/Jan Komenski (1592—1670)/

*

Prema rečima Ilić, „dostojanstvo prosvetne profesije je ugroženo već 20 godina“

 

„Dostojanstvo jedne profesije je pre svega dostojanstvo koje je i u školama, i u učionicama, i kad dobijete platni listić i koliko je inflacija pojela naše plate, dostojanstvo jedne profesije je uruženo proteklih 20 godina. Ono što se dogodilo u Trsteniku je samo bila kap preko pune čaše“, kaže ona.

 

Vesti  Autor:N1 Beograd, Miloš Đošić30. nov 202213:28

 

Dodala je da im je poslednjih dana stiglo mnogo dojava za maltretiranje nastavnika, a navela je da su dobili i informacije da su pojedini direktori „zabranili“ zaposlenima da dolaze na protest.

„Direktor OŠ Jovan Jovanović Zmaj iz Svilajnca je zabranio, pretio, pravnica je pretila da će sprovesti disciplinski postupak protiv ljudi koji je trebalo danas da dođu na jedan dostojanstven protest. Imali smo dojave iz Zlatiborskog okruga, da je policija zvala pojedine predstavnike sindikata, pitala šta se dešava, ko će ići na protest…“, kaže.

Kako je rekla, juče je Radna grupa imala prvi sastanak.

„Vidim da se radi užurbano da bi se do 20. decembra završio taj pravilnik, videćemo šta će taj pravilnik da nam donese. Ovo urušeno dostojanstvo na radnom mestu je samo nebriga države o prosveti koja je po broju zaposlenih jedna od najvećih u ovoj državi. Nije samo problem da se grade škole i naučni centri, nego kako mlade ljude motivisati da se bave nastavnom strukom, mi ćemo imati manjak nastavnika, kao što već imamo“, kaže ona.

Najavila je protest i za sutra.

Ja sutra idem u Trstenik, koleginica profesorka je naša članica, pa i da nije, ona je deo prosvetnog sistema. Otići ćemo, kao što smo i prošle godine bili u Smederevskoj Palanci kada je naša koleginiva bila napadnuta nožem od strane učenice, da pokažemo tim ljudima da sindikat stoji iza njih“, kaže ona.

 

 

***

Komentar

***

Jan Komenski (1592—1670)

Škola jeste fabrika čovečanstva.

 

*

 

Dok smo mi propuštali prilike da učimo od onih koji to bolje znaju od nas pa smo sada dno-dna, englezi to nisu propuštali. Njima nije bilo ispod časti, pa engleski  parlament i Kraljevskom akademijom nauka pozovu čeha Jana Komenskog (1592—1670) da reformiše njihov školski sistem; Slično je bilo u Švedskoj, Holandiji. Što se tiče organizacije nastave, on je detaljno osmislio sistem koji se u velikoj meri koristi i danas: školska godina, školska nedelja, radni dan, nastavni čas, raspust i odmor, razred, ocenjivanje na kraju godine, disciplinu itsl. Osnovn nastave čini – "zlatno  pravilo"= princip očiglednosti, nastava počinje od posmatranja stvari, a ne od upoznavanja pomoću razuma, gde čula dobijaju veliku ulogu u saznavanju i učenju. Zatim: postupnost (od lakšeg ka težem, od prostog ka složenom, od bliskog ka daljem, od poznatog ka nepoznatom), sistematičnost, učenje mora biti usklađeno sa uzrastom đaka (ne žuriti ispred prirodnog tempa), interesantnost, zanimljivost i prijatnost rada (treba da vlada radost pri učenju, a ne prisila). Učenje mora biti "aktivno" - ukoliko učenik ne uči s razumevanjem, učenje ne može dati rezultate. Da bi ti rezultati bili trajni, on ističe neophodnost ponavljanja i uvežbavanja gradiva. Sve se ovo može postići samo ukoliko škole imaju pansofijske nastavnike, univerzalne pedagoge, koji su sposobni da podučavaju svestrano. Njihovi glavni zadaci su da vežbaju: duh, govor i ruke; ono što učenici treba da upoznaju treba uporedo da ide sa onim što treba da rade. Postavlja dva značajna i savremena zahteva školi: neophodnost povezivanja teorijskih i praktičnih znanja i, drugi, povezivanje učenja u školi sa realnim životom. Ne učiti za školu, već za život - postaće vodeća Komenskova ideja u radu ondašnjih, ali i današnjih škola.

