Astronautkinja Sara prva svirala violinu u svemiru (VIDEO)
SCITECH Autor: N1 Beograd 17. sep 202423:52 YT/Space Intelligence
Pogledati video:
https://n1info.rs/magazin/scitech/video-astronautkinja-sara-prva-svirala-violinu-u-svemiru/
Kada je Sara Gilis izvela "Rey's Theme", komad koji je Džon Vilijams komponovao za "Ratovi zvezda: Buđenje sile", njena koncertna sala je bila svemirska kapsula koja orbitira stotinama kilometara iznad Zemlje. I to je nastup koji je ušao u istoriju, kao prvi violinski solo u svemiru.
Gilis, violinistkinja i astronautkinja SpaceX-a, bila je na privatnoj misiji Polaris Don kada je pripremila svoj instrument za nastup koji je prenet na Zemlju preko satelita Starlink, Classic FM.
Dok su njena jedina živa publika bili članovi njene posade na brodu Kru Dregon, nje violinski solo je bio sinhronizovan sa muzičarima nazad na Zemlji – sa simfonijskim orkestrom u Los Anđelesu i dečjim muzičarima širom sveta, uključujući i one na Haitiju, u Švedskoj i Venecueli.
„Dok putujemo oko naše prelepe planete Zemlje u ovoj petodnevnoj misiji, želeli smo da podelimo ovaj poseban muzički trenutak sa vama“, kaže Gilis u videu koji je objavljen 13. septembra.
Njen koncert u kapsuli, nazvan „Harmony of Resilience“ (Harmonija otpora), bio je saradnja između Dečje istraživačke bolnice Sent Džud i El Sistema USA kako bi se inspirisali mladi umovi i prikupio novac za obe institucije.
***
Komentar
***
Ova violina Sare Gilis je odličan primer simbioze i sinhronosti - violina sa SpaceX-a sa orkestrima na Zemlji - stvaraju zvuke Vilijamsove muzike (iz "Ratova zvezda"). Život je jedna - ogromna mreža - društvenih veza; simbioza je - centralna sila – koja to omogućava. Simbioza (a ne parazitiranje) - povoljna za obe strane - je glavni pokretač života i evolucije. Ono što je sigurno jeste da je svuda oko nas, i u nama, "sinhronizacija" i "simbioza". Već naš uspravni hod je složena aktivnost koja se postiže sinhronizacijom pokreta nogu i ruku. Na našoj koži i unutrašnjim organima je neprebrojivo mnogo korisnih bakterija a bez te simbioze ne bismo mogli da preživimo; a tek naš DNK – postoji zahvaljujući čudu od sinhroniciteta i simbioze. Tako je i u prirodi, ali i našim ekološkim nišama.
Zoran Stokić
19.09.2024.
Нема коментара:
Постави коментар