Otvoren 65. Sajam knjiga u Beogradu; Dušan Kovačević: "Da li je ovo vreme i mesto za priču o ratu?"

 

Dramaturg i akademik Dušan Kovačević večeras je svečano otvorio 65. Međunarodni beogradski sajam knjiga, koji će pod sloganom "Povratak napisanih" trajati do 30. oktobra na Beogradskom sajmu.

 

IZVOR: TANJUG NEDELJA, 23.10.2022. | 20:00 Photo: Antonio Ahel/ATAImages

 

"Knjiga je lekovita, leči mnoge bolesti. Od davnina je poznata kao melem za razum i dušu. Zato je toliko ljudi u obilasku ove naše sajamske biblioteke", rekao je Kovačević u besedi na otvaranju.

Uskoro međunarodni beogradski sajam knjiga: Bibliofili, spremite se

Neurolozi četiri namirnice preporučuju svim svojim pacijentima – usporavaju propadanje mozga

Podsetivši da počinje "manifestacija u slavu knjige", Kovačević je istakao da sa zadovoljstvom pozdravlja ovogodišnjeg počasnog gosta Rumuniju, ''''sa kojom smo oduvek imali dobre susedske i rodbinske veze".

Prema njegovim rečima, posle dve godine odlaganja Sajma knjige zbog pandemije korona virusa, pomislili smo da ćemo živeti bez straha, ali se ta nada "pretvorila u očaj početkom rata koji sve više dobija razmere Trećeg svetskog".

Kovačević je upozorio da se "ratna bolest svakim danom širi i preti da preraste u sukob sa nezapamćenim posledicama po život ljudi i opstanak planete".

"Da li je ovo vreme i mesto za priču o ratu? Mislim da jeste. Svako vreme i mesto je naša obaveza da se pronađe alternativa za mir. Danas je mir najdragocenija, sveta reč", ocenio je pisac.

Prema njegovim rečima, pod krovom Sajma, "naše nacionalne izložbe knjiga, velike knjižare i biblioteke, žive pisci i njihova dela ispisana kao opomena na strašna ratna vremena".

Kovacević je pomenuo da su ovde "Rat i mir" i "Na Drini ćuprija", "Zločin i kazna", "Srpska trilogija" i "Vreme smrti" i upitao "kome su i zašto pisane te velike knjige ako se njihove priče ponavljaju kao da ih niko nikada nije čitao?".

"Moleći Boga za mir uz prizivanje razuma i pameti za generacije koje danas uče da čitaju, pozeleo bih da se vidimo sledeće godine, uz pozdrav naslova jedne davne knige: ''Doviđenja u oktobru''", zaključio je Kovačević.

Štand Rumunije otvoren je u prisustvu ministarke kulture i informisanja Srbije Maje Gojković, rumunskog ministra kulture Lučijana Romaškanua, ambasadorke Rumunije Silvije Davidoju i Livijua Žikmana, predsednika Rumunskog Instituta za kulturu.

Gojković je podsetila da se Sajam knjiga održava nakon dve godine odlaganja zbog pandemije i istakla da je titula počasnog gosta opravdano pripala Rumuniji, rumunskoj književnosti i kulturi, "koja je dobro poznata kako svetskoj, tako i čitalačkoj publici Srbije".

"Nastup Rumunije kao počasnog gosta još jedna je prilika za produbljivanje uzajamnog razumevanja i jačanje prijateljstva dve države i naših naroda. O tome svedoči i simbolični slogan ''Knjige za prijatelje'', predstavljanja rumunske književnosti na sajmu u Beogradu", istakla je Gojković.

Srpska ministarka je čestitala Rumunima "na originalnom štandu i na zaista upečatljivom programu", sa predstavljanjem preko 30 rumunskih autora prevedenih na srpski jezik i više od 200 naslova, kao i preko 30 događaja tokom trajanja sajma.

"Čvrsto sam uverena da ćemo i u godinama pred nama obostrano nastaviti da posvećeno i vredno razvijamo prijateljstvo naših zemalja i da ćemo uspeti da pronađemo i nove, kreativne načine da ga dodatno ojačamo u oblasti kulture", zaključila je Gojković.

Pesnik Mirča Dinesku je održao Pesničko-gastronomski recital u kome je podsetio na nekoliko istorijskih epizoda iz odnosa dve zemlje.

Prema njegovim rečima, iza slike rumunskog slikara Jona Andrejeskua, koju je rumunski predsednik Nikolae Čaušesku darovao jugoslovenskom kolegi Josipu Brozu Tipu kasnije su pronađeni uređaj za prisluškivanje.

Dinesku je podsetio na odnos Marije Obrenović i svrgnutog rumunskog vladara Joana Aleksandra Kuze, i dodao da je "jedan geolog, koji je dospeo do položaja predsednika Rumunije, bio vinovnik najsramnijeg čina u istoriji rumunsko-srpskih odnosa".

"On je dozvolio vojnim američkim avionima da koriste aerodrom u Temišvaru za bombardovanje mostova i televizije prestonice jedne evropske zemlje koja je imala nesreću da njom rukovodi politički nekorektni predsednik", ocenio je Dinesku.

Rumunski pesnik je podsetio da je tada objavio u novinama Frankfurter algemajne cajtung članak pod naslovom "Muva sa mosta” u kojem je objasnio metaforički da "ako hoćeš da uhvatiš muvu, pravi je zločin bombardovanje mostova jednog grada samo zato što muva zuji u njihovoj blizini".

 

 

***

Komentar

***

 

 

Knjige? Šta smo iz njih naučili?

Kad jedan narod ne uči na greškama, on ih stalno ponavlja. Kardinalna  greška, koja nije opšte mesto kod nas, se dogodila 1922. kada je Aleksandar Karađorđević, poput šibicara ili pijanca, poželeo da Beograd postane (ni manje ni više) nego "4-ti Rim"! Kada je Rim "pao" u 4 veku, Konstantinopolj je postao "2-gi Rim", Moskva kao "3-ći Rim".  Kada su boljševici Rusku carsku vojsku, na čelu sa generalom Vrangelom, potisnule sa Krima, bio je to zapravo trajni porac carevine. Francuska, saveznica - carske Rusije - u I svetskom ratu, staje na stranu beloarmejaca, pokušavaju da pomognu tako što ih smeštaju u njihve logore u Tuskoj i Tunisu. Francuska nije želela da primi rusku carsku vojsku na teritoriju Evrope i tražila je da se vojska rasformira (nije želela da se zamera SSSR). Za generala Vrangela to nije bilo prihvatljivo – ali vrata im je 1922. otvorila Kraljevina SHS, na čelu sa kraljem Aleksandrom Karađorđevićem, Nikolom Pašićem i &. Ti u kraljevini na "staklenim nogama", koja još nije stvorila kritičnu masu društva  primaš regularnu belogardejsku vojsku, koja tu vežba sa idejom da se vrati u SSSR i u novim ratom povrati Rusku carsku imperiju. Sledeće kardinalne greške: 1945. instalira se komunizam u YU; 1989. ne priznaješ da je pao zid u Berlinu; praviš se da ne vidiš da Putin vodil imperijalni rat u Ukrajini tj. Evropi. Pravo je čudo da još uvek postojimo sa takvim kardinalnim greškama.

Zoran Stokić

25.10.2022.