Što se tiče učitelja, on, po Komenskom, ima važnu ulogu u održavanju discipline, pri čemu ne bi smeo da se koristi fizičkim kaznama (jer batine i šamari ne mogu uliti u dušu ljubav prema naukama). Učitelj je, dakle, dužan da izazove interesovanje kod učenika, da privuče dečju pažnju i srca svojom dobronamernošću, naklonošću i ljubavlju. U slučaju da se rad u školi ne odvija kako bi trebalo i ima nekih nepravilnosti, Komenski krivi učitelja, a ne učenike.

*

škole

Prva i druga od ovih škola su u svakoj kući, i to je u stvari njegova materinska škola (od rođenja do 6 godina). Treća se nalazi u svakom selu i to je škola maternjeg jezika (od 6 do 12 godina). Četvrta se nalazi u svakoj provinciji i to je latinska škola (od 12 do 18 godina). Peta škola je svakoj državi i to je akademija (od 18 do 24 godina). Šesta škola pripada celom svetu , a sedma svugde gde će se nalaziti ljudi koji su bolje osposobljeni za život. Takođe, prve dve škole jesu privatne, to jest pod nadležnošću roditelja, naredne tri su javne, jer su pod nadzorom crkve i vlasti, a poslednje dve jesu lične, zato što bi do tog doba života svaki čovek trebalo da napreduje dovoljno da bude kovač svoje sreće. Komenski se najviše i posebno zalagao za osnivanje škole maternjeg jezika, latinske škole i akademije. Ovom svojom podelom on je postavio temelje modernog školskog sistema.

Materinska škola

Materinsku školu deca dobijaju od svog rođenja pa sve do šeste godine, prvenstveno u majčinom stomaku, pa onda kroz najranije periode svog života u okviru svoje porodice, uz najvažniju ulogu majke. Vaspitanje u ovom periodu treba da pruži osnovne predstave o svetu i prirodnim pojavama, zatim pravilne navike i osnove moralnosti, i religijske osnove. Komenski je detaljno svoje poglede o ovoj prvoj i najranijoj školi u dečijem životu izneo u svom delu Informatorijum materinske škole, u kom je takoreći dao uputstvo roditeljima i dadiljama kako treba postupati sa decom do 6 godina. Ovo je inače prva knjiga u istoriji pedagogije posvećena predškolskom vaspitanju.

 

Škola maternjeg jezika

Ova druga po redu škola u dečjem odrastanju treba da traje od 6. do 12. godine, u periodu dečaštva. Škole maternjeg jezika, ili osnovne škole, treba da postoje u svakoj opštini, pa prema tome treba da budu sveopšte, masovne, narodne i opšteobrazovne. Njihov zadatak je da pružaju elementarna znanja, tj. čitanje i pisanje na maternjem jeziku, računanje s malo geometrije, prirodne nauke, ručni rad, pevanje i veronauka.

Jako je važno naglasiti masovnost i narodnost osnovne škole. Komenski smatra da u ove škole treba uzimati ne samo decu bogatih ljudi, već svu decu podjednako, bogatašku i sirotinjsku, plemićku i građansku, dečake i devojčice. On takođe ističe važnost nastave na maternjem jeziku. Ova dva zahteva su bila izuzetno revolucionarna i demokratska za ondašnje vreme.

Što se tiče opšteobrazovanosti, ovaj kriterijum podrazumeva da svi dobiju sva pansofijska znanja koja su potrebna svakom čoveku, bez obzira na kasnije zanimanje. Zato svako treba da završi osnovnu školu, da bi se kasnije mogao opredeljivati da li će nastaviti školovanje u trećoj, latinskoj, školi, ili će učiti zanat itd. Shodno tome, sadržaj obrazovanja u osnovnoj školi treba da čine: čitanje, pisanje, aritmetika s elementima geometrije, nauka o prirodi, geografija, božji zakon, ručni rad i pevanje.

