Civilizacije koje su izgradile svet; Pet sila koje su uticale i na savremeno društvo

 

Kada govorimo o valikim i važnim civilizacijama, vrlo bitno je da prvo definišemo o čemu govorimo i šta pod pojmom civilizacija podrazumevamo. Počnimo sa primerom koji lako razumemo. Šta se podrazumeva pod modernom zapadnom civilizacijom? Nacije poput Sjedinjenih Američkih Država i Kanade, ali i skoro cele Evrope.

 

IZVOR: PUN KUFER UTORAK, 22.11.2022. | 10:28 -> 18:00 Foto: Shutterstock/Paolo Gallo

 

Dakle, civilizacija se ne odnosi na jednu suverenu zemlju, već obuhvata nekoliko, tačnije, to je grupa suverenih mesta ujedinjenih zajedničkom kulturom. Sada kada smo to razjasnili hajde da zavirimo u prošlost i podsetimo se ko je sve uticao na to da svet danas izgleda ovako.

Sumerska civilizacija (4500 – 1900 p.n.e.)

Kada govorimo o “najvećim” civilizacijama koje su krasile svet, nesmemo zaboraviti sumersku civilizaciju iz najmanje dva razloga:

1) to je bila prva civilizacija (za koju znamo) i

2) zato što je sumerska civilizacija ostavila ogroman uticaj o religiji i kulturnoj misli sveta.

Drevni Sumerani su živeli u oblasti Mesopotamije, koja se nalazila u današnjem Iraku. Zbog svog položaja u blizini reka Tigar i Eufrat, Sumerci su mogli da napuste svoj lovačko-sakupljački način života i počnu da se bave poljoprivredom, što je kasnije formiralo neke od prvih gradova na Zemlji. Jedan takav grad je bio poznat kao Ur i rodno je mesto Abrahama osnivača ne jedne već tri religije: islama, judaizma i hrišćanstva.

Egipatska civilizacija (3100 - 30 p.n.e.)

Nije moguće govoriti o velikim civilizacijama, a da nekažemo nekoliko reči o Egiptu. Slično sumerskoj civilizaciji, drevna egipatska civilizacija "svoj uspeh duguje" reci Nil. Kada su doseljenici stigli u to područje, otkrili su da reka Nil plavi svake godine, a kako se vode vraćaju u normalu, Nil ostavlja naslage plodnog zemljišta savršenog za uzgoj useva. Kako su se vekovi gomilali milenijumima, ova mala naselja su postala temelj onoga što će postati egipatska civilizacija. Postigli su mnoge impresivne podvige, kao što su komplikovani sistemi pisanja, biljna medicina i neverovatna arhitektura (piramide u Gizi).

Kineska civilizacija (2070. p.n.e. - 220. n.e.)

Ova civilizacija je nastala na bujnim obalama doline Žute reke. Drevni kineski farmeri su se prvi put naselili na ovom području oko 5000 godina pre nove ere, i postali okosnica drevne kineske kulture. Mnoge stvari koje se i danas koriste, poput svilenog donjeg veša, na primer, potiču iz drevne Kine. Osim svile, Kinezi su nam otkrili mnogo toga: kompas, akupunkturu, nebrojene biljne lekove i Kineski zid, koji je i danas jedno od svetskih čuda.

Grčka civilizacija (1100 p.n.e. - 140 n.e.)

Malo je civilizacija u istoriji oblikovalo modernu zapadnu civilizaciju na tako dubok način kao civilizacija antičke Grčke. Doseljenici su prvi put počeli da obrađuju zemljište bogato hranljivim materijama duž Egejskog mora oko 7000. godine pre nove ere. Doprinos Grka našem modernom načinu života je značajan, jer su ljudi poput Homera i Sofokla utrli put modernoj književnosti. Jasno je da su stari Grci, kao što su Sokrat, Platon i Aristotel, bili pioniri zapadne filozofije. Mnogi drugi grčki mislioci dali su ogroman doprinos modernoj demokratiji, matematici, medicini i nauci. Zaista, drevna grčka civilizacija je pomogla u oblikovanju života svih nas.

Rimska civilizacija (750 p.n.e. - 470 n.e.)

Stara rimska civilizacija se tada razvila iz malog i naizgled neupadljivog grada na Apeninskom poluostrvu. Rimska civilizacija je bila izuzetno uspešna, a ono u čemu se odlikovala bilo je preuzimanje i unapređenje ideja drugih. Rimljani nisu bili prvi ljudi koji su gradili mostove, lukove, akvadukte ili puteve. Ipak, usavršili su ih. Rimljani su bili otvorenog uma i kako se njihova civilizacija širila u carstvo, asimilirali su kulturu, religije i sva drevna dostignuća.

 

***

Komentar

***

 

Svako živo biće da bi preživelo mora da izgradi svoju „biološku nišu“. Pauk tu nišu ostvaruje "biološkim-apriori" automatskim pletenjem mreža. Homo sapijens je gradi "nadbiološki" – pomoću kulture; prvo rešenje – pećina, pa zemunica,..., danas soliteri. Svaka civilizacija počiva na nekoj "kulturnoj matrici". Sve civilizacije, pre Zapadne, imaju nešto zajedničko, šta je to? "Tabu" – koji nije smeo da se dovodi u pitanje (ni po koju cenu). Tabu je čuvao nepogrešivos vođa. A preživljavanju Homo sapijensa ne vode - tabui - nego NOVE KREACIJE (tabu ih može sprečavati). Kuga tj. Yersinia pestis, nastala pre 4000 g u Kini, širila se u talasima, kada talas prođe, ona se održavala u endemskom stanju u centralnoj Aziji i istočnom rogu Afrike. Sumeranski vladar je bio između ostalog i vladar "kuge", ali im to nije pomoglo da se kuge oslobode! Slično je bilo i u Kini, Rimskoj civilizaciji...Problem kuge je rešila tek Zapadna civilizacija, jer je vremenom sve moglo biti preispitivano, ništa nije bilo tabu. Višecentrično društvo (kraljevi, aristokratija, gradovi, crkva) naročito liberalni gradovi vodili su ka novoj nauci, gde je "kriterijum potvrđivanja" bio zamenjen "principom opovrgavanja". Sve civilizacije pre Zapadne koristile su "princip potvrđivanja" da bi došli do istine – tražili su samo one primere koji potrvđuju njihovo mišljenje, njihove stavove; one primere  koji bi potencijalno mogli opovrgnuti ta mišljenja se odbacuju, prigovori se ignorišu, zataškavaju.

Zoran Stokić

22.11.2022.