bih otišao.

 

"Uvek je velika sreća posetiti Bristol, grad ima regionalnu ličnost.

 

"Ako ste emiter, naročito prirodnjački emiter, nigde na svetu vam nije kao u Bristolu."

 

 

Getty Images

U 98. godini, ser Dejvidova sledeća emisija je sedmodelni serijal po imenu Azija, koja će premijeru imati pred kraj 2024. godine.

 

Ali uprkos svetskom poštovanju koje mu je donela njegova karijera, on ostaje veoma skroman po pitanju uloge koju ima u emisijama koje vodi.

 

"Daju mi se ogromne zasluge za stvari koje nemaju nikakve veze sa mnom, zato što ja izgovaram reči a to je najlakši deo posla u čitavoj ovoj ekipi", kaže on.

 

"Mnogo ljudi misli da je moj posao da snimam emisije, da radim sa kamerom, da planiram putovanja i da primenjujem stručno znanje, dok je sve to zapravo deo tima.

 

"Ljudi su svesni problema konzervacije na način koji ne bi bio moguć bez tih emisija, a BBC može da tvrdi da smo predvodnici u tome", dodaje on.

 

 

***

Komentar

***

 

 

Homo sapijens, kao i ostale vrsta - svi mi zajedno - nismo, ništa drugo, do - roboti za preživljavanje – gena; "kao da" je njihovo očuvanje je konačni smisao našeg postojanja. Da ne bude zabune primarno život je slučajno beskonačno bujanje širi se bez bilo kakvog tvorca i plana. Tek sekundarno "kada je nešto slučano stvoreno" postaje predmet "održanja". Geni pomoću "daljinske kontrole" već 4 milijardi god upravljaju - boljim ili lošijim - genskim robotima. Po spoljnom izgedu i unutrašnjim organima – izgledamo veoma različito; ali smo po načinu funkcionisanja (od virusa pa sve do ljudi) veoma slična hemiska fabrika – molekula DNK. Osim DNK ljudi sa preostalim vrstama dele "istu" biologiju i sociologiju – razlikujemo se samo po simboločkoj kulturi – koja je nastala u  evoluciji vrsta kao zamenu za naše zakržljale instikte – dobili smo samosvijest, maštu i um – dobili smo predispoziciju da "zaključujemo". Ali naša gordost koja ima težište na sujeti, naš  antropocentrizam i antropomorfizam su učinili da život Homo sapijensa liči na zidanje Skadra na Bojani, što kultura danju sazida to naša gordost noću poruši; gordost - neuvažavanja naše evolucione veze sa ostalim vrstma u ravni - biologije i sociologije - dovela je do toga da od iskona do danas nismo uspeli da našu socijalizaciju prilagodimo toj evoluciji. Još uvek nismo našli - najmanji zajednički sadržalac - koji delimo sa ostalim vrstama, a svest i znanje o tome nam može pomoći  pri kreiranju matrica - socijalizacije ljudi.

 

Zoran Stokić

17.09.2024.