Danski arheolozi iskopali 50 neobično dobro očuvanih skeleta Vikinga

 

 

SCITECH Autor: Hina 28. sep 202423:21 REUTERS/Tom Little

 

 

 

Iskopavanje velikog groblja iz doba Vikinga u Danskoj otkrilo je 50 neobično dobro očuvanih skeleta za koje arheolozi očekuju da će pomoći da se rasvetle životi nordijskih naroda najpoznatijih po svojim pomorskim podvizima u srednjem veku.

 

Skeleti, otkriveni u blizini trećeg po veličini grada u Danskoj, Odensea, ostali su netaknuti zbog visokog nivoa vode i povoljnih uslova tla koji su sprečili njihovo raspadanje, rekao je Majkl Bore Lundo, šef iskopavanja u Muzeju Odense.

 

„Obično kada iskopavamo vikinške grobove, bili bismo srećni kada bi u grobu pored grobnog prilozi ostala dva zuba. Ali ovde imamo potpuno očuvane skelete“, rekao je Lundo.

 

„Skeleti su tako neverovatni. Tako su dobro očuvani, sa pet prstiju na rukama i nogama. A to otvara čitav niz novih mogućnosti za otkrića“, rekao je on.

 

Retki artefakti poput noževa, staklenih bisera i broševa datiranih između 850. i 970. godine takođe su pronađeni tokom iskopavanja koje je počelo pre šest meseci.

 

Lundo je rekao da grobni predmeti pokazuju da je većina ljudi bila deo male poljoprivredne zajednice, iako je žena višeg statusa sahranjena sa srebrom ukrašenim nožem i komadom stakla, što je bilo retko u doba Vikinga.

 

Arheolozi su uzeli uzorke tla da bi tražili polen kako bi utvrdili u koje doba godine je osoba sahranjena i koju odeću je nosila.

 

Rendgenski snimak bloka zemlje sa lokaliteta otkrio je ovalni broš, kultni komad nakita iz doba Vikinga povezan sa ženskom odećom, prekriven drvetom i ljudskim ostacima.

 

Na poleđini drugog broša sa ornamentima specifičnim za period, mineralizovani tkani fragmenti tekstila dali su dokaz o vrsti haljine koja se nosila u doba Vikinga, rekli su arheolozi.

 

Većina skeleta je izvađena iz grobova i spakovana u kartonske kutije u muzeju da se osuše pre pregleda i završnog čišćenja.

 

 

***

Komentar

***

 

Ratoborni  Vikinzi, mornari i osvajači, naoružani od glave do pete, plove morima od Arktičkog okeana do Kaspijskog mora na svojim brodovima izrezbarenim životinjskim glavama na pramcu. Ova spektakularna ali površna  slika "kralja mora", potpuno je zamaglila društveno okruženje u njegovoj domovini iz kojeg je i sam morski kralj izašao.  Iza njega su oni koji su orali zemlju, kosili seno, pecali i napasali stoku, odnosno obavljali svakodnevne poslove na kojima je izgrađena cela - nedespotska - kultura vikinškog doba i bez kojih bi brod Vikinga bio nemoguć. Sredljovekovni hroničari su događaje iz tog perioda od 9 do 12 veka prikazivali kroz ideološke (hrišćanske) naočare, kada su govorili o Vikinzima to je "rat, pljačka, istrebljenje stanovništva" ali su svoje "podvige" ("rat, pljačka, istrebljenje stanovništva")  predstavljali bez ikakve osude, pa su u njihovim izveštajima to - "bogougodni" hrišćanski ratovi - protiv nevernika: muslimana ili Slovena,..., Balta.

 

*

 

Reč "odal" - nasledna zemlja -  takođe je značila "domovina" na staroskandinavskom jeziku. Po mišljenju Skandinavaca iz paganskih vremena, svet ljudi nije bio ništa drugo do veliko imanje: oko njega je ležao svet divova i strašnih čudovišta. Stoga je svet ljudi nazvan "Midgard" (bukvalno: "ono što se nalazi unutar ograde"), a svet divova i čudovišta -  "Utgard" ("koji se nalazi izvan ograde"). Čovek i imanje bili su neraskidivo povezani. Ova veza se smatrala svetom.

 

Zoran Stokić

29.09.2024.