U osnovi ovako koncipirane osnovne škole je stav da su svi ljudi po prirodi jednaki i dobri, da su svi deca božja, da se svi mogu vaspitavati i da svi imaju jednaka prava na to, i svima je školovanje neophodno.

Komenski je ovim dao građanskom staležu jedno novo, pedagoško oružje u borbi za rušenje starog feudalnog društvenog poretka. Pokušao je da dovede u pitanje pravo crkve na osnovnu školu, hteo da je izuzme iz vlasti crkve i učini javnom, pa je školu podveo pod državnu vlast i učinio je školom za sve, bez ikakve, pa čak i verske diskriminacije.

 

Latinska škola ili Gimnazija

Latinska škola je namenjena za period mladosti, od 12. do 18. godine. Ona se nalazi u svakom gradu, svakoj provinciji, i služi da dalje razvija ono što je stečeno u materinskoj školi (porodici) i školi maternjeg jezika (osnovnoj, narodnoj školi). U ove dve prethodne škole se razvijaju spoljna i unutrašnja čula, a u latinskoj treba razvijati rasuđivanje i suđenje.

Komenski kaže da su njen glavni cilj četiri jezika i celokupno poznavanje veština. Ova škola ima šest razreda i u svakom se uči poseban sadržaj tj. predmet - gramatika, fizika, matematika, etika, dijalektika i retorika, a u okviru ovoga su i sadržaji iz muzike, istorije, geografije, hronologije, astronomije i teologije. Dakle, Komenski je u sadržaj obrazovanja, pored sedam slobodnih veština, uneo i one predmete koji su pod uticajem nauka sve više bili zastupljeni, da bi se učenici uzdigli više. Što se tiče izučavanja jezika, zalagao se da se uči i još jedan od živih jezika, pored maternjeg, latinskog i grčkog. Poseban metod koji preporučuje za ovu školu jeste da se četiri redovna časa dnevno podele tako da se dva jutarnja časa posvete nauci, prvi popodnevni - istoriji, a drugi - vežbanju u stilu, glasu, ruke i sl. shodno gradivu.

Nakon što učenici uspešno završe latinsku školu, tj. gimnaziju, Komenski predlaže da se samo oni najbolji, najtalentovaniji upute na akademiju, a da se ostali upute na njivu, na zanat, trgovinu, ili za šta su već rođeni.

Akademija

Akademija ja namenjena za zrelost, za godine između 18 i 24, i ona, pošto nije opšta i masovna, treba da postoji u svakoj državi. Na akademiji Komenski želi da se zaista obrađuju sve nauke, pri čemu treba primenjivati lakše i pouzdanije načine, a da se na kraju odlikuju samo oni koji su uspešno postigli svoje ciljeve, pa im se može pouzdano poveriti vođenje društvenih poslova.

Akademija podrazumeva teologiju, filozofiju i nauke koje su kruna obrazovanja, što uključuje pravni, teološki i medicinski fakultet. Potrebno je da akademije imaju učene, vredne i posvećene profesore, da se obavezno izučavaju pisci, i da ih pohađaju samo odabraniji, samo cvet ljudi, da one spremaju samo vredne i čestite mladiće, a ne nazovi-studente.

U sklopu ovog poslednjeg perioda obrazovanja Komenski spominje još i putovanja, o kojima kaže da ih treba zabraniti omladini dok god ne prođe razuzdanost tog doba i dođe zrelost potrebna za putovanja, isto kao što smatra i Platon.

Nakon što dete tj. čovek završi svoje školovanje kroz sve ove četiri škole, Komenski je smatrao u početku da je razvoj završen upravo do te 24. godine. Međutim kasnije, on je, formulišući svoje pansofijske ideje, učenje i školovanje proširio na čitav život, što ga čini teoretičarem permanentnog (doživotnog) obrazovanja.

Zoran Stokić

30.11.2022.