„O govoru, ćutanju, vrištanju i pisanju“ – izložba Milije Nešića u galeriji „Novembar“

 

 

KULTURA Autor: N1 Beograd 21. sep 202420:06

Foto: Marijana Janković

 

 

U subotu, 21. septembra, u galeriji Novembar otvorena je samostalna izložba umetnika Milije Nešića "O govoru, ćutanju, vrištanju i pisanju". Izložbu uređuje Mia David, kustoskinja galerije Novembar.

 

Izložba predstavlja retrospektivu Nešićeve karijere i broji radove nastale 70-ih, 80-ih i 90-ih godina prošlog veka. Posetioci galerije Novembar imaju priliku da vide Nešićeve fotografije, skulpture, slikane radove i seriju pokretljivih skulptura “Mrdalica”, navodi se u saopštenju.

Milija Nešić je svestrani umetnik čiji opus čine društveno angažovani radovi i umetnost namenjenu svima.

„U svom stvaranju prešao sam put od naturalizma, realizma, asocijativne umetnosti, apstraktne forme, fotografije do mrdalica. Hteo sam da moja dela budu sastavni deo nove prirode – gradova, da se nađu na trgovima, ulicama, enterijerima, da svojim prisustvom plene lepotom duha i optimizmom, i grad učine mestom za srećno, humano zajedništvo“, istakao je Nešić, stoji u saopštenju.

Nedvosmisleno i direktno Nešićevi radovi oslikavaju i kritikuju vreme i društvo u kome su nastajali, neretko inspirisani mračnim trenucima ljudskog života.

„Inspirišu me večiti sukobi, stradanja, krvoprolića… u ljudskom rodu, izazvana bezbrojnim protivrečnim i besmislenim ideologijama i religijama, koje nam u ime ‘’humanosti’’ i ‘’raja’’ na ovoj planeti nude i podmeću haos i stvaraju pakao“, dodaje umetnik.

Podsećanja radi, Milija Nešić rođen je 1934. godine u Nišu. Godine 1956. upisuje Akademiju likovnih umetnosti gde će potom steći titulu magistra. Kao umetnik bio je prihvaćen, a međunarodno priznanje stiče svojom serijom Urbanih-konkretnih skulptura iz 70-ih godina prošlog vek. Nova faza Nešićevog stvaralaštva su Mrdalice koje su prvi put izložene 1979. godine u Galeriji Kulturnog centra Beograda. One doživljavaju veliki uspeh i direktno kritikuju društvene manipulacije i anomalije o kojima svi ćute, navodi se u saopštenju Galerije Novembar.

Kako dodaju, nova serija Mrdalica nastaje 90-ih godina XX veka kao odgovor na rat koji se dešava. Autor je dobitnik brojnih priznanja. Izlagao je između ostalog na Oktobarskom salonu, u Salonu Muzeja savremene umetnosti u Beogradu, Paviljonu “Cvijete Zuzorić”, Zepter muzeju i drugde.

Izložba „O govoru, ćutanju, vrištanju i pisanju“ biće otvorena do 2. novembra, a posetioci gelerije Novembar mogu je pogledati svakog radnog dana (osim ponedeljkom) od 12 do 20h, subotom od 10 do 18h, odnosno nedeljom od 10 do 14h na adresi Kursulina 22.

 

***

Komentar

***

 

Inercija naše despotske prošlosti nas je uspavala, samo su malobrojni poput Nešića pokušavali da nas probude iz dogmatskog dremeža. Većina nije razumela da je moć despotskih sistema apsolutna tj. da "despotska mašina" može da - sprovede u praksi bilo šta – samo jedan primer: Hatšepsut - iako žena - bila je faraon 18. dinastije od 1479. do 1458. p.n.e. Supruge faraona (Hatšepsut je bila ćerka faraona Tutmosa I i supruga faraona Tutmozisa II) imale su veliki uticaj i često su postavljane na položaje regenta i guvernera - ali faraon - je mogao biti samo muškarac. Ali to nije sprečilo Hatšepsut da 22 god bude faraon, za čije je vladavine Egipat uglavnom bio u miru, pa je uspela da sagradi mnogobrojne velelepne sakralne i svetovne objekte. Pred kraj vladavine Tutmozisa III i početkom vladavine njegovog sina Amenhotepa II, sistematski je uklanjano ime, faraona Hatšepsut, iz dokumenata i spomenika. Pošto smo nastavili da dremamo sada imamo (i) gradove bez građana tj. drveno-gvožđe.

Zoran Stokić

23.09.2024.