Otkriće koje bi moglo sve da promeni

 //Proučavanje fizike moglo bi da doživi revoluciju upotrebom nuklearnih satova zajedno sa atomskim//

 

Zamislite sat koji otkucava toliko ravnomerno da ne gubi ni sekundu, čak ni nakon milijardu godina. Naučnici su sada bliže nego ikada ovoj tačnosti u merenju vremena, pokazuje novo istraživanje.

 

Izvor: Index.hr Otkriće koje bi moglo sve da promeni  Shutterstock/Yavuz Meyveci

 

 

Takav uređaj bi daleko nadmašio mogućnosti atomskih satova, koji definišu sekunde putem kontrolisanih skokova energije u elektronima atoma i trenutno predstavljaju vrhunac preciznosti u merenju vremena. U atomskim satovima, signali koji pobuđuju atome osciluju na frekvenciji od milijardu puta u sekundi, piše CNN.

 

Istraživači su nedavno razvili tehniku koja bi mogla povećati ovu tačnost pokretanjem i merenjem oscilacija u još složenijoj meti – jezgru atoma.

 

Naučnici su koristili ultraljubičasto svetlo za pobuđivanje nuklearnih čestica u atomu torijuma-229 ugrađenog u čvrsti kristal. Zatim su izmerili frekvenciju energetskih impulsa koji utiču na jezgro – ekvivalent klatnu u običnom satu – brojeći talase u UV signalu pomoću alata nazvanog optički frekvencijski češalj.

 

Pobuđivanje energetskih skokova u jezgru zahteva mnogo višu frekvenciju signala nego što je potrebno za atomske satove. Sa više ciklusa talasa u sekundi, očekuje se da će ovaj pristup omogućiti preciznije merenje vremena.

 

Otkriće koje bi moglo promeniti sve

Iako je njihov nuklearni sat još uvek u razvoju, mogao bi transformisati ne samo merenje vremena već i proučavanje fizike, kao i uticati na način na koji naučnici istražuju strukturu svemira. Prototip je već sada precizan kao atomski sat, a očekuje se da će buduće verzije biti još tačnije i stabilnije, prema istraživanju objavljenom 4. septembra u časopisu Nature.

 

"Pošto su istraživači pokazali da je moguće proizvesti i izmeriti te signale, postoji mnogo stvari koje možemo unaprediti kako bismo dodatno poboljšali preciznost", rekao je glavni autor studije Čuankun Džang, student na JILA-i – istraživačkom centru koji finansiraju Univerzitet Kolorado Boulder i Nacionalni institut za standarde i tehnologiju.

 

Na primer, prilagođavanja bi mogla uključivati podešavanje frekvencija lasera koji ciljaju jezgro.

 

"Ovaj rad zaista označava početak ere nuklearnog sata", rekla je dr Olga Kočarovskaja, profesorka fizike na Univerzitetu A&M u Teksasu, koja nije bila uključena u istraživanje.

 

Kočarovskaja i drugi istraživači testirali su 2023. godine jezgra atoma skandijuma-45 kao moguće kandidate za nuklearni sat. U to vreme, ti atomi su proizveli najjaču energetsku tranziciju – i merljiv impuls – ikada viđenu u jezgru, ali novi rezultati torijuma-229 generisali su jači signal i bili su stabilniji, ističe Kočarovskaja.

 

"Nema sumnje da je takav sat izvodljiv i da će uskoro biti napravljen", tvrdi ona.

 

Atomski satovi

U atomskim satovima elektroni atoma su izloženi elektromagnetnom zračenju na određenim frekvencijama. Energetski impulsi pobuđuju elektrone, gurajući ih u višu orbitu oko atoma. Oscilacije koje pokreću prelaze elektrona između stanja obeležavaju protok vremena.

 

Pouzdanost atomskih satova daleko nadmašuje svakodnevne satove koji mere sekunde putem vibracija kvarcnih kristala, koji su skloni gubitku sinhronizacije. Decenijama su atomski satovi korišćeni u GPS tehnologijama, istraživanju svemira i merenju međunarodnog vremena.

 

Međutim, atomski satovi su takođe osetljivi na gubitak sinhronizacije. Elektromagnetne smetnje mogu poremetiti pobuđene elektrone i uticati na preciznost merenja vremena.

 

Čestice u jezgri atoma, s druge strane, teže je poremetiti od elektrona. Protoni i neutroni čvrsto su povezani snažnom nuklearnom silom – najjačom od svih fundamentalnih sila. Talasne dužine koje mogu indukovati prelaz jezgra osciluju na višim frekvencijama, omogućavajući preciznija merenja vremena.

 

Pre ove studije bilo je nekoliko važnih otkrića u razvoju nuklearnih satova. Prvo otkriće desilo se 1976. godine.

