Baucal: U pozadini etiketiranja ekoloških aktivista je nešto neprihvatljivo, što vlast želi da sakrije

 

 

VESTI Autor: N1 Beograd 02. sep 202417:57 6 komentara Izvor: N1 Beograd

 

 

Država služi da štiti opšte interese, a nije opšti interes da neka kompanija zarađuje pare, izjavio je univerzitetski profesor Aleksandar Baucal. "Ako kao građanin kažete da je država zloupotrebila svoj položaj i ulogu koju ima u društvu, mogu da vas označe kao ekološkog teroristu", smatra Baucal.

 

Ovih dana su aktuelna tema privođenja aktivista, uključenih u proteste protiv projekta Jadar, koji su nazivani i ekološkim teroristima.

 

„Mislim da se olako koristi termin terorista. Ne mislim da smo bili ni blizu tako nečem“, rekao je Baucal u emisiji Dan uživo na N1.

 

Kako je ocenio, reč je o manevru političara koji pokušavaju da ostvare cilj, da amortizuju nezadovoljstvo i „nekoj vrsti etiketriranja koja je službi političke komunikacije“.

 

„Država služi da štiti opšte interese. Nije opšti interes da neka kompanija zarađuje pare. Nas kao građane to ne treba da se tiče. Međutim, jako je pogrešno da država postaje instrument u službi privatne kompanije, da joj pomaže da ostvari interes koji je na štetu opšteg interesa“, naveo je Baucal.

 

Kako je kazao, ako kao građanin kažete da je država zloupotrebila svoj položaj i ulogu u društvu, mogu da vas označe kao ekološkog teroristu.

 

„Na nama građanima je da li ćemo da progutamo tu udicu i da se upecamo na tu vrstu marketinške manipulacije ili ćemo da mućnemo glavom. Jer, ako neko neće da razgovara sa nama i objasni kako je to građanima u opštem interesu, nego etiketira građane koji kritikuju vlast, onda mora da se u pozadini dešava nešto neprihvatljivo, a što ova vlast želi da sakrije“, istakao je Baucal.

 

Ova vrsta komunikacije, smatra, čini stvari još sumnjivijim, a to što nemamo dijalog je odgovornost države, zaključuje sagovornik N1.

 

Svaka nova školska godine počinje sve lošije

Govoreći o početku školsle godine koja je krenula uz „beli štrajk“ prosvetnih radnika i najavu potpune obustave rada od 16. septembra, Baucal kaže da svaka godina počinje sve lošije jer se godinama problemi ne rešavaju.

 

„Ulažemo malo od BDP u obrazovanje, možda i najmanje od zemalja u Evropi. Naravno da nema dovoljno ni za pokrivanje plata. Doveli smo ceo obrazovni sistem do statusa da zaposleni, u amterijalnom smislu ne mogu da obezbede život kakav zaslužuju,“ istakao je Baucal.

 

Kako je kazao, niko u istoriji nije napravio dobru državu ako nije ulagao u znanje i obrazovanje.

 

„Mislim da smo toliko zalutali u ovih par decenija, posebno od 2012. godine, da smo izgubili orijentire i ne osećamo koliko lutamo i koliko smo na stramputici“, smatra on.

 

Kada bi se u obrazovanje ulagalo šest odsto mogli bi da date plate zaposlenima, da zahtevate kvalitet, pa i otpuštate one koji ne rade dobro svoj posao, unapredite kvalitet rada, međutim, kako smatra Baucal, „mi imamo negativnu spiralu, koja ide ka sve lošijim“.

 

„Srbi na Kosovu su u teškoj situaciji“

Govoreći o poslednjim događajima na severu Kosova Baucal kaže da oseća empatiju sa ljudima koji su, kako kaže, u teškoj poziciji.

 

„Odnos moći je sada više na strani kosovskih Albanaca nego srpske zajednice na Kosovu“, kazao je on. S jedna strane, kako je ocenio, postoji napor kosovskih vlasti da na silu vladaju institucijama, a ne da stvore i zasluže poverenje tih ljudi kojima služe, a sa druge naša vlast nema kapacitet da alarmira velike zemlje da intervenišu, moderiraju situaciju, kako ne bi došlo do sukoba u kojima bi stradali nedužni ljudi.

 

„Mi kao građani nemamo uvid u to šta je potpisano“, istakao je on navodeći da se postavlja pitanje da li se „iza bure emocija dešava proces koji je dogovoren“.

 

 

***

Komentar

***

 

 

"Neprihvatljivo" - da; ali može im se – zašto? Sticajem niza slučajnosti, narodi koji su živeli u Zapadnom delu Rimskog carstva (za razliku od onih u Istočnom delu Rimskog carstva koji su ostali "zarobljeni" u despotiji) nisu završili u sociološkom modelu despotije. Kraljevi, crkva, plemići, gradovi - stalno su se međusobno borili za moć i ograničavali prava jedni drugima. Tu nam je sliku preneo Monteskje kada je kazao "jednu vlast može ograničiti samo druga  vlast"! Naši su preci, kada smo dobili novu šansu da stvorimo državu pokušavali da naprave tri grane vlasti – koje bi jedna drugu ograničavale; taj je započeti proces osujetila pojava komunizma 1945. Evo mi ni 2024., još uvek nemamo u praksi da "jednu vlast može ograničiti (samo neka) druga  vlast"!

 

Zoran Stokić

2.09.2024.