 

Pokazalo se da jezgro torijuma ima "jedinstveno nisku energiju" i da se može pobuditi korišćenjem vakuumskog ultraljubičastog (VUV) laserskog svetla. Do 2003. godine, naučnici su smatrali da bi izotop torijuma-229 bio dobar kandidat za nuklearne satove jer torijum zahteva manje energije za pobuđivanje jezgra od većine drugih vrsta atoma.

 

"Naš rad se nadovezuje na to. Uspeli smo da pobudimo nuklearni prelaz i razne prelazne energije", rekao je Džang, dodajući da su rezultati bili oko milion puta precizniji od prethodnih merenja.

 

Proučavanje fizike moglo bi da doživi revoluciju

Preciznost i stabilnost atomskih satova već su naučnicima dali važne alate za proučavanje zemljotresa, gravitacionih polja i prostor-vremena. Ta polja bi mogla dobiti "ogroman podsticaj" zahvaljujući nuklearnim satovima, tvrdi Kočarovskaja.

 

Nuklearni satovi bi bili ne samo precizniji, već i jednostavniji i prenosiviji, jer, za razliku od atomskih satova, ne bi zahtevali uslove visokog vakuuma, ekstremno hlađenje i moćnu zaštitu od magnetskih i električnih smetnji.

 

Novi način merenja vremena može promeniti utemeljene ideje o svemiru

Proučavanje fizike moglo bi da doživi revoluciju upotrebom nuklearnih satova zajedno sa atomskim, smatra Džang. Praćenje i poređenje odnosa frekvencija dve vrste satova tokom vremena moglo bi pomoći naučnicima da utvrde da li su fundamentalne fizičke konstante zaista konstantne, ili se menjaju na nivoima koji su ranije bili premali za merenje.

 

Ova tehnika "uparenih satova" mogla bi promeniti proučavanje tamne materije, misteriozne supstance koja čini 80% svemira, ali nikada nije direktno izmerena.

 

Neki naučnici sugerišu da tamna materija interaguje sa česticama kao što su elektroni, kvarkovi i gluoni, ali u količinama koje trenutno nisu detektabilne.

 

"Želimo da vidimo da li tamna materija može komunicirati sa atomskom jezgrom na nešto drugačiji način u poređenju sa elektronskom orbitom u atomu. Ako se odnos prelazne frekvencije nuklearnog i atomskog sata menja tokom vremena, to bi bio pokazatelj nove fizike", rekao je Džang.

 

Iako predstoji mnogo rada pre nego što nuklearni satovi nadmaše atomske, ova otkrića sugerišu da takvo vreme nije daleko.

 

"Kako se budu razvijali bolji UV laserski izvori i rešile neke od misterija i trikova nuklearnih satova, očekujem da će neki od eksperimenata koje trenutno sprovodimo u mojoj laboratoriji za testiranje relativnosti i traženje nove fizike s atomskim satovima, umesto toga biti izvođeni sa nuklearnim satovima", rekao je Šimon Kolkovic, vanredni profesor na Kalifornijskom univerzitetu u Berkliju.

 

 

***

Komentar

***

 

 

Život omogućuje sinhronicitet spoljašnjeg i unutrašnjeg časovnika. O spoljašnjim časovnicima znamo puno, o unutrašnjim malo.  Svaki biološki proces u telu koji se ponavlja u periodu od približno 24 sata i održava ovaj ritam u odsustvu spoljašnjih stimulansa smatra se - cirkadijalnim ritmom. Veruje se da u jezgro mozga postoji unutrašnji pejsmejker, odgovornan za regulisanje bioloških ritmova tela, pod uticajem kombinacije unutrašnjih i spoljašnjih znakova. Da bi se održala sinhronizacija sat-okruženje – "zeitgebers" (termin iskovao jedan od osnivača hronobiologije Jürgen Aschoff) - indukuju promene u koncentracijama molekularnih komponenti sata do nivoa koji je u skladu sa odgovarajućom fazom u 24-h ciklusu. Nizvodno od satova su njihovi „izlazi“: biološki procesi čiju periodičnost i vremenski poredak kontrolišu, sve do nivoa ponašanja. Na molekularnom nivou, generalno uključuje dva tipa mehanizama: transkripcioni (regulacija transkripcije gena, na nivou DNK, odnosno njihova kopija u obliku RNK glasnika) i post-transkripcioni (regulacija koraka koji se nalaze nizvodno od transkripcije). Precizniji časovnici uspešnija sinhronizacija – život kao i naš savremen način života bili bi nemogući  bez merenja vremena u svakoj  tački prostora na Zemlji i svemiru -  a svi ti brojni časovnici  treba da budu medjusobno sinhronizovani. Bez "sinhronizacije" nema ništa od života i komunikacija. Nažalost ne postoji signali beskonačne brzine koji bi problem sinhronizacije činile trivijalnim.

 

Zoran Stokić

12.09.2024.